Na Filozofskom fakultetu u Beogradu je održana Svečana akademija povodom 50 godina delovanja Centra za obrazovanje nastavnika. Jubilej je obeležen 5. oktobra, na Svetski dan nastavnika.

Centar za obrazovanje nastavnika obezbeđuje različite mogućnosti za razvoj nastavničkih kompetencija: kroz izborne predmete na osnovnim i master studijama različitih studijskih grupa Filozofskog fakulteta, kroz celoviti master program za obrazovanje nastavnika predmetne nastave i kroz program obrazovanja tokom čitavog života.

Svečanoj akademiji su prisustvovali predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, nastavnici Filozofskog fakulteta u Nišu i Fakulteta tehničkih nauka u Čačku, nastavnici Filozofskog fakulteta u Beogradu, upravnici i nastavnici Centra za obrazovanje nastavnika,  saradnici sa drugih fakulteta, iz škola, studenti, saradnici iz nevladinih i međunarodnih organizacija, kao i predstavnici medija.

U ime uprave Filozofskog fakulteta skupu se obratila doc. dr Nataša Jovanović Ajzenhamer, prodekanka za nastavu, i posebno istakla vrednost jubileja i značaj rada Centra za obrazovanje nastavnika. Izrazila je nadu da će  kolege i koleginice u budućnosti obeležavati značajne jubileje Centra u nekim boljim uslovima. Najpre, profesorka je istakla da je kao nastavnica Filozofskog fakulteta veoma ponosna što fakultet ima ovakav  (specifičan) centar i dodala da Centar za obrazovanje nastavnika u sebi sažima i ovaploćuje sve ono što Filozofski fakultet u načelu jeste, na najbolji mogući način.  Studenti i profesori Filozofskog fakulteta veoma lepo sarađuju i razmenjuju iskustva na dinamičan način, dopunjuju se svojim saznanjima i iskustvima.  Interdisciplinarnost,, koja karakteriše Filozofski fakultet usled njegove razuđenosti kroz studijske grupe, upravo se najlepše vidi u radu Centra za obrazovanje nastavnika.

S obzirom na to da je Filozofski fakultet pretežno usmeren na nastavu u osnovnim i srednjim školama, vrlo je važno da postoji jedan ovakav centar koji ima dugu tradiciju i uspešno realizuje različite programe, kurseve i saradnju. Kritičko obrazovanje i nastojanje da se kritički razvija mišljenje kod dece i studenata je takođe veoma važno i usko vezano za rad Centra. – Spoj nauke i nastave je još jedna značajna karakteristika Centra za obrazovanje nastavnika – naglasila je dr Nataša Jovanović Ajzenhamer. Takođe, istaknuta je trnsparentnost u radu Centra i otvorenost za saradnju sa različitim odeljenjima na različite načine.

Prof. dr Lidija Radulović, upravnica Centra za obrazovanje nastavnika, govorila je o tome kako je nastao ovaj program. Istakla je da je izabran moto delovanja Centra ,,Postavljamo temelje obrazovanja od 1971. godine“. Tu je integrisana i poruka o značaju obrazovanja nastavnika, kao i poruka o njegovom trajanju na Filozofskom fakultetu.

– Formulacija ,,postavljamo temelje“ usmerila nas je da razmišljamo i govorimo u građevinskim terminima – navela je profesorka dr Lidija Radulović. Zapitali smo se da li smo već postavili temelje, da li je nešto već ozidano, ko je sve zidao, na kakvom terenu i od kakvog materijala, u kakvim vremenskim uslovima i kako se to odrazilo na kvalitet gradnje – objasnila je profesorka. – Ova formulacija ukazuje na upornost i aktivnost koje karakterišu Centar za obrazovanje nastavnika – navela je Lidija Radulović.

– Budući da verujemo da su jubileji prilika za svečanost, ali i povod za osvrt unazad, preispitivanje i sagledavanje gde smo danas, kao i za razmišljanje o tome  šta dalje činiti, pokušali smo da diskusiju smestimo u  razgovor o ,,projektovanju, građevinskim dozvolama i pripremama terena za gradnju“, odnosno o istoriji obrazovanja nastavnika na Filozofskom fakultetu, počecima razvoja CON-a i o tome dokle smo stigli. Takođe, razgovor o tome šta smo do sada sazidali, koje probleme u izgradnji imamo, da li rušiti ili nadograđivati, odnosno diskusiju o aktuelnom stanju, o postignućima i problemima, o budućem razvijanju inicijalnog obrazovanja budućih nastavnika, što je u fokusu okruglog stola – naglasila je profesorka.

