Утисци и процена запослених у ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Вранову о раду на даљину током периода ванредног стања школске 2019/2020.године

309

Након иницијалног испитивања запослених у ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Вранову у вези са радом на даљину  до ког је дошло због пандемије корона вируса урађена је анализа резултата која је објављена на порталу Педагошке новине. Пошто се наставна година завршила, запосленима у овој школи прослеђен је линк ка Гугл упитнику који се односио на  процену реализације наставе на даљину, остварености сарадње са родитељима и самопроцени сопственог рада .

Испитивање је извршено крајем јуна 2020. године. Одговоре на упитник је послало 13 oд 29 запослених (44,8%).

Прво питање се односило на начин реализације наставе на даљину. Наставу је реализовало преко Гугл учионице 69, 2% испитаника, 23, 1% преко Вибера, док су остали користили друге начине.

Друго питање је захтевало процену квалитета реализације наставе на даљину на скали од 1 до 7 (1 најнижи, а 7 највиши ниво квалитета). Добијени су одговори у распону од 2 до 7. Највећи број испитаника квалитет реализације наставе на даљину оценио је оценом 5 (46,2 %), а средња оцена процене је 4,6.

У трећем питању се од испитаника тражило да на скали од 1-7 (1 најнижа, а 7 највиша оцена), процене сарадњу са родитељима током наставе на даљину. Одговори који су добијени указују на висок ниво сарадње са родитељима. Одговори су у распону од 3-7, а средња вредност процене је 5,23. Ови резултати говоре и да постоји простор за побољшање ове области рада у пракси.

У следећем питању се од запослених тражило да на скали од 1-10 (1 најнижа, а 10 највиша оцена) процене ниво објективности приликом оцењивања рада и напредовања ученика током учења на даљину. Одговори који су добијени су у распону 2-10, с тим да није било одговора који носе вредност 4 и 5. Највећи број одговора добила је вредност 6 (30.8%). Средња вредност ове процене је 6,3.

Пето питање је од испитаника тражило самопроцену рада на даљину након овог искуства. Процена је вршена на скали од 1-5 (1 најнижа , а 5 највиша оцена). Процену сопственог рада запослени су оценили у распону од 3-5, где је само један испитаник свој рад оценио оценом 3, док је две највише оцене себи одредило подједнак број испитаника. Средња оцена самопроцене рада запослених током наставе на даљину је 4,38.

У наредном питању се од испитаника тражило да наведу најмање по три нове вештине, знања или навике које су стекли током реализације наставе на даљину. Добијени су следећи одговори :

  • Рад у Гугл учионици, до сада нисам радила са истом. Због гомиле обавеза, а целодневним боравком код куће, била сам приморана да радим шеснаест послова одједном, уместо досадашњих пет, а након свега много боље баратам са тзв. мултитаскингом, “без да оставља последице” на моје ментално здравље!
  • Не трчати пред руду, веће разумевање за проблеме ученика, ,,уради сам”
  • Примена нових платформи за учење
  1. Стицање знања у коришћењу нових технологија
  2. Унапређивање активне наставе
  • Коришћење Гугл учионице, коришћење платформе за онлајн прегледање завршног теста, организација рада у ванредним околностима
  • Рад на новим платформама
  • Ништа ново
  • Нису сви ученици довољно опремљени уређајима
  • Рад са Google учионицом, Формативно оцењивање
  • Рад у Гугл учионици, редовно коришћење и-мејла, састављање онлајн тестова
  • Онлајн интеракција (различите интеракције) учитељ-ученици, коришћење различитих, другачијих метода учења,онлине систем провере знања
  • преузимање линкова, вибер, гласовна порука
  • Вештина нема, али зато навика да проведем по неколико сати поред рачунара да.

