- Према резултатима истраживања о мишљењу младих о безбедности, већина њих осећа се угрожено и сматрају да њихову безбедност највише угрожавају вршњаци.
Истраживањe о ставовима младих у области безбедности спроведено је у шест средњих школа Сомбора у којима је анкетирано 137 ученика од првог до четвртог разреда и то приближно једнак број момака и девојака. На тај начин је почетком текуће године добијен релевантан показатељ о ставовима младих о толеранцији на ненасиље и позитивној култури уопште. До сазнања о томе како се млади осећају у свом окружењу , у односу са вршњацима , и у кога највише имају поверење дошли смо након едукације младих на тему „Жене ,мир , безбедност „ и организоване конференције са социјалним партнерима .Своја искуства и запажања на ову тему имали смо прилику да чујемо на трибини уприличеној са представницима ученичких парламената средњих школа и омладинских организација нашег града.
Истраживање je спроведено на младима града Сомбора путем писане анкете. Сачињени упитник садржао је 25 питања затвореног типа, са могућношћу да се код неких допише другачији одговор или да се одговор конкретизује.
Према резултатима истраживања, а то су млади потврдили и на трибини која је била саставни део истраживачког рада, већина њих , чак 70 % осећа се угрожено , а од тога 49% сматра да њихову безбедност највише угрожавају вршњаци. Младима је од разних понуђених аспеката безбедности најважнија физичка безбедност (67%)и осећају се безбедно када искрено и отворено изражавају своје ставове. Најмањи проценат важности припада материјалној безбедности ( 7%).
Млади сматрају и да је за квалитет њиховог живота веома важно да знају за проблеме безбедности у друштву . Већина њих (60%) каже да немају искуство са уџбеницима и школским часовима који садрже тему безбедности и мира. Наводе да су за те теме чули на часовима грађанског васпитања или часовима одељењског старешине. Важно им је да знају за проблеме безбедности у друштву. Међутим, школе се недовољно баве темом безбедности и мира.
62% младих примећује да у медијима постоје садржаји који се студиозно баве темама безбедности и мира. Поруке са медија доживљавају као позитивне, сматрајући да нас оне више уче како да заштитимо себе од насиља, него како да насиљем решавамо проблеме. Они најчешће користе и верују информацијама добијеним преко интернета, конкретније друштвених мрежа, али приближно исто као извор информација и даље користе телевизију, и то канале са националном фреквенцијом.
Најпоузданију информацију о актуелној ситуацији у друштву млади сматрају да добијају:
- На интернету – на друштвеним мрежама Фејсбук и Инстаграм
- На телевизији – најчешће на каналима: Пинк, РТС и Прва
- Из новина – најчешће Блиц и Курир
Мишљења су да у нашем друштву угроженије жене, девојке и девојчице него мушкарци, момци и дечаци. Наводи се чак код 67% случајева анкетираних да је за жену важније да буде добра мајка и супруга него професионално остварена жена, али исто толико њих је мишљења да жене могу бити једнако успешне као и мушкарци на руководећим местима. Ту је реч о делимично разбијеним предрасудама. Већина анкетираних сматра да је за успешност друштвених односа неопходно да мушкарци и жене буду равноправни у породици и професији , та да постоји веза између породичног насиља ,насиља у заједници и већих друштвених сукоба.
Већина младих (68%) је упозната са постојањем закона који регулишу безбедност, права и заштиту жена и младих док 92% зна да закон не дозвољава примену насиља над женама у породици ни под каквим околностима
Кад је реч о заштити безбедности младих , већина њих (57%) највише поверења има у породицу , али је значајан постотак оних који , ипак , највише верују себи .Према мишљењу средњошколаца за сигурност појединаца је најважније активно решавање сопствених проблема , али је значајан број оних који су мишљења да је најважније познавати сопствена права. Сомборски средњошколци су песимисти када је реч о квалитету живота у Србији. Иако већина младих (61%) сматра да млади могу да утичу на актуелну друштвено-политичку ситуацију, још више њих (70%) сматра да се квалитет живота у Србији неће поправити у скоријој будућности.
Дипломирани педагог, мастер Зорица Голубовић
Сомбор