Dr Aleksandra Ilić Rajković, profesorka na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju, govorila je o tome kako se razvijalo obrazovanje nastavnika na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Naime, istakla je da je dug put razvoja obrazovanja nastavnika na Filozofskom fakultetu i da bi se sledeće godine mogao obeležiti jubilej – 130 godina obrazovanja nastavnika na Filozofskom fakultetu.

Prema njenim rečima, razvoj pedagoškog obrazovanja nastavnika na Filozofskom fakultetu u Beogradu može da se prati kroz tri etape. Ključna godina je 1892. kada je profesor Vojislav Bakić primljen za profesora gimnazijske pedagogike s metodologijom na Filozofkom fakultetu. To je godina koju smatramo i početkom rada Katedre za pedagogiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Međutim, istorijat obrazovanja nastavnika u Srbiji može da se prati i unazad pre 1892. godine. U Srbiji je uvedena predmetna nastava u školama 1844. godine. Do tada je realizovana razredna nastava u školama (jedan nastavnik je realizovao nastavu svih predmeta u školi). Iste godine su propisane i prve kvalifikacije za zvanje profesora u srednjim školama, pri čemu je rečeno da to može biti kandidat koji je filozofske nauke s dobrim uspehom završio, da osim srpskog zna i neki strani jezik i da je primernog vladanja. Dakle, ne pominje se bilo kakva predmetna specifičnost. Sledeći značajan momenat je 1880. godina. Tada je donet Zakon o profesorskim ispitima. Za profesore srednje škole, tada je definisano, mogu se postaviti samo oni koji pored završene Velike škole u Srbiji ili odgovarajuće u inostranstvu, polože i profesorski ispit. Međutim, ovo nije bilo zadovoljavajuće iz ugla samih nastavnika jer su smatrali da treba da dobiju tokom svog inicijalnog obrazovanja temeljnije pedagoško i metodičko obrazovanje.

Prema rečima dr Aleksandre Ilić Rajković, sve do 1892. godine pozicija pedagogije nije bila mnogo stabilna. Održavana su predavanja, ali sve do 1892. godine Katedra za pedagogiju je bila prazna. Te godine je raspisan konkurs na koji se prijavio dr Vojislav Bakić i on je primljen za profesora gimnazijske pedagogike s metodologijom. dr Aleksandra Ilić Rajković je naglasila da se  termin ,,metodologija“ u ovom kontekstu  koristi u smislu termina ,,metodika“. Studenti, budući nastavnici su svoje pedagoško-metodičko obrazovanje sticali pod rukovodstvom profesora Vojislava Bakića kroz treću i četvrtu godinu studija. Tokom treće godine su pratili predavanja iz opšte pedagogije i to na osnovu udžbenika ,,Opšta pedagogika“ koji je napisao profesor Bakić. U četvrtoj godini su pohađali akademski pedagoški seminar i prema rečima  dr Aleksandre Ilić Rajković, može se reći da je to prva prethodnica sadašnjeg Centra za obrazovanje nastavnika. Tadašnji rad u pedagoškom seminaru je bio organizovan po ugledu na sličan seminar u Jeni, sa čijim radom se Vojislav Bakić lično upoznao. U to vreme je to bila jedna od najuglednijih i najznačajnijih institucija za obrazovanje nastavnika u Evropi i šire.

U nastavku izlaganja dr Aleksandra Ilić Rajković je navela da je 1901. godine istaknuti profesor Vojislav Bakić objavio udžbenik ,,Posebna pedagogika“ i da je to prvi udžbenik metodike za nastavnike predmetne nastave.  Aleksandra Ilić Rajković je dodala da možemo reći da je ovo i jedan jubilej tog značajnog udžbenika profesora Bakića.

