

Педагошко друштво Србије
Струковна организација педагога
Мисија рада Друштва је да доприноси професионалном развоју и напредовању својих чланова, као и њиховом активном укључивању у токове кретања и развоја системске транзиције образовне политике наше земље;
Желимо Педагошко друштво које је лидер у области образовања. Сви чланови Друштва били би укључени у стални процес учења, креирајући и реализујући квалитетно образовање за све. Такво Друштво, отворено и приступачно, постаје центар за перманентно учење свих који учествују и којима је стало до процеса образовања као стратешког интереса развоја демократског друштва у Србији.
Своје циљеве Педагошко друштво остварује активностима:
Пословна филозофија Педагошког друштва Србије, а самим тим и сајта www.педагог.рс, базира се на концептима маркетинга, што пре свега значи оријентисаност на задовољење потреба и захтева корисника услуга – пре свих чланова Друштва, али и свих других са којима Друштво сарађује. План нам је да коришћењем нових технологија побољшамо, поједноставимо и унапредимо информисаност наших корисника и да кроз развој интернет сајта створимо полазишну тачку и подршку за сваки пројекат који спроводимо.
Органи Педагошког друштва су:
Друштво има 1.098 регистрованих чланова, што је 54,9% од 2.000 педагога запослених у Србији [подаци о броју запослених добијени на основу кадровских извештаја МПС и других институција ].
Међу члановима Друштва регистровано је 56. доктора наука, 33. магистра. Поред педагога наши чланови су и психолози, васпитачи, учитељи и професори разредне наставе и остали који су професионално ангажовани у сфери образовања и васпитања.
Чланови Педагошког друштва су чланови који имају права, обавезе и одговорност да:
Богата историја Педагошког друштва Србије обавезује да у времену када смо приступили имплементацији нових технологија и философија образовања у рад Друштва, желимо да сачувамо традиционалне вредности и њихове резултате. Друштво у библиотеци и данас чува књиге Принципи психологије, Херберта Спенсера из 1882, школске таблице из прошлог века, школске законе из 19.века, “Гласнике професорског друштва” из 1928 године… Године 1924. др Милан Шевић, др Милорад Ванлић и др Љубомир Протић започели су прво стручно удруживање са циљем проучавања проблема и искустава везаних за школу и процес васпитања. То су били зачеци развијања и ширења педагошке праксе кроз рад Педагошког друштва у Београду.
Педагози НРС у сали Учитељске школе у улици Народног фронта у Београду 25. децембра 1949. године одржали су Оснивачку скупштину Педагошког друштва НР Србије. Тада Друштво постаје матично друштво педагога, психолога и филозофа, све до оснивања њихових посебних друштава. Годину дана касније, Педагошко друштво покреће часопис “Настава и васпитање”, а следеће године преузима од Министарства просвете лист “Просветни преглед” и у сарадњи са Синдикатом, издаје га три године у 10.000 примерака
У средишту својих програмских активности Друштво се бавило научно-истраживачким радом, проблемима педагошко-методичког рада у образовним институцијама, учешћем у реформама школства, дизајнирањем студија на Катедри за педагогију Филозофског факултета у Београду.
Од 1977. године Педагошко друштво се трансформише у Савез педагошких друштава СР Србије и формира девет регионалних друштава и Савез педагошких друштава Војводине. Овај период карактерише рад на развијању и јачању улоге педагога, укључивање у процес трансформације предшколског, основног и усмереног образовања.
У 1994. години усвојен је Статут којим се наше друштво поново дефинише као Педагошко друштво Србије. Постављају се темељи за његов рад у измењеним политичким, друштвеним и материјалним околностима, и граде се путеви за промене у педагошкој науци и педагошкој пракси. У том периоду, најзначајнија делатност Педагошког друштва Србије је издавање часописа “Настава и васпитање” који је увек тежио да буде у центру најзначајнијих активности из сфере образовања и васпитања часопис се уредује по међународним документационим стандардима и има статус признатог националног и научног часописа.
Мисија и циљеви друштва у историји се нису мењали. Мењао се само начин њиховог спровођења и начин комуникације…
На основу чл.12. и 22 (пише у предлогу чл. 78 и чл. 12) Закона o удружењима (Сл гласник РС бр.51/09) на Скупштини Педагошког друштава Србије одржаној 06.10.2023. године, у Београду усвојен је СТАТУТ ПЕДАГОШКОГ ДРУШТВА СРБИЈЕ.
ОПШТИ ДЕО
Често се у свакодневном животу и у професионалној пракси педагози налазе пред неком моралном дилемом. Многи су често суочени са потребом и обавезом да помогну неком ко им се обратио за помоћ, али и обавезом да поверену информацију добијену у поверљивом разговору сачувају.
Кодекс понашања није замишљен да понуди готова решења нити правила којих се треба придржавати као апсолутно обавезујућег, већ као полазиште у коме ће педагог наћи већину одговора на своја питања, па и оно најчешће постављено: „Да ли сам исправно поступио?“
Функције кодекса:
ПОСЕБНИ ДЕО
Кодекс регулише и прецизније дефинише следеће области
Однос према удружењу
Однос према професионалној слободи и углед
Однос према стручном и истраживачком раду
Однос према другом лицу
Однос према јавности
Однос према колегама
Примена и кршење правила
I Однос према ПДС (ПЕДАГОШКОМ ДРУШТВУ СРБИЈЕ) као према институцији
II Однос према професионалној слободи и угледу
III Однос према стручном и истраживачком раду
IV Однос према другом лицу
V Однос према колегама
VI Однос према јавности
VII Примена и кршење правила
На Редовној скупштини ПДС одржаној 01.11.2007. године, усвојен ЕТИЧКИ КОДЕКС ПЕДАГОГА.
РАДНУ ВЕРЗИЈУ Кодекса приредили су педагози Соња Жарковић, Дубравка Радошевић и Нада Шкундрић на основу следећег материјала:
Скупштина Педагошког друштва Србије доноси Правилник о додељивању награда и признања Педагошког друштва Србије
Правилник усвојен 18.09.2018.
ПРАВИЛНИК О ДОДЕЉИВАЊУ НАГРАДА И ПРИЗНАЊА ПЕДАГОШКОГ ДРУШТВА СРБИЈЕ