Ванредно стање проглашено у Републици Србији иницирано пандемијом корона вирусом (ЦОВИД-19), довело је до генералног преусмеравања образовања из институција на учење на даљину. У ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Вранову само је пар наставника имало искуства са овим начином рада раније. Пред запосленима се појавио нови изазов. Веома је било битно наћи најбољи инајфункционалнији начин за организацију рада сваког одељења. Школа има 15 одељења од којих је једно одељење за ученике са сметњама у развоју, 7 одељења разредне и 7 одељења предметне наставе. Запослено је укупно 29 наставника, од којих је један олигофренопедагог и један верочитељ који изводи наставу у свим разредима. Пошто је на нивоу школе договорено да се као платформа за одржавање наставе користи Гугл учионица у одељењима предметне наставе, а преко апликација Вибер, Месенџер и имејлова да се одржава комуникација са ученицима и родитељима ученика разредне наставе и ОУССУР , сви запослени су добили, путем електронске поште, кратак упитник. На упитник је одговорило 15 запослених (51,7%). Попуњени упитници достављени су педагогу до 19.03.2020.године, односно током прве недеље ванредног стања.
Испитивање је имало за циљ утврђивање претходног искуства у коришћењу дигиталних наставних средстава, мотивисаност за рад на даљину и суочавање са овим изазовом као и врсте непознанице/изазова које учење на даљину представља за запослене у датом тренутку. Планирано је да се по повратку у школе , у редован рад, уради још једно испитивање којим ће се утврдити које су тешкоће биле изражене током учења на даљину, шта је то што смо као професија добили превазилазећи ову препреку и шта би следећи пут требало урадити другачије.
Резултати добијени испитивањем обрађени су процентуално у односу на број добијених одговора .
Међу испитаницима је 33,3% оних који су до сада користили дигиталне уџбенике у раду. У самопроцени свог знања и искуства у раду на даљину испитаници су се изјаснили тако да је 86,6% њих проценило да нема уопште или има недовољно искуства у раду на даљину са ученицима, а само 20% њих је проценило да расплаже потребним знањем за извођење наставе на даљину.
Сопствену мотивисаност испитаници су процењивали на скали од 1 до 10, где је вредност 1 најнижа могућа мотивисаност док вредност 10 претставља максималан ниво мотивације за рад на даљину путем платформи (Гугл учионица, Мајкрософт Тимс и сл.). Најнижа процењена мотивисаност означена је вредношћу 3, док је троје од 15 испитаника своју мотивисаност означило високим вредностима (9 и 10). Средња вредност мотивисаности за рад на даљину на самом почетку ванредног стања је 6,5/10.
Од испитаника је тражено да наведу три стври које знају о учењу на даљину. Најчешћи добијени одговори су:
- Коришћење и приступ различитим веб алатима и платформама
- Наставни садржаји су видљиви већи број пута
- Морам бити у контакту са свим ученицима
- Приступ садржајима је могућ у било које време и на било ком месту на ком постоји интернет
- То је учење које се одвија када су ученик и наставник у немогућности да се физички нађу на истом месту у исто време ради учења
- Садржаји ће бити занимљивији, примери очигледни
- Управљање временом може бити велика препрека
- Могућност укључивања веће групе ученика у размене мишљења
- У фази сам обучавања
Од испитаника је захтевано, да на крају кратког упитника, наведу три ствари које су у том тренутку за њих биле највећа непознаница /изазов. Највећу бригу запослених (који су из школе на реверс узели лаптопове ради обављања својих дужности), створила је недоумица у превазилажењу техничких могућности ученика и њихових породица, тј. чињеница да има доста породица које су слабог материјалног стања те располажу са једним или ниједним апаратом за дигитално образовање (телефон, таблет, рачунар), а у породици је више деце са истим потребама за учешће у учењу на даљину. Остале непознанице које су запослени навели, рангиране по броју учесталости од најчешћих ка онима које су се појавиле мање пута су:
- Како формирати Гугл учионицу?
- Како се улоговати на РТС Планету?
- Како ће родитељи реаговати на организацију учења на даљину?
- Да ли ће родитељи бити довољно компетентни да помогну ученицима у комуникацији са наставницима?
- Да ли ће садржаји који ће се приказивати на РТС-у бити усклађени, и у којој мери са нашим Школским програмом и плановима наставе и учења?
- Како одржати мотивацију ученика на дужи временски период током рада на даљину?
- Како да направим тест или квиз?
- Могуће је да ће ученици бити неактивни
- Да ли ћу постићи одређени ниво усвојености знања и вештина код ученика?
- Који су све начини провере знања ученика на даљину, а да се добију објективни резултати?
- Како објективно оценити знање ученика провером на даљину?
- Бојим се препреке коју представља неискуство и недовољно знање у коришћењу нових технологија од стране свих учесника у процесу учења на даљину
- Припрема за ове часове је занимљива
- Све ово буди у мени радозналост и жељу да боље функционише од традиционалне наставе
Након два месеца реализације учења на даљину општи је утисак да смо урадили одличан посао, али да простора за напредак има и да му треба пружити прилику.
Резултате упитника на крају остваривања и превазилажења изазова званог Учење на даљину који ће бити усмерени на добробити оваквог рада, применљивост у редовном раду, као и предлоге за побољшање у евентуалним наредним приликама за коришћење очекујем до почетка месеца јула и они ће заправо представљати закључак добијен овим испитивањем. Знамо одакле смо кренули и видећемо где ћемо стићи. На путу смо се суочавали са различитим препрекама, а свака превазиђена препрека драгоцено је искуство.
Тијана Ђокић
Педагог у ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Вранову