– Bakićevim odlaskom u penziju 1905. godine, rad na obrazovanju nastavnika se nije dalje realizovao – navela je dr Aleksandra Ilić Rajković. Postojao je filozofsko- pedagoški seminar pri Filozofskom fakultetu, ali je bio namenjen studentima pedagogije, odnosno onima koji se obrazuju za buduće školske nadzornike i profesore u učiteljskim školama. U daljem radu su se razdvojila ta dva seminara, odnosno obrazovanje onih koji će nastaviti rad na daljem pedagoškom obrazovanju i u pedagoškom savetovanju, i onih koji će otići kao nastavnici u praksu.

Dr Aleksandra Ilić Rajković je u svom izlaganju istakla kao drugi važan momenat u obrazovanju nastavnika Opšti pedagoški seminar koji je osnovan 1924. godine. Tada započinje druga važna etapa u obrazovanju nastavnika. Cilj je bio da Opšti pedagoški seminar postane centar za pedagoško osposobljavanje budućih nastavnika na univerzitetu. Ključni nosilac aktivnosti ovog Centra je bio dr Milan Šević. Osnovni smisao njegove vizije je bio da se kroz obrazovanje nastavnika izvrši reforma srednje škole jer su nastavnici osnovni motor i ključni pokretač reformskih strujanja. Formirao je i biblioteku pri Opštem pedagoškom seminaru.

– Nakon smrti dr Milana Ševića Opšti pedagoški seminar je i dalje postojao, ali se njegova orijentacija potpuno menja – navela je u izlaganju dr Aleksandra Ilić Rajković. Dodala je da dr Borislav Stevanović tada preuzima rukovođenje ovim seminarom, a  fokus rada u seminaru postaje pedagoška psihologija. Profesor Stevanović je držao predavanja i vežbe iz pedagoške psihologije. Seminar dobija psihološku orijentaciju. Tokom Drugog svetskog rata seminar nije radio. Treća etapa započinje 1948. godine. Opšti pedagoški seminar je tada obnovljen. Zaposlen je čitav tim nastavnika koji je trebalo da realizuje nastavu. Tim se suočio sa još većim problemima nego njihovi prethodnici, jer priliv studenata koji su nameravali da se bave nastavničkim pozivom je bio ogroman. Dr Aleksandra Ilić Rajković je istakla da je Opšti pedagoški seminar neodvojivi deo Katedre za pedagogiju, Grupe za pedagogiju i zatim Odeljenja za pedagogiju.

Centar za psihološko, pedagoško i metodičko obrazovanje je osnovan 1971. godine (u tom momentu njegovo zvanično ime je bilo: Centar za obrazovanje i usavršavanje nastavnika i pedagoških kadrova). Kasnije je ovaj Centar menjao ime. Prema rečima  dr Aleksandre Ilić Rajković, kada se razvoj obrazovanja nastavnika do osnivanja CON-a sagleda u celini, mogu se zapaziti dva zajednička imenitelja. Na jednoj strani je kontinuirano prisutno u javnosti priznavanje potrebe pedagoško-metodičkog obrazovanja nastavnika. S druge strane, i kada je to bilo formalno i administrativno rešeno, ono je bilo nekako prepušteno samo sebi i ostalo na margini obrazovnih politika – rekla je dr Aleksandra Ilić Rajković. Naglasila je da su pojedinci bili nosioci razvoja obrazovanja predmetnih nastavnika.

Prof. dr Vera Rajović, dugogodišnja upravnica Centra za obrazovanje nastavnika, govorila je o tome kako se odvijao razvoj Centra za obrazovanje nastavnika. Profesorka Rajović je istakla dugogodišnju borbu Centra da se ,,upristoji“ obrazovanje nastavnika, kao i borbu za veću zastupljenost pedagoško-psiholoških predmeta uz, naravno, uvažavanje specifičnosti metodičkih aspekata predmeta za koji se nastavnik priprema.  Prema njenim rečima, pedagozi i psiholozi su uvek ravnopravno delili odgovornost za obrazovanje nastavnika na Filozofskom fakultetu. Istakla je da svaki fakultet ima odgovornost, ne samo prema naukama koje se tu izučavaju, već i prema zapošljivosti  studenata  nakon završetka studija.

