Истраживање – организација и начин извођењанаставе на даљину у току вандредног стања поводом епидемије услед вируса КОВИД-19

437

У четвртој недељи остваривања образовно васпитног рада учења на даљину за ученике ОШ „Бубањски хероји” креирала сам анониман упитник, како бих спровела микро истраживање. Као педагог у школи желела сам да сагледам како функционише настава на даљину путем интернета, која је први пут заступљена уопште у школској пракси, поводом настале пандемије вирусом КОВИД-19.

ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА: Основни циљ истраживања је сагледавање функционисања  наставе на даљину и тиче се следећих параметара–оптерећености ученика, потешкоћа које су ученици имали у раду, начина комуникација између наставника и ученика.

УЗОРАК: Истраживањем је обухваћено  210 ученика  ОШ „Бубањски хероји” из Ниша. Узорак чине по два одељења сваког разреда од петог до осмог разреда. За овај узраст сам се определила, због тога што је организација у раду свакако била захтевнија, потребно је било усагласити рад већег броја наставника, који треба добро да се организују, да припреме материјале које затим шаљу ученицима и требало је пропратити захтеве у раду које су имали у односу на ученике.

Структура узорка ученика по полу:

 

ПОЛ

Број анкетираних ученика
F %
Мушки 96 45,72
Женски 114 54,28
Укупно 210 100%

 

ПОСТУПАК  ИСТРАЖИВАЊА: Истраживање је спроведено 06. 04. 2020. године, путем електронског упитника, који је постављен на линку прослеђен ученицима мејлом. Ученици су директно приступали и попуњавали упитник анонимно, те су у потпуности имали могућност да изнесу своје ставове и мишљења.

ИНСТРУМЕНТ: За истраживање је конструисан упитник за ученике који се састојао од 15 питања. На поједина питања ученици су могли да одговарају са тврдњама ДА и НЕ, затим било им је понуђено више одговора имали су могућност да напишу своје мишљење и сугестију о начину организације наставе на даљину.

РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА: Путем анкете добила сам податке и следеће одговоре на постављена питања:

  • Анкету је радило 96 дечака и 114 девојчица. Од тога 36 ученика петог, 57 ученика шестог, 53 ученика седмог и 64 ученика осмог разреда.
  • На питање да ли им је занимљива онлајн настава и овакав начин рада путем интернета, 80% ученика је одговорило да им је занимљиво, а 20% ученика је одговорило да им није занимљив овакав вид рада.
  • Начин рада на даљину брзо је савладало 80% ученика, док је 20% ученика имало потешкоћа у почетку.
  • Потешкоће су се огледале у тежем сналажењу у коришћењу програма 66,2%, спором протоку интернета 26,66%, одређени број ученика није имао компјутер или паметни телефон 7,14%.
  • Наставу путем Гугл платформе пратило је 73,8% ученика, путем ТВ-а 16,2%, путем Вибера и имејла 10% ученика.
  • На питање колико им је било потребно времена за израду домаћих задатака 78% ученика се изјаснило да им је потребно неколико сати у току дана, 22% цео дан.
  • Што се тиче захтеванаставникаприликомзадавањадомаћихзадатака77% ученика је рекло да су домаћи задаци били одмерени, а 23% ученика је рекло да су им били задаци били тешки.
  • Када је реч о томе да су наставници давали довољно времена за израду домаћих задатака потврдно је одговорило 88% ученика, а 12% ученика сматра да нису имали довољно времена за израду домаћих задатака.
  • Приликом задавања домаћих задатака наставници су постављали рокове за израду домаћих задатака, с тим у вези 86% ученика је навело да је имало више дана, 10%ученика један дан и 4% ученика недељу дана за израду домаћих задатака.
  • Навели су предмете из којих су највише добијали домаће задатке, и то су: математика 42,4%, српски 33,3%, географија11%, страни језик 7,6%, биологија 2,4%, физика 1,9% и хемија 1,4%.
  • На питање из којих предмета мисле да наставници треба да смање домаће задатке навели су следеће предмете; математика 34,3%, српски језик 26,7%, страни језик 16,7%, географија 10,5%, биологија 5,2%, физика 4,8%, хемија 1,8%.
  • Да су добијали повратну информацију о свом раду и домаћем задатку од наставника 82% ученика је рекло да су редовно добијали а  18% да нису.
  • Овакав начин рада оценили су са: вр. добар 4 (45,2%),одличан 5 (25,2%), добар 3 ( 28,6%) и довољан 2 (1%).
  • Ученици су имали прилику да дају предлоге мишљења о оваквом начину рада: свиђа им се овакав начин рада, међутим лакше им је када су са наставником у учионици, теже им је да раде задатке из математике на овај начин, јер ипак изаћи на таблу и разјаснити са наставником је незаменљиво. Док су неке од сугестија биле: смањити број домаћих задатака на дневном нивоу, тешко је пратити наставу на РТС-у и путем Гугл платформе, имати више разумевања за ученике, чији родитељи раде у овој ситуацији.

На основу добијених података путем  истраживања, наставници су добили смернице за даљи рад са ученицима, повратну информацију о свом раду, шта је то што представља ученицима  потешкоћу у раду, колико су ученици оптерећени, шта треба кориговати у раду  им је дало смерницу како даље да планирају свој рад са децом.

ЗАКЉУЧАК: Након обраде података и анализе, можемо закључити следеће:

  • Ученици у највећем проценту прате наставу путем Гугл платформе и  програма на РТС-у.
  • Занимљив им је овакав начин рада, већина се брзо снашла, док је мањи проценат ученика имао мањих потешкоћа у почетку, углавном техничке природе, због слабог интензитета и брзине протока интернета, као и недостатка техничких уређаја.
  • Наставници су имали разумевања за ученике, прилагођавали су домаће задатке, трудили су се да пронађу меру у захтевима које су постављали ученицима.
  • Ученици су навели предмете за које сматрају да треба умањити број домаћих задатака на недељном нивоу.
  • У великом проценту ученици су навели да су имали повратну информацију о свом раду од стране наставника, а мањи проценат ученика је навео да није.
  • Такође су навели да су им наставници давали довољно времена да ураде домаће задатке.

 


Истраживање спровела:
Драгана Стевановић, педагошки саветник ОШ „Бубањски хероји”