Sekcija predškolskih pedagoga održala je u sredu 01.03.2017. sastanak u vrtiću “Istok“ u predškolskoj ustanovi „11 april“ na Novom Beogradu.
Tema sastanka formulisana je u skladu sa Godišnjim programom i planom rada Sekcije predškolskih pedagoga. Cilj sastanka je da se članovi sekcije osnaže i motivišu da uzmu aktivno učešće u preispitivanju i jačanju uloge i profesionalnog idenitita predškolskih pedagoga, njihovog položaja i statusa u obrazovnom sistemu u svetlu predstojećih izmena zakonskih i podzakonskih akata, a pre svega onih kojima se reguliše rad stručnih saradnika predškolskih pedagoga.
Dnevni red sastanka:
- Uvodno obraćanje – Predstavnik Sekcije predškolskih pedagoga Pedagoškog društva Srbije
- Pedagog iz vizure obrazovne politike i regulative – Vesna Radulović, savetnik MPNTR
- Pravilnik o programu rada svih oblika rada stručnih saradnika – radionica, moderator: Vesna Radulović, savetnik MPNTR
- Izveštaj o pristiglim predlozima za izmenu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Pravilnika o programu svih oblika rada stručnih saradnika, i poboljšanje statusa stručnih saradnika, Slava Timarac Jovanov
- Razno
Skup je u ime domaćina otvorila Dušica Čolaković, pedagog a zatim je prisutne pozdravila predsednica pedagoškog društva Biljana Radosavljević, apelujući da pored dolazaka na sastanke sekcije aktivno podržimo rad društva tako što ćemo se i formalno učlaniti jer je prihod od članarine jedan od izvora finansiranja aktivnosti.
Nakon toga Vesna Radulović (savetnik u MPNTR – ŠU Novi Sad) je realizovala interaktivnu prezentaciju pod nazivom Pedagog iz vizure obrazovne politike i regulative. Fokus je bio na razmatranju profesionalnih uloga pedagoga iz vizure sopstvene prakse odnosno iz ugla refleksivnog praktičara. Tekst prof. dr Dragane Pavlović Breneselović „ČEMU SLUŽI PEDAGOG“ korišćen je kao predložak za razmatranje u kombinaciji sa Pravilnikom o svim oblicima rada stručnih saradnika. Ukazano je da aktuelni propisi pred pedagoge u vrtiću postavljaju velika očekivanja u pogledu odgovornosti i širine oblasti delovanja. To dalje otvara pitanja koliko različiti trendovi u obrazovnoj politici utiču na strukturu zadataka i obaveza, na određivanje prioriteta, koliko smo u mogućnosti da odgovorimo izazovima prakse u svetlu usvajanja kompetencije neophodnih za 21.vek, dalje, kako odgovaramo na ugrožavajuće procese po profesiju na mikro i globalnom nivou, koliko smo u stanju da ostvarimo stručnu autonomiju i zaštitimo integritet profesije a da istovremeno pronađemo sebe u svom poslu i zadržimo i očuvamo zonu ličnog profesionalnog komfora. U tom svetlu je problematizovan i odnos sa direktorima i drugim profilima stručnih saradnika. Prisutni su svojim komentarima pokušali da daju svoje viđenje navedenih problema i aktivno doprinosili diskusiji.
Nakon prvog bloka rad je nastavljen u manjim grupama na temu šta mi kao pedagozi zapravo radimo i koji su nam prioriteti. Pri tome se pošlo od dijagnostifikovanja snaga i slabosti i predlaganja okvira za rešenja. Neki od odgovora su plastično i figurativno definisali poslove pedagoga kao „gašenje požara“, „peglanje situacija“, „snalaženje u zadatim uslovima“, „svaštarenje“, „pisanje“ uz konstataciju da nam uglavnom drugi određuju prioritete. Stoga su se čuli predlozi da rad sekcije treba da bude usmeren na to sa čime se upravo u praksi najviše susrećemo i bavimo.
Podrška radu predškolskih pedagoga kao i jake strane, detektovane su u istraživačkoj i izdavačkoj delatnosti Katedre za predškolsku pedagogiju i Instituta za pedagogiju i andragogiju pri grupi za pedagogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu kao i samom konstituisanju i aktivnostima Sekcije predškolskih pedagoga u okviru PDS. Izvestioci po grupama u kategoriju „snage“ uvrstili su pozitivni vrednosni sistem pedagoga, stručnost, kompetencije i iskustvo, široko obrazovanje, timski pristup radu, entuzijazam i motivaciju, kao i relativnu (ograničenu) autonomiju u radu uz podršku drugih profila stručnih saradnika (multidisciplinarnost). Slabosti se iskazuju u domenu nepoštovanja propisanih normativa, slabe umreženosti praktičara, prevelikih zahteva i očekivanja, nedovoljne vidljivosti i priznatosti profesije kao i slabog aktivizma a što je ilustrovano slabim odzivom pedagoga na nedavnom konkursu za mrežu podrške praktičarima u predškolstvu. Ipak, zaključci su da postoji prostor za unapređivanje rada profesije, kao i da ne bi trebalo propustiti prilike da se utiče na poboljšanje sistemskih rešenja i uslova za rad. U tom smislu se od svakog očekuje da u domenu svojih moći i afiniteta da svoj doprinos.
Na kraju sastanka, predstavljeni su objedinjeni predlozi u vezi sa izmenom Pravilnika o programu svih oblika rada stručnih saradnika u okviru inicjative koje je pokrenulo Pedagoško društvo Srbije. Svi prisutni su se složili da je neophodno sve predloge i zaključke u vezi sa statusom i opisom poslova predškolskih pedagoga proslediti Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