U nastavku izlaganja profesorka Rajović je rekla da je trebalo prevazići predrasudu da su psihologija i pedagogija samo teorijske discipline koje su osnove za profesionalno učenje nastavnika. Dodala je da  danas znamo da je to zabluda i da praktične aktivnosti omogućavaju učenje pedagogije i psihologije u direktnom kontekstu, što povećava upotrebljivost nakon završenih studija.

Profesorka dr Vera Rajović je istakla glavna postignuća. Govoreći o značaju razvoja kompetencija, naglasila je da sve ono što se uči treba da gradi jednu generičku, dubinsku kompetenciju za refleksivnu praksu, koja uključuje i povećanje kompetencija nastavnika za istraživanje. To je suprotno od onoga što se ranije smatralo da nastavnici ne treba da se bave istraživanjima. Dakle, ovde je reč o obrazovanju nastavnika kao o razvoju kompetencija čija je generička kompetencija refleksivnost (istraživanje prakse, kritičko promišljanje). Profesorka dr Vera Rajović je istakla i interdisciplinarnost i integraciju različitih nauka i teorijskih pristupa. Takođe, izbornost kao razvoj i poštovanje samoregulativnosti – fleksibilnost. Zatim,  orijentaciju na istraživanja, afirmaciju timskog rada. Pored toga, kao važna postignuća istakla je inkluzivnost u najširem smislu. Inkluzivnost se ogleda  kroz otvorenost programa za sve potencijalne nastavnike i kroz način rada gde se vodi računa o potrebama nastavnika. Važno postignuće je i zastupljenost.

Govoreći o teškoćama sa kojima se Centar suočava, dr Vera Rajović je rekla da su teškoće neminovne. Učenja svih zahtevaju kopernikanski zaokret. Između ostalog, izdvojila je: kroskurikularnost, kritičku analizu sopstvenog rada, sa stanovišta studenata učenje samoregulativnosti; zatim, sporost menjanja koncepta, nedostatak jačanja kadra u CON-u, nedostatak institucije timskog rada i nedostatak uspostavljanja saradnje sa školama. Profesorka dr Vera Rajović se osvrnula na epidemiološku situaciju kao teškoću i rekla da bi u budućnosti trebalo staviti fokus na mentalno zdravlje.

Skupu se obratila dr Olja Jovanović Milanović, docent na Odeljenju za psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i nastavnica Centra za obrazovanje nastavnika, i najavila okrugli sto čiji je cilj da podstakne dijalog na temu obrazovanja nastavnika. Tema okruglog stola glasila je: ,,Kako dalje – dekonstrukcija ili nadogradnja obrazovanja nastavnika?“ Osvrnuvši se na izlaganje dr Aleksandre Ilić Rajković i zapažanje da je obrazovanje nastavnika uvek bilo na margini obrazovnih politika, dr Olja Jovanović Milanović je istakla da iz toga proizilazi otvoreno pitanje: da li smo mi centar ili periferija obrazovnih politika? Dodala je da u ovome vidi priliku da Centar uzme inicijativu u razvijanju obrazovanja nastavnika. Drugi povod je marginalizacija teme o obrazovanju nastavnika. Prema njenim rečima, to je tema o kojoj se može povremeno čuti, ali se o njoj malo razgovara. Istakla je zadovoljstvo što će okrugli sto upravo podstaći dijalog o obrazovanju nastavnika i to iz različitih perspektiva.

Predstavila je učesnike okruglog stola: prof. dr Bojan Tubić, pomoćnik ministra za visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i vanredni profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, master profesor predmetne nastave Nevena Živković, nastavnica zdravstvene nege u Medicinskoj školi ,,Nadežda Petrović“ u Zemunu, prof. dr Gordana Đigić, vanredna profesorka i prodekanka za nastavu na Filozofskom fakultetu u Nišu, prof. dr Lidija Radulović, vanredna profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu i upravnica Centra za obrazovanje nastavnika.

Prema rečima  dr Olje Jovanović, učešće predstavnika Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pokazuje da i Ministarstvo vidi obrazovanje nastavnika kao značajnu temu, a takođe pokazuje i otvorenost Ministarstva za razgovor.

