Projekat mobilnosti u PU
  • Rakovica
  • 11.april, Novi Beograd
  • Čukarica
  • Nada Naumović, Kragujevac.

U sklopu projekta mobilnosti „Podrška profesionalnom razvoju predškolskih pedagoga“ održane su četiri radionice u predškolskim ustanovama PU Rakovica, PU “11.april” Novi Beograd, PU Čukarica i PU “Nada Naumović” Kragujevac.

PU Rakovica

Realizacija radionice „Primena metoda i tehnika neformalnog obrazovanja –
debata Adaptacija dece“

Dana  24.1.2018. godine sa početkom u 12 časova u DV „Duško Radović“ održana je debata na temu adaptacija dece. U debati je učetvovalo ukupno 30 medicinskih sestara, vaspitača i 1 logoped iz razvojne grupe. Podršku voditelju radionice bile su 2 psihologa i 1 logoped.

Na početku radionice voditelj je predstavila projekat „Podrška razvoju predškolsih pedagoga“ (ciljevi projekta, trajanje, finasiranje i aktivnost mobilnosti). Naglasila je da je tema debate izabrana jer je jedan o ciljeva Razvojnog plan ustanove unapređivanje procesa adaptacije.

Zagrevajuća aktivnost – kooperativno prenošenje šala je uspešno realizovana i podigla je energiju grupe za debatu. Potom su se učesnici podelili u pet grupa tehnikom razbrajanja.

Svaka grupa je dobila jednu od sledećih tvrdnji vezanih za proces adaptacije:

  1. Vaspitač treba da izradi plan adaptacije pre polaska deteta u vrtić (individualni).
  2. Vaspitač treba da prati i beleži dečje ponašanje tokom adaptacije.
  3. Roditelji treba da borave u grupi tokom adaptacije.
  4. Dete treba da treće nedelje boravka u vrtiću ostane na spavanju.
  5. Detetu treba omogućiti da tokom adaptacije nosi prelazni objekat (omiljena igračka, ćebe, jastuk…).

Nakon što su učesnici pročitali tvrdnju voditelj je dao instrukciju da svaka grupa treba da se podeli na dve podgrupe – po troje. Jedna podgrupa je bila pozicija DA a druga podgrupa pozicija NE. Zadatak je bio da smisle (u skladu sa pozicijom koju imaju) što više argumenata koje se baziraju na profesionalnom iskustvu, literaturi, istraživanjima. Tokom grupnog rada koji je trajao 10 minuta voditelj je obilazio grupe i pružao podršku u definisanju argumenata.

Potom je usledila debata. Predstavnici svake grupe su izlazili, prestavili svoju tvrdnju i argumente. Naizmenično su se smenjivale pozicije DA i NE. Svaka pozicija je govorila po sledećem rasporedu – pozicija DA (1 minut) – pozicija NE (1 minut) – pozicija DA (1 minut) – pozicija NE (1 minut). Voditelj je merio vreme na štoperici na telefonu i zvoncetom označavao kraj iznošenja argumenata.

Debate su dobro tekle, smenjivali su se argumenti ZA i PROTIV određenih tvrdnji. Učesnici su bili motivisani za iznošenje argumenata čak su  neverbalnom komuniacijim (odmahivanje rukom, pravljenje grimase, položajem tela) izražavali svoje stavove i mišljenja.

Predstavnici tri grupe su (suprotno očekivanju voditelja) nastavili debatovanje i više od predviđenog rasporeda smenjivanja pozicija. Debata je tada trajala do iscrpljivanja argumenata. Voditelj je nakon svake završene dikusije o pojedinim tvrdnjama pozivao ostale učesnike da komentarišu i iznose svoje mišljenja o tome koji su argumenti bili ubedljiviji.

Na kraju debate voditelj je istakao značaj tehnike debate, korišćenja argumenata u komunikaciji sa kolegama i roditeljima, uvažavanja drugog mišljenja. Posebno je naglašeno zašto ne treba koristi reč ALI u debati.

Potom je psiholog Ustanove, oslanjajući se iznete argumente, objasnila karakteristike adaptacije i preporuke vaspitačima o praćenju adaptacije, značaju plana adaptacije i saradnji sa roditeljima.

Evaluacija – na flip čartu  je bila nacrtana meta i učesnici su simbolom označavali koliko im se dopala radionica. Centar mete je označavao da im se radionica mnogo dopala a udaljavanje od centra da im se radionica manje dopala. Svi učesnici debate su svoj simbol ucrtali u centar mete.

Debata je završena u 14 časova.

