Dana 07.05.2022. godine u organizaciji Odeljenja za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Pedagoškog društva Srbije održan je nacionalni naučni i stručni skup pod nazivom „Obrazovanje u vreme krize i kako dalje“. Ovaj tradicionalni skup, koji se, u okviru Susreta pedagoga, održava godinama unazad održava, ove godine je „proslavio“ i mini jubilej, tačnije 10 godina od kako se organizuje u kontinuitetu, bez i jedne godine pauze. S obzirom na to da je pandemija i dalje aktuelna, skup, na žalost većine učesnika, nije održan uživo, već preko ZOOM platforme. Skupu je prisutvovalo 107 učesnika iz predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, kao i domova učenika iz cele Srbije. Takođe, veliki broj univerzitetskih profesora je uzeo učešće na skupu.
Skup je vodila doc. dr Lidija Miškeljin sa Odeljenja za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Na samom početku skupa, učesnicima su se obratili i održali pozdravnu reč prof. dr Danijel Sinani, dekan Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prof. dr Radovan Antonijević, upravnik Odeljenja za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Maja Vračar, predsednica Pedagoškog društva Srbije. Svako je iz svoje perspektive ukazao na važnost bavljenja ovom temom ističući da je cilj skupa da analiziramo funkcionisanje sistema u celini, od predškolskog do univerzitetskog nivoa i da sagledamo neke potencijalne mogućnosti i eventualna rešenja obrazovanja u krizi.
Učesnici su imali priliku da čuju tri plenarna izlaganja:
- Prof. dr Edita Slunjski sa Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu govorila je na temu „Učenje u vrijeme krize: mogu li se jedra popravljati tijekom plovidbe“. Ona je na metaforičan način ukazala na to da kriza zapravo otvara mogućnost rasta, da je učinila da učenici zavole školu od koje su nekada bežali, te da je jača strast za promenom sveta nego da se ostane isti.
- Dr Predrag Krstić sa Instituta za filozofiju i teoriju društva iz Beograda održao je predavanje na temu „Svako zlo za neko dobro: kriza i obrazovanje“. On takođe vidi krizu kao šansu za unapređenje obrazovanja. Navodeći Karla Popera koji sanja školu gde će mladi moći da uče bez dosade, stimulisani da postavljaju pitanja i raspravljaju o problemima i gde im položeni ispit i ocena neće biti merilo znanja, on pandemijska ograničenja vidi kao mogućnost za ostvarenje tog sna.
- Prof. dr Biljana Bodroški Spariosu sa Odeljenja za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu održala je predavanje na temu „Povratak obrazovanju kao pedagoški odgovor na korona krizu“. Ona je iznela promišljanja da nas trenutna kriza mora podstaći da na nov način razmišljamo o sebi, drugima i svetu. Suštinu obrazovanja možemo razumeti samo u okvirima određenog pogleda na svet i brige za očuvanje njegovih vrednosti.
Sva tri inspirativna predavanja bila su odlična uvertira za rad skupa koji se odvijao u četiri paralelne sesije, a to su:
- Sesija br.1: Mogućnosti za promenu obrazovne prakse, kojom su moderirale Dragana Purešević ispred Odeljenja za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Dušica Čolaković ispred Pedagoškog društva Srbije. Učesnici su u ovoj sesisji imali priliku da čuju 11 saopštenja. Iz izlaganja profesora sa fakulteta, visokih škola, praktičara i studenata iz oblasti predškolstva dobili smo uvide kako su se različiti obrazovni sistemi odnosili prema krizi, koji su bili njihovi mehanizmi delovanja i kako su se promene reflektovale na praksu.
Izlaganja u ovoj sesiji su dovela do zaključaka da moramo da: preispitamo svrhu obrazovanja, kao i ulogu svake od institucija u kojima radimo; da svako od profesionalaca uzme aktivno učešće u promeni vaspitno-obrazovne prakse tako što će razviti pristup učenju zasnovan na istrživačkom i stvaralačkom pristupu; da praktičari budu pokretači promena u svojim ustanovama, da stvaraju prostor za razmenu, da ohrabruju, slušaju i čuju, primišljaju i zapitaju se kako bi se uopšte promene u obrazovanju desile.
U ovoj sesiji smo takođe videli perspektive u radu sa studentima i učenicima i zaključili da: upotreba digitalnih tehnologija u obrazovanju neće sama po sebi popraviti kvalitet obrazovanja, već njena primena nosi i opasnost da se obrazovni proces svede na puko usvajanje činjienica i polaganje ispita. Ključno je da se pomeri fokus sa obrade sadržaja i da se usredsredi na građenje interakcije sa studentima i učenicima, odnosno stvaranjem zajednice u digitalnom okruženju, kako među učenicima, tako i među nastavnicima, ali i stvaranje zajednice i jednih i drugih.