– Cilj okruglog stola je razmatranje pitanja: ,,Kako smo došli tu gde jesmo danas?“, ali i pitanja: ,,Šta su alternativne budućnosti obrazovanja nastavnika?“- rekla je dr Olja Jovanović.

Prema rečima dr Olje Jovanović Milanović, prisutna je niska motivacija za nastavničku profesiju koja je posebno vidljiva u pojedinim zanimanjima, ali to otvara pitanje: zašto je tako niska motivacija mladih ljudi za profesiju nastavnika? Dodala je da se postavlja i pitanje kvaliteta programa, odnosno da je potrebno obezbediti fleksibilne putanje ka sticanju zvanja nastavnika. To otvara pitanje: na koji način obezbediti kvalitet ovih programa?

Prof. dr Gordana Đigić je navela da i Filozofski fakultet u Nišu obeležava 50 godina postojanja. Kada je reč o obrazovanju nastavnika, istakla je da fakultet ima dugu tradiciju obrazovanja nastavnika, koja se menjala i napredovala. Pored dobrih tekovina tog razvoja, kao što je formulisanje standarda kompetencija za profesiju nastavnika, uvođenje zakonski regulisanog pedagoško-psihološkog i metodičkog obrazovanja nastavnika, upadljive su neke karakteristike aktuelnog stanja obrazovanja nastavnika koje predstavljaju izazove (ili probleme). Prema njenom mišljenju, visoko obrazovanje se tromo i sporo prilagođava onome što su zahtevi aktuelnog stanja u douniverzitetskom obrazovanju. Izražena je predmetna orijentacija u nastavi na svim nivoima obrazovanja. Primećuje se odsustvo opšteg kurikuluma obrazovanja nastavnika.

Dr Olja Jovanović Milanović je naglasila da je bitno susretanje, odnosno pregovaranje između predstavnika Ministarsta i realizatora obrazovanja nastavnika. Pored toga, istakla je i značaj obrazovne politike, a pre svega jasne vizije u pogledu obrazovanja nastavnika.

Prema rečima dr Lidije Radulović, kada govorimo o sadašnjem kontekstu obrazovanja nastavnika, možemo da ga označimo kao kontinuitet. Prvo, kontinuitet u smislu postepenog napredovanja, a drugo – kontinuitet u problemima i teškoćama. Istakla je da ne postoji dovoljna podrška institucijama koje realizuju programe obrazovanja nastavnika, da se problemima često pristupa administrativno – birokratski, kao i da je profesija nastavnika nedovoljno vrednovana i da se problemu obrazovanja nastavnika pristupa kao manje vrednom pitanju. Posebno je naglasila je da nije isto obrazovanje autonomnih profesionalaca – refleksivnih praktičara i ,,tehničara“ koji će da ispunjavaju standarde, što otvara pitanja u vezi sa koncepcijom obrazovanja nastavnika.

Dr Olja Jovanović Milanović je navela da se postavlja pitanje da li imamo usaglašenu koncepciju obrazovanja nastavnika iz koje treba samo da gradimo neka rešenja  za primenu ili moramo da razmišljamo o koncepcijskim pitanjima, odnosno o temeljima. Da li mi imamo temelje, da li su dovoljno jaki da izdrže ono što želimo da postignemo ili možda treba krenuti iz početka? Jer od toga zavisi kako ćemo dalje nastaviti, odnosno kako ćemo dalje obrazovanje graditi.

Master profesor predmetne nastave Nevena Živković je rekla da kao značajno postignuće smatra master program obrazovanja nastavnika predmetne nastave. Pohađajući taj program nastavnici mogu steći različita znanja iz psihologije, pedagogije, metodike, oblasti planiranja nastave, evaluacije, inkluzivnosti… Kako je navela, treba razgovarati o vezi između inicijalnog obrazovanja i profesionalnog razvoja nastavnika. Istakla je da treba razgovarati o povećanju ugleda nastavnika u društvu. Nadovezujući se na to, dr Olja Jovanović Milanović je istakla da jedan od ciljeva u okviru nove Strategije jeste povećanje ugleda profesije nastavnika u društvu. Jedan od načina za to mogao bi biti upravo repozicioniranje nastavnika kao ravnopravnih sagovornika na temu obrazovanja nastavnika.

