Profesor filozofije Miloš Jeremić je održao onlajn predavanje ,,Kako (ne) predavati kritičko mišljenje?“. Konferencija je održana 16. novembra, a organizator je Institut za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu. U toku diskusije mogla su se čuti veoma inspirativna kritička zapažanja i pitanja na temu kritičkog mišljenja.
Miloš Jeremić, profesor filozofije u Požarevačkoj gimnaziji, postavlja pitanje: ,,Kako (ne) predavati kritičko mišljenje?“ i navodi nas na drugačije razmišljanje o tome šta je kritičko mišljenje i kako ga predavati, odnosno razvijati kod učenika. Miloš Jeremić se od 2008. godine pretežno bavi metodikom nastave filozofije i filozofskom praksom kao metodom razvoja kritičkog razmišljanja u nastavi. Autor je više naučnih radova, udžbenika za filozofiju, a između ostalog, bavi se filozofijom za decu. Osmislio je metodički pristup „hermeneutika za decu“ koji podstiče i unapređuje kritičko mišljenje. Osnivač je metoda kooperativnog učenja i filozofije sa decom u Srbiji.
Miloš Jeremić najpre postavlja pitanja: ,,Ako je mišljenje samo po sebi kritičko, čemu onda termin kritičko mišljenje? Da li svako mišljenje podrazumeva kritičko promišljanje?”
Da li je termin ,,kritičko mišljenje“ pleonazam? -Mišljenje je ili kritičko ili ga nema- kaže Miloš Jeremić i postavlja pitanje: ,,Zašto kažemo kritičko mišljenje kada govorimo o mišljenju?“ Pre svega, u nastojanju da bi se mišljenje razgraničilo od utiska, uverenja, ubeđenja, predrasuda… I dodaje da je mišljenje shvaćeno kao iskaz, argument. – Mišljenje podrazumeva argument – ističe Miloš Jeremić.
Govoreći o podsticanju kritičkog mišljenja u nastavi, Miloš Jeremić naglašava da smo još uvek naviknuti na tradicionalnu ulogu nastavnika kao predavača koji tek ponekad vodi dijalog sa nekolicinom učenika ili im postavlja pitanja za ,,razmišljanje“. – Kritičko mišljenje je postalo ,,privezak“ koji se zakači za pripremu za čas, projekat… – smatra profesor filozofije. Prema njegovom mišljenju, u nastavi se ne podstiče dovoljno kritičko mišljenje.
Zašto je to tako? Profesor filozofije nas navodi na odgovor i kaže da bi ovo izlaganje trebalo nazvati ,,Nemojte predavati kritičko mišljenje“, jer gde počinje predavanje, kritičko mišljenje nestaje.
Miloš Jeremić nas podseća i na važnu pedagošku istinu – da bismo poučavali kritičko mišljenje, mi moramo da mislimo kritički. U nastavi, kao i u psihoterapiji, svaki nastavnik, pedagog, psiholog mora da bude ono što jeste. Bez toga nema rezultata u pedagoškom i psihološkom radu. – Drugo, ako ste autoritarni tip nastavnika, biće vam teško da razvijate kritičko mišljenje kod učenika – podseća nas profesor filozofije.
Kritičko mišljenje se najčešće izlaže kao formalna logika, ali važno je naglasiti da to nije tako. – Formalna logika je svakako u službi kritičkog mišljenja, ali ono nije isto što i formalna logika, ne može se poistovetiti. Zapravo, formalna logika je oruđe kritičkog mišljenja – naglašava Miloš Jeremić. – Mi ovde ne govorimo o traganju za istinom – kaže Miloš Jeremić. Mi govorimo o preispitivanju, o potrazi za argumentima. Reč je o traganju za odgovorima, o promišljanju iz druge i drugačije perspektive.
Kada govorimo o kritičkom mišljenju, važno je reći i to da pod tim ne podrazumevamo kritiku po svaku cenu, bunt radi bunta, puko konfrontiranje. Prema rečima Miloša Jeremića, možemo da poštujemo mišljenje drugog, ali da ga preispitujemo. To je suština kritičkog mišljenja.
Profesor filozofije nas takođe podseća na ,,zonu narednog razvoja“ i teoriju Vigotskog prema kojoj nastava mora da vuče razvoj. Prema tome, u nastavi uvek treba zadavati detetu ono što ono još uvek ne zna, ali bi moglo znati. U skladu sa tim, nastavnik podstiče učenika da samostalno traga za odgovorima i rešenjima.
Kada govorimo o podsticanju kritičkog mišljenja u nastavi, Miloš Jeremić naglašava da je veoma važno da nastavnik osnažuje učenike da mogu nešto da menjaju. Na primer, učeniku treba dati priliku da ponudi ideje o radu na času, da predlaže, pita, kritikuje… – To su veoma važni koraci na putu sticanja kritičkog mišljenja – poručuje nam Miloš Jeremić.
Zašto je toliko važno negovati kritičko mišljenje? Odgovor možemo naći u rečima profesora Jeremića: ,,Obrazovanje nije reprodukcija, već razvoj“.
Sanja Jugović
