Inicijalno ispitivanje o očekivanjima zaposlenihi suočavanjem sa izazovom koji predstavlja učenje na daljinu u OŠ „Dositej Obradović“ u Vranovu

102

Vanredno stanje proglašeno u Republici Srbiji inicirano pandemijom korona virusom (COVID-19), dovelo je do generalnog preusmeravanja obrazovanja iz institucija na učenje na daljinu. U OŠ „Dositej Obradović“ u Vranovu samo je par nastavnika imalo iskustva sa ovim načinom rada ranije. Pred zaposlenima se pojavio novi izazov. Veoma je bilo bitno naći najbolji inajfunkcionalniji način za organizaciju rada svakog odeljenja. Škola ima 15 odeljenja od kojih je jedno odeljenje za učenike sa smetnjama u razvoju, 7 odeljenja razredne i 7 odeljenja predmetne nastave. Zaposleno je ukupno 29 nastavnika, od kojih je jedan oligofrenopedagog i  jedan veročitelj koji izvodi nastavu u svim razredima. Pošto je na nivou škole dogovoreno da se kao platforma za održavanje nastave koristi Gugl učionica u odeljenjima predmetne nastave, a preko aplikacija Viber, Mesendžer i imejlova da se održava komunikacija sa učenicima i roditeljima učenika razredne nastave i OUSSUR , svi zaposleni su dobili, putem elektronske pošte, kratak upitnik. Na upitnik je odgovorilo 15 zaposlenih (51,7%). Popunjeni upitnici dostavljeni su pedagogu do  19.03.2020.godine, odnosno tokom prve nedelje vanrednog stanja.

Ispitivanje je imalo za cilj  utvrđivanje prethodnog iskustva u korišćenju digitalnih nastavnih sredstava, motivisanost za rad na daljinu i suočavanje sa ovim izazovom kao i vrste nepoznanice/izazova koje učenje na daljinu predstavlja za zaposlene u datom trenutku. Planirano je da se po povratku u škole , u redovan rad, uradi još jedno ispitivanje kojim će se utvrditi koje su teškoće bile izražene tokom učenja na daljinu, šta je to što smo kao profesija dobili prevazilazeći ovu prepreku i šta bi sledeći put trebalo uraditi drugačije.

Rezultati dobijeni ispitivanjem obrađeni su procentualno u odnosu na broj dobijenih odgovora .

Među ispitanicima je 33,3% onih koji su do sada koristili digitalne udžbenike u radu. U samoproceni svog znanja i iskustva u radu na daljinu ispitanici su se izjasnili tako da je 86,6% njih procenilo da nema uopšte ili ima nedovoljno iskustva u radu na daljinu  sa učenicima, a samo 20% njih je procenilo da rasplaže potrebnim znanjem za izvođenje nastave na daljinu.

Sopstvenu motivisanost ispitanici su procenjivali na skali od 1 do 10, gde je vrednost 1 najniža moguća motivisanost dok vrednost 10 pretstavlja maksimalan nivo motivacije za rad na daljinu putem platformi (Gugl učionica, Majkrosoft Tims i sl.). Najniža procenjena motivisanost označena je vrednošću 3, dok je troje od 15 ispitanika svoju motivisanost označilo visokim vrednostima (9 i 10). Srednja vrednost motivisanosti za rad na daljinu na samom početku vanrednog stanja je 6,5/10.

Od ispitanika je traženo da navedu tri stvri koje znaju o učenju na daljinu. Najčešći dobijeni odgovori su:

  • Korišćenje i pristup različitim veb alatima i platformama
  • Nastavni sadržaji su vidljivi veći broj puta
  • Moram biti u kontaktu sa svim učenicima
  • Pristup sadržajima je moguć u bilo koje vreme i na bilo kom mestu na kom postoji internet
  • To je učenje koje se odvija kada su učenik i nastavnik u nemogućnosti da se fizički nađu na istom mestu u isto vreme radi učenja
  • Sadržaji će biti zanimljiviji, primeri očigledni
  • Upravljanje vremenom može biti velika prepreka
  • Mogućnost uključivanja veće grupe učenika u razmene mišljenja
  • U fazi sam obučavanja

Od ispitanika je zahtevano, da na kraju kratkog upitnika, navedu tri stvari koje su u tom trenutku za njih bile najveća nepoznanica /izazov. Najveću brigu zaposlenih (koji su iz škole na revers uzeli laptopove radi obavljanja svojih dužnosti), stvorila je nedoumica u prevazilaženju tehničkih mogućnosti učenika i njihovih porodica, tj. činjenica da ima dosta porodica koje su slabog materijalnog stanja te raspolažu sa jednim ili nijednim aparatom za digitalno obrazovanje (telefon, tablet, računar), a u porodici je više dece sa istim potrebama za učešće u učenju na daljinu. Ostale nepoznanice koje su zaposleni naveli, rangirane po broju učestalosti od najčešćih ka onima koje su se pojavile manje puta su:

  • Kako formirati Gugl učionicu?
  • Kako se ulogovati na RTS Planetu?
  • Kako će roditelji reagovati na organizaciju učenja na daljinu?
  • Da li će roditelji biti dovoljno kompetentni da pomognu učenicima u komunikaciji sa nastavnicima?
  • Da li će sadržaji koji će se prikazivati na RTS-u biti usklađeni, i u kojoj meri sa našim Školskim programom i planovima nastave i učenja?
  • Kako održati motivaciju učenika na duži vremenski period tokom rada na daljinu?
  • Kako da napravim test ili kviz?
  • Moguće je da će učenici biti neaktivni
  • Da li ću postići određeni nivo usvojenosti znanja i veština kod učenika?
  • Koji su sve načini provere znanja učenika na daljinu, a da se dobiju objektivni rezultati?
  • Kako objektivno oceniti znanje učenika proverom na daljinu?
  • Bojim se prepreke koju predstavlja neiskustvo i nedovoljno znanje u korišćenju novih tehnologija od strane svih učesnika u procesu učenja na daljinu
  • Priprema za ove časove je zanimljiva
  • Sve ovo budi u meni radoznalost i želju da bolje funkcioniše od tradicionalne nastave

Nakon dva meseca realizacije učenja na daljinu opšti je utisak da smo uradili odličan posao, ali da prostora za napredak ima i da mu treba pružiti priliku.

Rezultate upitnika na kraju ostvarivanja i prevazilaženja izazova zvanog Učenje na daljinu koji će biti usmereni na dobrobiti ovakvog rada, primenljivost u redovnom radu, kao i predloge za poboljšanje u eventualnim narednim prilikama za korišćenje očekujem do početka meseca jula i oni će zapravo predstavljati zaključak dobijen ovim ispitivanjem. Znamo odakle smo krenuli i videćemo gde ćemo stići. Na putu smo se suočavali sa različitim preprekama, a svaka prevaziđena prepreka dragoceno je iskustvo.


Tijana Đokić
Pedagog u  OŠ „Dositej Obradović“ u Vranovu