Извештај са скупа Сусрета педагога „Образовање у време кризе и како даље“

178

Дана 07.05.2022. године у организацији Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду и Педагошког друштва Србије  одржан је национални научни и стручни скуп под називом „Образовање у време кризе и како даље“. Овај традиционални скуп, који се, у оквиру Сусрета педагога, одржава годинама уназад одржава, ове године је „прославио“ и мини јубилеј, тачније 10 година од како се организује у континуитету, без и једне године паузе. С обзиром на то да је пандемија и даље актуелна, скуп, на жалост већине учесника, није одржан уживо, већ преко ЗООМ платформе. Скупу је присутвовало  107 учесника  из предшколских установа, основних и средњих школа, као и домова ученика из целе Србије. Такође, велики број универзитетских професора  је узео учешће на скупу.

Скуп је водила доц. др Лидија Мишкељин са Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду. На самом почетку скупа, учесницима су се обратили и одржали поздравну реч проф. др Данијел Синани, декан Филозофског факултета Универзитета у Београду, проф. др Радован Антонијевић, управник Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду и Маја Врачар, председница Педагошког друштва Србије. Свако је из своје перспективе указао на важност бављења овом темом истичући да је циљ скупа да анализирамо функционисање система у целини, од предшколског до универзитетског нивоа и да сагледамо неке потенцијалне могућности и евентуална решења образовања у кризи.

Учесници су имали прилику да чују три пленарна излагања:

  • Проф. др Едита Слуњски са Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу говорила је на тему  „Учење у вријеме кризе: могу ли се једра поправљати тијеком пловидбе“. Она је на метафоричан начин указала на то да криза заправо отвара могућност раста, да је учинила да ученици заволе школу од које су некада бежали, те да је јача страст за променом света него да се остане исти.
  • Др Предраг Крстић са Института за филозофију и теорију друштва из Београда одржао је предавање на тему „Свако зло за неко добро: криза и образовање“. Он такође види кризу као шансу за унапређење образовања. Наводећи Карла Попера који сања школу где ће млади моћи да уче без досаде, стимулисани да постављају питања и расправљају о проблемима и где им положени испит и оцена неће бити мерило знања, он пандемијска ограничења види као могућност за остварење тог сна.
  • Проф. др Биљана Бодрошки Спариосу са Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду одржала је предавање на тему „Повратак образовању као педагошки одговор на корона кризу“. Она је изнела промишљања да нас тренутна криза мора подстаћи да на нов начин размишљамо о себи, другима и свету. Суштину образовања можемо разумети само у оквирима одређеног погледа на свет и бриге за очување његових вредности.

Сва три инспиративна предавања била су одлична увертира за рад скупа који се одвијао у четири паралелне сесије, а то су:

  • Сесија бр.1: Могућности за промену образовне праксе, којом су модерирале Драгана Пурешевић испред Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду и Душица Чолаковић испред Педагошког друштва Србије. Учесници су у овој сесисји имали прилику да чују 11 саопштења. Из излагања професора са факултета, високих школа, практичара и студената из области предшколства добили смо увиде како су се различити образовни системи односили према кризи, који су били њихови механизми деловања и како су се промене рефлектовале на праксу.

Излагања у овој сесији су довела до закључака да морамо да: преиспитамо сврху образовања, као и улогу сваке од институција у којима радимо; да свако од професионалаца узме активно учешће у промени васпитно-образовне праксе  тако што ће развити приступ учењу заснован на истрживачком и стваралачком приступу;  да практичари буду покретачи промена у својим установама, да стварају простор за размену, да охрабрују, слушају и чују, примишљају и запитају се како би се уопште  промене у образовању десиле.

У овој сесији смо такође видели перспективе у раду са студентима и ученицима и закључили да: употреба дигиталних технологија у образовању неће сама по себи поправити квалитет образовања, већ њена примена носи и опасност да се образовни процес сведе на пуко усвајање чињиеница и полагање испита. Кључно је да се помери фокус са обраде садржаја и да се усредсреди на грађење интеракције са студентима и ученицима, односно стварањем заједнице у дигиталном окружењу, како међу ученицима, тако и међу наставницима, али и стварање заједнице и једних и других.