Dr Lidija Radulović se nadovezala na pitanje temelja obrazovanja i rekla da kada se govori o dekonstrukciji, smatra da je ona potrebna, ali ne u formi rušenja, već preispitivanja. Postoji i nešto što ne treba preispitivati, kao na primer, da li nam je potrebno obrazovanje nastavnika. Sve ostalo u vezi sa tim bi trebalo preispitivati, a to znači da je potrebna spremnost za preispitivanje koje podrazumeva kritičnost na svim nivoima. Da bi kritičnost bila moguća, potrebno nam je više perspektiva. Potrebna je atmosfera koja je istinski otvorena da se čuju različita mišljenja, a ne javna rasprava gde zapravo svako samo brani svoje mišljenje, a ne čuje tuđe mišljenje. Takođe, neophodno je učešće različitih aktera u pogledu obrazovanja nastavnika.

Nadovezujući se na prethodno, dr Gordana Đigić je istakla da se na fakultetu trude da neguju praksu koja bi mogla da doprinese kvalitetu rada nastavnika u školama i obrazovanju budućih nastavnika. Praksa je oblast kojoj posvećuju posebnu pažnju. Studenti završnih godina studija mogu čak da budu i pomoć školi prilikom realizacije nastave sa decom.  Na Filozofskom fakultetu u Nišu postoji takođe Centar za obrazovanje nastavnika, ali i Centar za profesionalno usavršavanje. – Trudimo se da kroz aktivnosti tih centara  ponudimo predavanja, tribine, programe stručnog usavršavanja u skladu sa potrebama škole. Trudimo se da negujemo saradnju sa mrežama nastavnika – rekla je dr Gordana Đigić.

Tokom diskusije je istaknuto da je obrazovanje nastavnika velika privilegija, ali i velika odgovornost. Takođe se čulo da je bitno pitanje kakva je uloga nastavnika, kakve nastavnike želimo – da li one koji su subjekti, aktivni partneri ili one koji su objekti, odnosno izvršioci. Istaknut je takođe i značaj interdisciplinarnog i integrativnog pristupa obrazovanju nastavnika.

Tokom diskusije se čuo i predlog, kao jedan od načina da se obezbedi kvalitetno obrazovanje nastavnika, da se obezbede integrisane petogodišnje studije za nastavnike.

Kako je dr Olja Jovanović Milanović zaključila, suštinsko pitanje, oko kojeg i dalje ne postoji konsenzus, je kako razumemo obrazovanje, i kako razumemo ulogu nastavnika u ovom procesu.

U zaključku je dr Olja Jovanović Milanović rekla da je ova diskusija pokazatelj da imamo šta da kažemo i da smo potrebni jedni drugima kao sagovornici.

Zaključak je da je potrebna suštinska participativnost, a to znači   participativnost koja nije pristup jednom problemu, već opšti pristup obrazovanju nastavnika – participativnost koja je kontinuirana, na kojoj se gradi obrazovanje nastavnika. Drugo, potrebna je integracija – integrisanost obrazovanja nastavnika; interdisciplinarnost – odnosno razvijanje nauka o obrazovanju, razvijanje povezanosti između različitih oblasti koje se bave obrazovanjem. Treće, postoji potreba za pojačanim kontinuitetom profesionalnog razvoja nastavnika, odnosno za pojačanom saradnjom između inicijalnog obrazovanja i škola, visokoškolskog obrazovanja i škola.

Nastavnici i saradnici angažovani u CON-u, u saradnji sa naučnim institucijama i drugim nacionalnim i međunarodnim organizacijama čije je polje delovanja vezano za obrazovanje, nastaviće da istražuju probleme u vezi sa profesijom nastavnik i obrazovanjem nastavnika, da objavljuju radove iz tog domena, te da iniciraju i učestvuju u projektima koji podržavaju razvoj nastavnika i obrazovne prakse.

Ukoliko ste zainteresovani da „zavirite“ u Centar za obrazovanje nastavnika, pozivamo Vas da posetite onlajn izložbu dostupnu na: https://padlet.com/dejanamutavdzin_fbg/olors52x5r3usmfj

Sanja Jugović