Професор филозофије Милош Јеремић је одржао онлајн предавање ,,Како (не) предавати критичко мишљење?“. Конференција је одржана 16. новембра, а организатор је Институт за филозофију и друштвену теорију у Београду. У току дискусије могла су се чути веома инспиративна критичка запажања и питања на тему критичког мишљења.
Милош Јеремић, професор филозофије у Пожаревачкој гимназији, поставља питање: ,,Како (не) предавати критичко мишљење?“ и наводи нас на другачије размишљање о томе шта је критичко мишљење и како га предавати, односно развијати код ученика. Милош Јеремић се од 2008. године претежно бави методиком наставе филозофије и филозофском праксом као методом развоја критичког размишљања у настави. Аутор је више научних радова, уџбеника за филозофију, а између осталог, бави се филозофијом за децу. Осмислио је методички приступ „херменеутика за децу“ који подстиче и унапређује критичко мишљење. Оснивач је метода кооперативног учења и филозофије са децом у Србији.
Милош Јеремић најпре поставља питања: ,,Aко је мишљење само по себи критичко, чему онда термин критичко мишљење? Да ли свако мишљење подразумева критичко промишљање?”
Да ли је термин ,,критичко мишљење“ плеоназам? -Мишљење је или критичко или га нема- каже Милош Јеремић и поставља питање: ,,Зaшто кажемо критичко мишљење када говоримо о мишљењу?“ Пре свега, у настојању да би се мишљење разграничило од утиска, уверења, убеђења, предрасуда… И додаје да је мишљење схваћено као исказ, аргумент. – Мишљење подразумева аргумент – истиче Милош Јеремић.
Говорећи о подстицању критичког мишљења у настави, Милош Јеремић наглашава да смо још увек навикнути на традиционалну улогу наставника као предавача који тек понекад води дијалог са неколицином ученика или им поставља питања за ,,размишљањe“. – Критичко мишљење је постало ,,привезак“ који се закачи за припрему за час, пројекат… – сматра професор филозофије. Према његовом мишљењу, у настави се не подстиче довољно критичко мишљење.
Зашто је то тако? Професор филозофије нас наводи на одговор и каже да би ово излагање требало назвати ,,Немојте предавати критичко мишљење“, јер где почиње предавање, критичко мишљење нестаје.
Милош Јеремић нас подсећа и на важну педагошку истину – да бисмо поучавали критичко мишљење, ми морамо да мислимо критички. У настави, као и у психотерапији, сваки наставник, педагог, психолог мора да буде оно што јесте. Без тога нема резултата у педагошком и психолошком раду. – Друго, ако сте ауторитарни тип наставника, биће вам тешко да развијате критичко мишљење код ученика – подсећа нас професор филозофије.
Критичко мишљењe се најчешће излаже као формална логика, али важно је нагласити да то није тако. – Формална логика је свакако у служби критичког мишљења, али оно није исто што и формална логика, не може се поистоветити. Заправо, формална логика је оруђе критичког мишљења – наглашава Милош Јеремић. – Ми овде не говоримо о трагању за истином – каже Милош Јеремић. Ми говоримо о преиспитивању, о потрази за аргументима. Реч је о трагању за одговорима, о промишљању из друге и другачије перспективе.
Када говоримо о критичком мишљењу, важно је рећи и то да под тим не подразумевамо критику по сваку цену, бунт ради бунта, пуко конфронтирање. Према речима Милоша Јеремића, можемо да поштујемо мишљење другог, али да га преиспитујемо. То је суштина критичког мишљења.
Професор филозофије нас такође подсећа на ,,зону наредног развоја“ и теорију Виготског према којој настава мора да вуче развој. Према томе, у настави увек треба задавати детету оно што оно још увек не зна, али би могло знати. У складу са тим, наставник подстиче ученика да самостално трага за одговорима и решењима.
Када говоримо о подстицању критичког мишљења у настави, Милош Јеремић наглашава да је веома важно да наставник оснажује ученике да могу нешто да мењају. На пример, ученику треба дати прилику да понуди идеје о раду на часу, да предлаже, пита, критикује… – То су веома важни кораци на путу стицања критичког мишљења – поручује нам Милош Јеремић.
Зашто је толико важно неговати критичко мишљење? Одговор можемо наћи у речима професора Јеремића: ,,Образовање није репродукција, већ развој“.
Сања Југовић