  • Сесија бр.2: Друштвени контекст као оквир за промену образовне праксе, којом су модерирале проф. др Вера Спасеновић испред Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду и Весна Богићевић испред Педагошког друштва Србије. У овој сесији представљено је 12 излагања у којима се из перспективе различитих актера сагледавао школски систем и како је криза утицала на њега. Један број радова се бавио и анализирао реакције просветних власти и медија на кризу и констатовано је да су власти предузимале низ мера и активности усмерених на обезбеђивање континуитета наставног процеса, али су практичари изразили незадовољство садржајем и начином комуникације коју су имали са њима. Указано је и на то да нису уважаване специфичности школа у погледу здравствених ризика, као ни могућности измењеног начина рада у појединим срединама. Иако су биле видљиве бројне тешкоће и изазови у остваривању квалитетног образовања и задовољавања потреба ученика, наставници су се релативно успешно изборили са новонасталом ситуацијом. Решења за унапређење постојеће праксе и што успешније превазилажење  кризе излагачи виде у даљем развијању компетенција наставника, подстицању заједничког деловања свих значајних актера школског рада и кроз обезбеђивање континуиране индивидуализоване подршке ученицима.
  • Сесија бр.3 Перспективе различитих учесника образовне праксе којом су модерирале др Наташа Николић испред Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду и Јела Станојевић испред Педагошког друштва Србије. Ова сесија је имала 11 саопштења у оквиру којих смо имали прилику да чујемо искуства из перспективе: ученика, наставника, родитеља, педагога и управе школе о томе какво је образовање у време кризе изазваном пандемијом Ковид 19. Једна од тема која се отворила током ове сесије су изазови са којима се наставници суочавају у онлајн окружењу. Неки од изазова који су издвојени су: дигитални јаз, дисконтинуитет у процесу образовања, немотивисаност ученика, отежана комуникација и сл. Посебно је истакнута улога педагога у време кризе, те је закључено да се од педагога очекивало да пружа помоћ и подршку другима. Ова излагања су нас довела до закључака да су деца из осетљивих група највише погођена и уједно и оштећена овом кризом, али да је недостатак социјалног контекста међу ученицима у онлајн настави нешто што је заједничко свима и што нас наводи да пронађемо начине којима би тај недостатак био превазиђен.
  • Сесија бр.4 Партиципација као темељ промена образовне праксе којим су модерирали Лука Николић испред Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду и Александра Петковић испред Педагошког друштва Србије. У оквиру ове сесије смо имали прилику да чујемо и испратимо 11 излагања. Сесија је покушала да осветли проблеме са којима се различити актери у васпитању и образовању сусрећу за време кризе изазване пандемијом. Нека питања којима смо се бавили су: каква је укљученост наставника у онлајн истраживањима, развијање стратегије професионалног усавршавања наставника, очувања и развијања социјалне димензије наставе у онлајн окружењу. Сусретали смо се и са питањима суштинских промена система образовања одсраслих и оснаживање целог система, где је акценат стављен на развој компетенција универзитетских професора за рад у онлајн окружењу. Предлози за унапређење који су произашли као закључак су: неговање партиципативних пракси, тежња ка вишим нивоима партиципације, померајући се од пасивног учешћа актера ка томе да и сами буду активни учесници промена, предлагање и уочавање могућих механизама и праваца деловања, чиме би се побољшала не само сосптвена пракса, већ и цео васпитно-образовни систем, а и друштво у целини.

Заједнички утисак је да је ова криза оставила снажан печат на све нас и да је сваког на неки начин обележила и избацила из равнотеже, али да  је баш избацивање из те равнотеже како детета, тако и нас одраслих позитивно и да смо научили нове вештине, стекли нова знања која ћемо надаље користити у нашем раду. Дакле, кризу  видимо као прилику за учење, која нам је проширила видике за неке нове могућности и створила услове да се васпитно-образовна пракса мења. Образовање се у онлајн окружењу свакако променило у квалитативном смислу али и поред многих изазова за све учеснике образовног процеса, носи и бројне квалитете.

На основу резултата евалуације видимо да су учесници високо оценили садржај и теме скупа, да им је скуп био јако инспиративан, добро организован иако је био у онлајн окружењу, да су се учесници осећали пријатно и да је атмосфера била подржавајућа. Прдавања су видели као веома корисна, подстицајна, наводили су их на даља промишљања и и иснпирисала да трагају за новим решењима. Жеља већине учесника је да је оваквих сусрета буде више и да наредни буде одржан уживо, јер би интеракције и размене искуства биле још интензивније.

До наредних Сусрета педагога и окупљања у непосредном окружењу, остаје да носимо утиске, иснпирацију и идеје са овог скупа и да, надахнути тиме, будемо лидери у образовању и носиоци промена које желимо да видимо.

Бојана Стојановић, стручни сарадник – педагог