- Sesija br.2: Društveni kontekst kao okvir za promenu obrazovne prakse, kojom su moderirale prof. dr Vera Spasenović ispred Odeljenja za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Vesna Bogićević ispred Pedagoškog društva Srbije. U ovoj sesiji predstavljeno je 12 izlaganja u kojima se iz perspektive različitih aktera sagledavao školski sistem i kako je kriza uticala na njega. Jedan broj radova se bavio i analizirao reakcije prosvetnih vlasti i medija na krizu i konstatovano je da su vlasti preduzimale niz mera i aktivnosti usmerenih na obezbeđivanje kontinuiteta nastavnog procesa, ali su praktičari izrazili nezadovoljstvo sadržajem i načinom komunikacije koju su imali sa njima. Ukazano je i na to da nisu uvažavane specifičnosti škola u pogledu zdravstvenih rizika, kao ni mogućnosti izmenjenog načina rada u pojedinim sredinama. Iako su bile vidljive brojne teškoće i izazovi u ostvarivanju kvalitetnog obrazovanja i zadovoljavanja potreba učenika, nastavnici su se relativno uspešno izborili sa novonastalom situacijom. Rešenja za unapređenje postojeće prakse i što uspešnije prevazilaženje krize izlagači vide u daljem razvijanju kompetencija nastavnika, podsticanju zajedničkog delovanja svih značajnih aktera školskog rada i kroz obezbeđivanje kontinuirane individualizovane podrške učenicima.
- Sesija br.3 Perspektive različitih učesnika obrazovne prakse kojom su moderirale dr Nataša Nikolić ispred Odeljenja za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Jela Stanojević ispred Pedagoškog društva Srbije. Ova sesija je imala 11 saopštenja u okviru kojih smo imali priliku da čujemo iskustva iz perspektive: učenika, nastavnika, roditelja, pedagoga i uprave škole o tome kakvo je obrazovanje u vreme krize izazvanom pandemijom Kovid 19. Jedna od tema koja se otvorila tokom ove sesije su izazovi sa kojima se nastavnici suočavaju u onlajn okruženju. Neki od izazova koji su izdvojeni su: digitalni jaz, diskontinuitet u procesu obrazovanja, nemotivisanost učenika, otežana komunikacija i sl. Posebno je istaknuta uloga pedagoga u vreme krize, te je zaključeno da se od pedagoga očekivalo da pruža pomoć i podršku drugima. Ova izlaganja su nas dovela do zaključaka da su deca iz osetljivih grupa najviše pogođena i ujedno i oštećena ovom krizom, ali da je nedostatak socijalnog konteksta među učenicima u onlajn nastavi nešto što je zajedničko svima i što nas navodi da pronađemo načine kojima bi taj nedostatak bio prevaziđen.
- Sesija br.4 Participacija kao temelj promena obrazovne prakse kojim su moderirali Luka Nikolić ispred Odeljenja za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Aleksandra Petković ispred Pedagoškog društva Srbije. U okviru ove sesije smo imali priliku da čujemo i ispratimo 11 izlaganja. Sesija je pokušala da osvetli probleme sa kojima se različiti akteri u vaspitanju i obrazovanju susreću za vreme krize izazvane pandemijom. Neka pitanja kojima smo se bavili su: kakva je uključenost nastavnika u onlajn istraživanjima, razvijanje strategije profesionalnog usavršavanja nastavnika, očuvanja i razvijanja socijalne dimenzije nastave u onlajn okruženju. Susretali smo se i sa pitanjima suštinskih promena sistema obrazovanja odsraslih i osnaživanje celog sistema, gde je akcenat stavljen na razvoj kompetencija univerzitetskih profesora za rad u onlajn okruženju. Predlozi za unapređenje koji su proizašli kao zaključak su: negovanje participativnih praksi, težnja ka višim nivoima participacije, pomerajući se od pasivnog učešća aktera ka tome da i sami budu aktivni učesnici promena, predlaganje i uočavanje mogućih mehanizama i pravaca delovanja, čime bi se poboljšala ne samo sosptvena praksa, već i ceo vaspitno-obrazovni sistem, a i društvo u celini.
Zajednički utisak je da je ova kriza ostavila snažan pečat na sve nas i da je svakog na neki način obeležila i izbacila iz ravnoteže, ali da je baš izbacivanje iz te ravnoteže kako deteta, tako i nas odraslih pozitivno i da smo naučili nove veštine, stekli nova znanja koja ćemo nadalje koristiti u našem radu. Dakle, krizu vidimo kao priliku za učenje, koja nam je proširila vidike za neke nove mogućnosti i stvorila uslove da se vaspitno-obrazovna praksa menja. Obrazovanje se u onlajn okruženju svakako promenilo u kvalitativnom smislu ali i pored mnogih izazova za sve učesnike obrazovnog procesa, nosi i brojne kvalitete.
Na osnovu rezultata evaluacije vidimo da su učesnici visoko ocenili sadržaj i teme skupa, da im je skup bio jako inspirativan, dobro organizovan iako je bio u onlajn okruženju, da su se učesnici osećali prijatno i da je atmosfera bila podržavajuća. Prdavanja su videli kao veoma korisna, podsticajna, navodili su ih na dalja promišljanja i i isnpirisala da tragaju za novim rešenjima. Želja većine učesnika je da je ovakvih susreta bude više i da naredni bude održan uživo, jer bi interakcije i razmene iskustva bile još intenzivnije.
Do narednih Susreta pedagoga i okupljanja u neposrednom okruženju, ostaje da nosimo utiske, isnpiraciju i ideje sa ovog skupa i da, nadahnuti time, budemo lideri u obrazovanju i nosioci promena koje želimo da vidimo.
Bojana Stojanović, stručni saradnik – pedagog
