Istraživanje – organizacija i način izvođenjanastave na daljinu u toku vandrednog stanja povodom epidemije usled virusa KOVID-19

159

U četvrtoj nedelji ostvarivanja obrazovno vaspitnog rada učenja na daljinu za učenike OŠ „Bubanjski heroji” kreirala sam anoniman upitnik, kako bih sprovela mikro istraživanje. Kao pedagog u školi želela sam da sagledam kako funkcioniše nastava na daljinu putem interneta, koja je prvi put zastupljena uopšte u školskoj praksi, povodom nastale pandemije virusom KOVID-19.

CILj ISTRAŽIVANjA: Osnovni cilj istraživanja je sagledavanje funkcionisanja  nastave na daljinu i tiče se sledećih parametara–opterećenosti učenika, poteškoća koje su učenici imali u radu, načina komunikacija između nastavnika i učenika.

UZORAK: Istraživanjem je obuhvaćeno  210 učenika  OŠ „Bubanjski heroji” iz Niša. Uzorak čine po dva odeljenja svakog razreda od petog do osmog razreda. Za ovaj uzrast sam se opredelila, zbog toga što je organizacija u radu svakako bila zahtevnija, potrebno je bilo usaglasiti rad većeg broja nastavnika, koji treba dobro da se organizuju, da pripreme materijale koje zatim šalju učenicima i trebalo je propratiti zahteve u radu koje su imali u odnosu na učenike.

Struktura uzorka učenika po polu:

 

POL

Broj anketiranih učenika
F %
Muški 96 45,72
Ženski 114 54,28
Ukupno 210 100%

 

POSTUPAK  ISTRAŽIVANjA: Istraživanje je sprovedeno 06. 04. 2020. godine, putem elektronskog upitnika, koji je postavljen na linku prosleđen učenicima mejlom. Učenici su direktno pristupali i popunjavali upitnik anonimno, te su u potpunosti imali mogućnost da iznesu svoje stavove i mišljenja.

INSTRUMENT: Za istraživanje je konstruisan upitnik za učenike koji se sastojao od 15 pitanja. Na pojedina pitanja učenici su mogli da odgovaraju sa tvrdnjama DA i NE, zatim bilo im je ponuđeno više odgovora imali su mogućnost da napišu svoje mišljenje i sugestiju o načinu organizacije nastave na daljinu.

REZULTATI ISTRAŽIVANjA: Putem ankete dobila sam podatke i sledeće odgovore na postavljena pitanja:

  • Anketu je radilo 96 dečaka i 114 devojčica. Od toga 36 učenika petog, 57 učenika šestog, 53 učenika sedmog i 64 učenika osmog razreda.
  • Na pitanje da li im je zanimljiva onlajn nastava i ovakav način rada putem interneta, 80% učenika je odgovorilo da im je zanimljivo, a 20% učenika je odgovorilo da im nije zanimljiv ovakav vid rada.
  • Način rada na daljinu brzo je savladalo 80% učenika, dok je 20% učenika imalo poteškoća u početku.
  • Poteškoće su se ogledale u težem snalaženju u korišćenju programa 66,2%, sporom protoku interneta 26,66%, određeni broj učenika nije imao kompjuter ili pametni telefon 7,14%.
  • Nastavu putem Gugl platforme pratilo je 73,8% učenika, putem TV-a 16,2%, putem Vibera i imejla 10% učenika.
  • Na pitanje koliko im je bilo potrebno vremena za izradu domaćih zadataka 78% učenika se izjasnilo da im je potrebno nekoliko sati u toku dana, 22% ceo dan.
  • Što se tiče zahtevanastavnikaprilikomzadavanjadomaćihzadataka77% učenika je reklo da su domaći zadaci bili odmereni, a 23% učenika je reklo da su im bili zadaci bili teški.
  • Kada je reč o tome da su nastavnici davali dovoljno vremena za izradu domaćih zadataka potvrdno je odgovorilo 88% učenika, a 12% učenika smatra da nisu imali dovoljno vremena za izradu domaćih zadataka.
  • Prilikom zadavanja domaćih zadataka nastavnici su postavljali rokove za izradu domaćih zadataka, s tim u vezi 86% učenika je navelo da je imalo više dana, 10%učenika jedan dan i 4% učenika nedelju dana za izradu domaćih zadataka.
  • Naveli su predmete iz kojih su najviše dobijali domaće zadatke, i to su: matematika 42,4%, srpski 33,3%, geografija11%, strani jezik 7,6%, biologija 2,4%, fizika 1,9% i hemija 1,4%.
  • Na pitanje iz kojih predmeta misle da nastavnici treba da smanje domaće zadatke naveli su sledeće predmete; matematika 34,3%, srpski jezik 26,7%, strani jezik 16,7%, geografija 10,5%, biologija 5,2%, fizika 4,8%, hemija 1,8%.
  • Da su dobijali povratnu informaciju o svom radu i domaćem zadatku od nastavnika 82% učenika je reklo da su redovno dobijali a  18% da nisu.
  • Ovakav način rada ocenili su sa: vr. dobar 4 (45,2%),odličan 5 (25,2%), dobar 3 ( 28,6%) i dovoljan 2 (1%).
  • Učenici su imali priliku da daju predloge mišljenja o ovakvom načinu rada: sviđa im se ovakav način rada, međutim lakše im je kada su sa nastavnikom u učionici, teže im je da rade zadatke iz matematike na ovaj način, jer ipak izaći na tablu i razjasniti sa nastavnikom je nezamenljivo. Dok su neke od sugestija bile: smanjiti broj domaćih zadataka na dnevnom nivou, teško je pratiti nastavu na RTS-u i putem Gugl platforme, imati više razumevanja za učenike, čiji roditelji rade u ovoj situaciji.

Na osnovu dobijenih podataka putem  istraživanja, nastavnici su dobili smernice za dalji rad sa učenicima, povratnu informaciju o svom radu, šta je to što predstavlja učenicima  poteškoću u radu, koliko su učenici opterećeni, šta treba korigovati u radu  im je dalo smernicu kako dalje da planiraju svoj rad sa decom.

ZAKLjUČAK: Nakon obrade podataka i analize, možemo zaključiti sledeće:

  • Učenici u najvećem procentu prate nastavu putem Gugl platforme i  programa na RTS-u.
  • Zanimljiv im je ovakav način rada, većina se brzo snašla, dok je manji procenat učenika imao manjih poteškoća u početku, uglavnom tehničke prirode, zbog slabog intenziteta i brzine protoka interneta, kao i nedostatka tehničkih uređaja.
  • Nastavnici su imali razumevanja za učenike, prilagođavali su domaće zadatke, trudili su se da pronađu meru u zahtevima koje su postavljali učenicima.
  • Učenici su naveli predmete za koje smatraju da treba umanjiti broj domaćih zadataka na nedeljnom nivou.
  • U velikom procentu učenici su naveli da su imali povratnu informaciju o svom radu od strane nastavnika, a manji procenat učenika je naveo da nije.
  • Takođe su naveli da su im nastavnici davali dovoljno vremena da urade domaće zadatke.

 


Istraživanje sprovela:
Dragana Stevanović, pedagoški savetnik OŠ „Bubanjski heroji”