Питање број 7 је од запослених тражило да наведу непознанице које су остале након искуства рада на даљину. Добијени су следећи одговори:

  • Искреност у одговорима ученика колико се сналазе у свему овоме, мислим да је више било лењих него технички неопремљених. Сарадња појединих колега, као и чињеница да смо били пребукирани информацијама које су се мењале из сата у сат и збуњивале нас у раду!
  • Како објективно оценити знање ученика, како предвидети шта ће бити на РТСу ради планирања сопствених часова, како објаснити већини родитеља (плус управи у школи, а понајвише Министарству) да имате радно време и да нисте доступни 24/7
    1. Непознаница како реално оценити ученика
    2. 2.Непознаница са ким смо комуницирали и чије смо задатке прегледали (многим ученицима су родитељи радили задатке)
    3. Без усмене провере тешко је утврдити колико је ученик заиста напредовао
  • Има их више од три. На пример: зашто министар просвете није добио орден за перфектно вођење свог ресора у ванредном стању, када ће почети са радом холограмски наставници и да ли ће и помоћни радници бити холограмски (потенцијална дискриминација)?
  • Нема их
  • Организација наставе
  • Предавање путем видео линка (уградња разног материјала у сам ток предавања); коришћење aпликација Zoom и Microsoft Teams
  • Ко ради домаће задатке?
  • У којој мери су ученици схватили шта треба, самосталност у раду тестова, у којој мери ученици су се ученици користили и другим изворима информација, препорученим
  • Оцене, временски оквир часа, опрема за час
  • Колики је стварни проценат деце који прати наставу на даљину? Колико њих ради самостално домаће задатке? И треће и уједно најважније да ли су ишта успели да науче на овај начин.

Последње питање је било полуотвореног типа и односило се на мишљење запослених о начину организације наставе на почетку школске 2020/2021.године. Добијени су следећи одговори: 46,2% запослених који су учествовали у испитивању није сматрало да је учење на даљину добра идеја за почетак школске 2020/2021.године, док је 30.8% подржало ову идеју. Остали испитаници су искористили могућност уноса сопственог одговора и ти одговори су садржали образложење да је увођење наставе на даљину добро решење уколико се епидемиолошка ситуација буде погоршала, као и да је коректна као допуна редовној непосредној настави.

Анализирајући добијене податке може се закључити следеће:

  • Доминантан вид организације наставе на даљину у ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Вранову је рад у Гугл учионици.
  • Иако је ситуација била изненадна и увођење наставе на даљину неочекивано, наставници су одговорили адекватно на овај изазов.Такође, постоји потреба за побољшањем квалитета реализације наставе на даљину.
  • Сарадња са родитељима показала се као веом добра уз простор да се у овој области развијамо.
  • Објективност приликом оцењивања није на завидном нивоу. Из питања која су наставници навели као недоумице наслућује се (не)оправдана сумња у то чије су задатке оцењивали, као и са којим нивоом знања и вештина ће се ученици вратити у школу почетком септембра.
  • Приликом процене сопственог рада на даљину запослени су свакако узимали у обзир да су своје компетенције развијали на неформалне начине и проценили да су обавили веома добар посао, што је, морам додати и мој лични утисак као стручног сарадника који је све време био укључен у њихов рад на различите начине.
  • Запослени су у значајној мери унапредили дигиталне компетенције и као и за комуникацију и сарадњу, а из одговора које су дали види се да су задржали ведар дух и дозу ироније која увек може креативно да се усмери.
  • Недоумице које су навели описују потребе за усавршавањем и личним и професионалним развојем које ће бити основа за наредни план стручног усавршавања.

Настава на даљину, у овим условима, прихваћена је и реализована у мери у којој је то било очекивано. Ипак, већина запослених радије бира непосредан рад са ученицима као први избор док се настави на даљину даје могућност да буде добра потпора и допуна непосредном раду, као и прихватљива алтернатива у ситуацијама које изазивају проглашење ванредног стања.


Тијана Ђокић, педагог
ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Вранову