Iskustva učenika prilikom savladavanja nastavnog sadržaja i praćenja nastave od uvođenja kombinovanog načina rada u školi

Uvođenjem kombinovanog načina rada u nastavi, prema kom učenici jednog istog odeljenja nastavu pohađaju delom u školi putem redovnih časova i delom onlajn, odnosno od kuće, pred učenike i nastavnike stavljen je znatan izazov, ali i teškoće i problemi prilikom prenošenja, odnosno praćenja nastavnih sadržaja. Ovaj novi način rada, ujedno predstavlja i novinu u pedagoškom radu u školama. Stoga su istraživanja o efektima ovakvog načina rada neophodna kako bi se ispratili stavovi svih aktera uključenih direktno u ovaj proces, a pre svih učenika i nastavnog osoblja.

U Tehničkoj školi „Ub“, dogovorom između članova Nastavničkog veća, doneta je jednoglasna odluka o izboru ovakvog načina izvođenja nastave u toku ove školske godine. Prema toj odluci, učenici u okviru svakog odeljenja u školi su podeljenji u dve nastavne grupe. Podela učenika na grupe je izvršena od strane odeljenjskih starešina, koji su se rukovodili različitim vaspitnim rešenjima. Svaka grupa učenika je u okviru svakog odeljenja u školi nastavu jedan dan pratila u Školi, a drugi dan od kuće (onlajn) i tako naizmenično, pa je tako jedna grupa učenika svaki drugi dan boravila u Školi i pratila redovne nastavne časova, dok je druga grupa učenika nastavu pratila onlajn, odnosno od kuće. Kako bi se ustanovilo mišljenje učenika Škole o novom načinu rada, njegovim efektima, teškoćama i problemima sa kojima su se oni kao učenici suočavali tokom praćenja nastavnih časova (kako redovnih, tako i onih onlajn), nametnula se potreba o sprovođenju akcionog istraživanja među učenicima škole o ovim pitanjima.

Iz tog razloga, krajem prvog polugodišta tekuće školske godine, obavljeno je akciono istraživanje među učenicima škole, sa ciljem kako bi se ispitalo kakva su iskustva (mišljenje) učenika prilikom savladavanja nastavnog gradiva i praćenja nastavnih časova otkako su uvedeni onlajn časovi i kombinovani nastavni rad, definisan odlukom od strane nadležnog Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

U pomenutom istraživanju učestvovalo je ukupno 111 učenika škole koji su odgovarali na pitanja u vezi  sa kombinovanim načinom rada u nastavi.

Tabela br. 1. Struktura ispitanih učenika prema polu

Tabela br. 2. Struktura ispitanih učenika prema razredu

Za potrebe istraživanja, sastavljen je prigodan upitnik sa tačno 11 pitanja.  Rezultati ispitanih učenika, odnosno podaci dobijeni putem ovog istraživanja, dati su u nastavku teksta.

N=111

Što se tiče teškoća prilikom praćenja redovnih nastavnih časova, većina učenika navela je da nema nekih posebnih teškoća i problema. Primetno je da su učenici navodili upravo kao teškoće nedostatak vremena za odgovaranje i zapisivanje na času, nedostatak kontinuiteta u praćenju nastave u školi. Bilo je i manje ozbiljnih odgovora učenika, gde su kao teškoće navedene način rada od strane pojedinih nastavnika, odnosno činjenica da im se šalje previše domaćih zadataka za predmet koji slušaju samo jednom sedmično, potom kritike na račun rada odeljenjskog starešine, kao i nošenje maski. Par učenika je takođe kao teškoću navelo činjenicu da ne osećaju istu obavezu prema školi i nastavi kao pre, odnosno otkako se prešlo na kombinovani način rada ne osećaju isto obavezu prema ispunjavaju nastavnih zadataka.

Primetno je da su ispitani učenici uglavnom zadovoljni saradnjom sa nastavnicima i odeljenjskim starešinom otkako je uveden kombinovani način rada, što potvrđuju i njihovi odgovori. Međutim, kada je praćenje nastavnih časova od početka školske godine u pitanju, odnosno otkako su časovi skraćeni na pola sata, ispitani učenici u većini navode da nemaju teškoća prilikom savladavanja nastavnog gradiva i praćenja nastavnog rada sa skraćenim časovima. Čak većina ispitanih učenika (60.18%) ističe kako bi nastavni časovi i trebali da traju svega 30 minuta. Učenici koji su na ovo pitanje davali negativan odgovor isticali su prednosti časa od 45 minuta, jer u tim uslovima ima prostora i za odgovaranje i popravljanje ocena, ali i za temeljnije predavanje od strane nastavnika. Stiče se utisak da ispitanim učenicima odgovaraju određene nastale izmene u nastavnom radu (skraćeni časovi, manji zahtevi od strane pojedinih nastavnika), ali da uviđaju nedostatke skraćenja nastavnih časova kada se radi o popravljanju ocena ili vremenu za odgovaranje.

Istovremeno, većina ispitanih učenika navodi da su ocene dobijene putem onlajn nastave manje realne nego ocene dobijene u školi, putem redovnih časova i klasičnih ispitivanja. Kao razloge za takvo mišljenje učenici ističu kako je putem onlajn odgovaranja drugačiji odnos i način komunikacije između nastavnika i učenika. Stoga ne iznenađuje podatak da čak 77.98% ispitanih učenika smatra da kvalitet znanja dobijen putem onlajn nastave nije isti kao i kvalitet znanja koji se dobija putem redovnih nastavnih časova. Ostaje pitanje kako učenici zaista vide znanje dobijeno putem onlajn nastave, odnosno kako ga doživljavaju.

Isto tako, velika većina ispitanih učenika (68.93%) navodi da nastavnici ne mogu da isprate postignuća i rad svih učenika u izmenjenom načinu realizovanja nastavnih časova. Sa druge strane, čak 70.64% ispitanih učenika smatra da nastavnici ne skraćuju obim zahteva i obaveza otkako su skraćeni nastavni časovi. Ovo je pitanje koje svakako zahteva podrobniju analizu i zasebno istraživanje, jer je primetno da se i nastavnici suočavaju sa velikim teškoćama prilikom sažimanja nastavnog gradiva i traženjem načina kako da se učenici ne preopterete obimnijim nastavnim gradivom.

Na kraju, pitanje efektivnosti i svrsishodnosti ovakvog izmenjenog načina nastavnog rada ostaje i dalje otvoreno i zahteva temeljnije bavljenje i pažnju kako struke, tako i nadležnih iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Praćenje iskustava učenika i nastavnika o onlajn nastavi, njenim prednostima i manama, načinima poboljšanja i unapređenja jeste korak koji se nalazi pred nama i sa čijim ćemo se rezulatatima svakako ubuduće više baviti.

Siniša Milak,  stručni saradnik pedagog

Tehnička škola „Ub“