Искуства ученика приликом савладавања наставног садржаја и праћења наставе од увођења комбинованог начина рада у школи

Увођењем комбинованог начина рада у настави, према ком ученици једног истог одељења наставу похађају делом у школи путем редовних часова и делом онлајн, односно од куће, пред ученике и наставнике стављен је знатан изазов, али и тешкоће и проблеми приликом преношења, односно праћења наставних садржаја. Овај нови начин рада, уједно представља и новину у педагошком раду у школама. Стога су истраживања о ефектима оваквог начина рада неопходна како би се испратили ставови свих актера укључених директно у овај процес, а пре свих ученика и наставног особља.

У Техничкој школи „Уб“, договором између чланова Наставничког већа, донета је једногласна одлука о избору оваквог начина извођења наставе у току ове школске године. Према тој одлуци, ученици у оквиру сваког одељења у школи су подељењи у две наставне групе. Подела ученика на групе је извршена од стране одељењских старешина, који су се руководили различитим васпитним решењима. Свака група ученика је у оквиру сваког одељења у школи наставу један дан пратила у Школи, а други дан од куће (онлајн) и тако наизменично, па је тако једна група ученика сваки други дан боравила у Школи и пратила редовне наставне часова, док је друга група ученика наставу пратила онлајн, односно од куће. Како би се установило мишљење ученика Школе о новом начину рада, његовим ефектима, тешкоћама и проблемима са којима су се они као ученици суочавали током праћења наставних часова (како редовних, тако и оних онлајн), наметнула се потреба о спровођењу акционог истраживања међу ученицима школе о овим питањима.

Из тог разлога, крајем првог полугодишта текуће школске године, обављено је акционо истраживање међу ученицима школе, са циљем како би се испитало каква су искуства (мишљење) ученика приликом савладавања наставног градива и праћења наставних часова откако су уведени онлајн часови и комбиновани наставни рад, дефинисан одлуком од стране надлежног Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

У поменутом истраживању учествовало је укупно 111 ученика школе који су одговарали на питања у вези  са комбинованим начином рада у настави.

Табела бр. 1. Структура испитаних ученика према полу

Табела бр. 2. Структура испитаних ученика према разреду

За потребе истраживања, састављен је пригодан упитник са тачно 11 питања.  Резултати испитаних ученика, односно подаци добијени путем овог истраживања, дати су у наставку текста.

Н=111

Што се тиче тешкоћа приликом праћења редовних наставних часова, већина ученика навела је да нема неких посебних тешкоћа и проблема. Приметно је да су ученици наводили управо као тешкоће недостатак времена за одговарање и записивање на часу, недостатак континуитета у праћењу наставе у школи. Било је и мање озбиљних одговора ученика, где су као тешкоће наведене начин рада од стране појединих наставника, односно чињеница да им се шаље превише домаћих задатака за предмет који слушају само једном седмично, потом критике на рачун рада одељењског старешине, као и ношење маски. Пар ученика је такође као тешкоћу навело чињеницу да не осећају исту обавезу према школи и настави као пре, односно откако се прешло на комбиновани начин рада не осећају исто обавезу према испуњавају наставних задатака.

Приметно је да су испитани ученици углавном задовољни сарадњом са наставницима и одељењским старешином откако је уведен комбиновани начин рада, што потврђују и њихови одговори. Међутим, када је праћење наставних часова од почетка школске године у питању, односно откако су часови скраћени на пола сата, испитани ученици у већини наводе да немају тешкоћа приликом савладавања наставног градива и праћења наставног рада са скраћеним часовима. Чак већина испитаних ученика (60.18%) истиче како би наставни часови и требали да трају свега 30 минута. Ученици који су на ово питање давали негативан одговор истицали су предности часа од 45 минута, јер у тим условима има простора и за одговарање и поправљање оцена, али и за темељније предавање од стране наставника. Стиче се утисак да испитаним ученицима одговарају одређене настале измене у наставном раду (скраћени часови, мањи захтеви од стране појединих наставника), али да увиђају недостатке скраћења наставних часова када се ради о поправљању оцена или времену за одговарање.

Истовремено, већина испитаних ученика наводи да су оцене добијене путем онлајн наставе мање реалне него оцене добијене у школи, путем редовних часова и класичних испитивања. Као разлоге за такво мишљење ученици истичу како је путем онлајн одговарања другачији однос и начин комуникације између наставника и ученика. Стога не изненађује податак да чак 77.98% испитаних ученика сматра да квалитет знања добијен путем онлајн наставе није исти као и квалитет знања који се добија путем редовних наставних часова. Остаје питање како ученици заиста виде знање добијено путем онлајн наставе, односно како га доживљавају.

Исто тако, велика већина испитаних ученика (68.93%) наводи да наставници не могу да испрате постигнућа и рад свих ученика у измењеном начину реализовања наставних часова. Са друге стране, чак 70.64% испитаних ученика сматра да наставници не скраћују обим захтева и обавеза откако су скраћени наставни часови. Ово је питање које свакако захтева подробнију анализу и засебно истраживање, јер је приметно да се и наставници суочавају са великим тешкоћама приликом сажимања наставног градива и тражењем начина како да се ученици не преоптерете обимнијим наставним градивом.

На крају, питање ефективности и сврсисходности оваквог измењеног начина наставног рада остаје и даље отворено и захтева темељније бављење и пажњу како струке, тако и надлежних из Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Праћење искустава ученика и наставника о онлајн настави, њеним предностима и манама, начинима побољшања и унапређења јесте корак који се налази пред нама и са чијим ћемо се резулататима свакако убудуће више бавити.

Синиша Милак,  стручни сарадник педагог

Техничка школа „Уб“