Zapažanja voditelja:

  • Debata je tehnika koja pomaže da se otkruju uverenja vaspitača i stručnih saradnika o ulozi roditelja, slici o detetu, koja često stoje iza različitih ponašanja, osećanja, odluka i sl. To može biti put za dalje pokretanje istraživanja usmerenih na menjanje kulture vrtića.
  • Debata je korisna tehnika za osnaživanje vaspitača za saradnju sa roditeljima tokom adaptacije jer pomaže da se konkretno navedu argumenti, naglašava značaj poruka koje se šalju roditeljima neverbalnim putem i generalno podržava profesionalnu komunikaciju.
  • Debata „Adaptacije dece“ je bila iznad očekivanja voditelja i koleginica stručnih saradnika jer su učesnici kako je debata odmicala bili opušteniji, iznoslili konkretnije argumente i bili spremniji da u trenutku smišljaju nove argumente u zavisnosti šta sagovornik iznese.
  • Kada se analiziraju argumenti vaspitača koji su u debati imali poziciju NE uočava se da je u njihovom kreiranju argumenata fokus na vaspitaču („Ne treba roditelj u grupi jer ometa rad vaspitača“, „Remeti se plan vaspitača“, „Detetu tokom adaptacije ne treba omiljena igračka (prelazni objekat) jer vaspitač onda ima problem da smiri drugu decu koja će tražiti svoje igračke“) dok se dobrobit deteta i roditelja ne prepoznaje.
  • Adapacija je prepoznata kao važan proces o kome treba promišljati, razgovarati sa kolegama i stručnim saradnicima jer predstavlja osnovu za uspostavnje poverenja deteta, vaspitača, stručnih saradnika i roditelja.

Jelena Paić, pedagog

PU „11.april“ Novi Beograd

Realizacija radionice „Primena metoda i tehnika neformalnog obrazovanja za jačanje timskog rada“

U sredu 31.januara 2018.godine u vrtiću „Istok“ održana je radionica u okviru projekta mobilnosti „Podrška profesionalnnom razvoju predškolskih pedagoga“ koju realizuje Pedagoško društvo Srbije uz finansijsku podršku Evropske unije. Radionicu je pripremila i realizovala učesnica mobilnosti Dušica Čolaković, pedagog. Na radionici su primenjena znanja, veštine i kompetencije stečene tokom pohađanja kursa „Primena metoda i tehnika neformalnog obrazovanja u školama i organizacijama odraslih“.

Radionici su prisustvovali direktor i pomoćnici direktora PU „11.april“, stručni saradnici pedagozi, psiholozi, logopedi, rukovodioci jaslica i vrtića. Broj zainteresovanih za radionicu prevazišao je očekivanja voditelja – radionici je prisustvovalo četrdeset zaposlenih.

Na početku radionice ukratko je predstavljen projekat sa ciljevima i ishodima. Nakon toga je odigrana zagrevajuća aktivnost kroz koju su se prisutni opustili, relaksirali, ostvarili saradnju unutar grupa i motivisali, „otvorili“ za naredne aktivnosti.

Nakon toga je predstavljena tehnika Oksford debata i njena pravila. Kroz ovu tehniku analizirane su tvrdnje o timskom radu. Nakon dogovaranja u grupama, pristupilo se javnom debatovanju. Zapažanja i utisci nakon vežbe odnosili su se na to da je veći broj izlagača ostajao centriran na svoju početnu poziciju i svoje argumente. Aktivno slušanje i pozivanje na argumente sagovornika bilo je prisutna kod manjeg broja govornika govornika. Ono što je bilo jako dobro jeste činjenica da izlagači nisu koristili veznik „ali“ u svom izlaganju. U diskusiji na kraju, prisutni su se složili da je debata veoma izazovna, da zahteva angažovanje mnogih kapaciteta – organizaciju misli, strukture izlaganja, pronalaženje agrumenta u iskustvu, znanju, činjenicama i njihovo povezivanje, aktivno slušanje…. i da je potrebno vreme i praktikovanje kako bi se dostigao određeni nivo kvaliteta u debati. Ova vežba je omogućila da se timski rad sagleda iz više perspektiva, različitih uglova a opet na drugačiji način u odnosu na ranija iskustva učesnika.

U nastavku radionice, odigrana je još jedna vežba koja je na praktičan način omogućila prisutnima da sagledaju procese koji se mogu desiti unutar jednog tima – usmerenost ka cilju ali bez dogovoranja, uvažavanja drugih članova i osvrtanja na njihovu poziciju. Potom su prikazani video snimci koji su na ilustrovani način prikazali različite vrste timskog rada. Analiza i diskusija nakon video snimaka vodili su zaključku da su za timski rad jednako važni i jasan cilj i vizija, zatim strategija, komunikacija, jasna podela poslova, postojanje lidera i poštovanje njegovih odluka, slavljenje uspeha.

Na radionici je primenjena i tehnika Linija debate, u okviru koje su učesnici zamoljeni da se pozicioniraju u prostoru u odnosu na sledeće pitanje: Kojom ocenom na skali od 1 do 10 biste ocenili timski rad u jednom od timova čiji ste član. U nastavku ove aktivnosti, učesnici su se pozivali da daju obrazloženje zašto su dali određenu ocenu i šta „nedostaje“ / odnosno šta treba da se promeni da bi ocena bila 10.

