Секција предшколских педагога одржала је у среду 01.03.2017. састанак у вртићу “Исток“ у предшколској установи „11 април“ на Новом Београду.

Тема састанка формулисана је у складу са Годишњим програмом и планом рада Секције предшколских педагога. Циљ састанка је да се чланови секције оснаже и мотивишу да узму активно учешће у преиспитивању и јачању улоге и професионалног иденитита предшколских педагога, њиховог положаја и статуса у образовном систему у светлу предстојећих измена законских и подзаконских аката, а пре свега оних којима се регулише рад стручних сарадника предшколских педагога.

Дневни ред састанка:

  1. Уводно обраћање – Представник Секције предшколских педагога Педагошког друштва Србије
  2. Педагог из визуре образовне политике и регулативе – Весна Радуловић, саветник МПНТР
  3. Правилник о програму рада свих облика рада стручних сарадника – радионица,  модератор: Весна Радуловић, саветник МПНТР
  4. Извештај о пристиглим предлозима за измену Закона о основама система образовања и васпитања и Правилника о програму свих облика рада стручних сарадника, и побољшање статуса стручних сарадника, Слава Тимарац Јованов
  5. Разно               

Скуп је у име домаћина отворила Душица Чолаковић, педагог а затим је присутне  поздравила председница педагошког друштва Биљана Радосављевић, апелујући да поред долазака на састанке секције активно подржимо рад друштва тако што ћемо се и формално учланити јер је приход од чланарине један од извора финансирања активности.

Након тога Весна Радуловић (саветник у МПНТР – ШУ Нови Сад) је реализовала интерактивну презентацију под називом   Педагог из визуре образовне политике и регулативе. Фокус је био на разматрању професионалних улога педагога из визуре сопствене праксе односно из угла рефлексивног практичара. Текст проф. др Драгане Павловић Бренеселовић „ЧЕМУ СЛУЖИ ПЕДАГОГ“ коришћен је као предложак за разматрање у комбинацији са Правилником о свим облицима рада стручних сарадника. Указано је да актуелни прописи пред педагоге у вртићу  постављају велика очекивања у погледу одговорности и ширине области деловања. То даље отвара питања колико различити трендови у образовној политици утичу на структуру задатака и обавеза, на одређивање приоритета, колико смо у могућности да одговоримо изазовима праксе у светлу усвајања компетенције неопходних за 21.век, даље, како одговарамо на угрожавајуће процесе по професију на микро и глобалном нивоу, колико смо у стању да  остваримо стручну аутономију и заштитимо интегритет професије а да истовремено пронађемо себе у свом послу и задржимо и очувамо зону личног професионалног комфора. У том светлу је проблематизован и однос са директорима и другим профилима стручних сарадника. Присутни су својим коментарима покушали да дају своје виђење наведених проблема и активно доприносили  дискусији.

Након првог блока рад је настављен у мањим групама на тему шта ми као педагози заправо радимо и који су нам приоритети. При томе се пошло од дијагностификовања снага и слабости и предлагања оквира за решења. Неки од одговора су пластично и фигуративно дефинисали послове педагога као „гашење пожара“, „пеглање ситуација“, „сналажење у задатим условима“, „сваштарење“, „писање“ уз констатацију да нам углавном други одређују приоритете. Стога су се чули предлози да рад секције треба да буде усмерен на то са  чиме се управо у пракси  највише сусрећемо и бавимо.

Подршка раду предшколских педагога као и јаке стране, детектоване су у истраживачкој и издавачкој делатности Катедре за предшколску педагогију и Института за педагогију и андрагогију  при групи за педагогију Филозофског факултета у Београду као и самом конституисању и активностима Секције предшколских педагога у оквиру ПДС. Известиоци по групама у категорију „снаге“ уврстили су позитивни вредносни систем педагога, стручност, компетенције и искуство, широко образовање, тимски приступ раду, ентузијазам и мотивацију, као и релативну (ограничену) аутономију у раду уз подршку других профила стручних сарадника (мултидисциплинарност). Слабости се исказују у домену непоштовања прописаних норматива, слабе умрежености практичара, превеликих захтева и очекивања, недовољне видљивости и признатости професије као и слабог активизма а што је илустровано слабим одзивом педагога на недавном конкурсу за мрежу подршке практичарима у предшколству. Ипак, закључци су да постоји простор за унапређивање  рада професије, као и да не би требало пропустити прилике да се утиче на побољшање системских решења и услова за рад. У том смислу се од сваког очекује да у домену својих моћи и афинитета да свој допринос.

На крају састанка, представљени су обједињени предлози у вези са изменом Правилника о програму свих облика рада стручних сарадника у оквиру иницјативе које је покренуло Педагошко друштво Србије. Сви присутни су се сложили да је неопходно све предлоге и закључке у вези са статусом и описом послова предшколских педагога проследити Министарству просвете, науке и технолошког развоја.