Potom je usledilo sumiranje sadržaja sastanka. Zaključci su bili da je tema timski rad, iako veoma poznata i bliska, obrađena na sasvim nov način koji je dao mogućnosti za nove uvide i razmišljanja. Odgovori učesnika u evaluacionim upitnicima su bili da će sa radionice poneti dobru atmosferu, energiju, lepa osećanja, zanimljivu realizaciju radionice, debatovanje kao veštinu, nastavak razmišljanja o timskom radu…

Dušica Čolaković, stručni saradnik pedagog

PU Čukarica

Realizacija radionice „Primena metoda i tehnika neformalnog obrazovanja“

U okviru projekta mobilnosti „Podrška profesionalnom razvoju predškolskih pedagoga“, stručni saradnik pedagog Slavica Ilić, realizovala je radionicu na temu: „Primena metoda i tehnika neformalnog obrazovanja“, u Predškolskoj ustanovi „Čukarica“, u  vrtiću „Carić“. Radionica je održana 31. januara 2018. godine, a  učesnici radionice su bili direktor PU „Čukarica“, pomoćnici direktora, stručni saradnici, saradnici i rukovodioci vrtića.

U uvodnom delu voditelj je predstavio šta su projekti mobilnosti, projekat mobilnosti „Podrška profesionalnom razvoju predškolskih pedagoga“, kurs „Primena metoda i tehnika neformalnog obrazovanja“ i upoznao učesnike sa debatom kao strategijom učenja putem PPT prezentacije.

Nakon upoznavanja sa pravilima i procesom realizovanja debate učesnici su imali priliku da se oprobaju u debatovanju, tako što su iznosili afirmacijske i negacijske argumente na tri različite tvrdnje:

  1. Snaga se krije u različitostima, ne u sličnostima.
  2. Svaka promena vodi napretku.
  3. Efikasnost tima zavisi od lidera.

Izabrani debatanti su iznosili argumente koji  su se zasnivali na profesionalnom iskustvu, literaturi, istraživanjima, dok su ostali učesnici bili sudije i evaluirali proces debatovanja, tako što su procenjivali govorničku veštinu debatanta, jasnoću izrečenih argumenata, uverljivost govornika u odbrani svojih argumenata, spretnost debatanta u pronalaženju slabosti u  protivnikovoj argumentaciji, pridržavanje određenog vremena.

Svi učesnici su aktivno učestvovali u procesu argumentovanja navedenih tvrdnji i procenjivanju procesa debatovanja. Istaknuto je da je za proces debatovanja potrebna otvorenost za različitost, objektivnost, aktivno slušanje, uvažavanje tuđeg mišljenja, višeperspektivnost, osetljivost, dobro upravljanje vremenom, veština argumentovanja, samorefleksija. Tokom debate razvija se kritičko, logičko i kreativno razmišljanje koje se temelji na argumentima potkrepljenim odgovarajućim dokazima. Razvijaju se socijalne veštine, timski rad, komunikacijske veštine, javni nastup, tolerancija, razvija se samopouzdanje i samopoštovanje, sposobnost mirnog rešavanja sukoba, rukovođenje.

Debata, kao jedna od metoda nefomalnog učenja je veoma korisna i primenljiva u različitim situacijama, preispitivanjima, osnaživanjima, pokretanju istraživanja za menjanje kulture i strukture vrtića, s tim da je neophodno biti obazriv i voditi računa da izbor i kreiranje najdelotvornije metode za sticanje trajnih znanja uvek zavisi od učesnika kojima je namenjena, konteksta u kom se nalaze i njihovih realnih potreba.

Slavica Ilić, stručni saradnik pedagog

PU ``Nada Naumović``, Kragujevac

Realizacija radionice „Primena debate u radu STIO“

Iz samoevaluacije

Nakon održane stručne razmene ostvareni su uvidi učesnika :

  • Igre su doprinele upostavljanju atmosfere u grupi.

Zašto je važna debata?

  • Pravila debate
  • Slušanje, jasnoća govora, argumentacija svog stava
  • Jasnoća i konkretnost
  • Upravljanje vremenom
  • Novo saznanje i iskustvo
  • Dalja primena

Učesnici su tokom vežbe polazili od svoje prakse, stavili je u fokus, sagledavajući i  druge prakse učesnika , kako i na koji način argumentuju stavove. Ovakav način rada obezbedio je priliku da sagledamo sopstvenu praksu , ne samo u vaspitnoj grupi već i kontekstu uloga sa kojima se susrećemo  u radu ustanove.

Evaluacija , na liniji debate, omogućila je  svakom  učesnik  da se opredeli u  u donosu na dati odgovor i  obrazliži svoje“ mesto“ .Ovom vežbom kreirali smo mogućnost unapređivanja  procesa  evaluacije.

Anita Erić, stručni saradnik pedagog