Одржан стручно – научни скуп Сусрети педагога, “Образовни програми: теорија, пракса и перспективе”

Након паузе, постер презентације и изложбе, отпочео је рад у панелима. Панел 1 модерирале су Андреа Гашић и Наташа Веселиновић, а њен назив био је “Званични образовни програми на националном нивоу”. Први излагачи биле су проф. др Вера Спасеновић и проф. др Зорица Шаљић са темом Образовање усмерено на компетенције у глобалним и националним образовним политикама. Друго предавање одржао је проф. др Радован Антонијевић на тему Настава страних језика у школи као чинилац развоја ставова о мултикултуралности код ученикa. Затим су излагали Александра Марковић са темом Специфичности примене дуалног образовања – модел ваздухопловне академије, Љиљана Вдовић са темом Глобалне тенденције и реформе националних образовних програма, Александар Миланковић са темом Различити приступи наставној документацији: од дискурса моћи ка дискурсу партиципације, Хана Николић са темом Програмски (дис)континуитет посматран кроз улоге васпитача и учитеља, Михајло Ђуричић са темом Криза вредности, морално васпитање и школа: критичко разматрање увођења новог наставног предмета и Милена Вучинић, Катарина Лежаић и Милица Марковић са темом Cлике о студената педагогије које се откривају анализом изборних предмета на основним академским студијама. За крај панела излагала је Нађа Петровић са темом Између два образовна света: аутоетнографска компарација високог образовања у Србији и Сједињеним Америчким Државама

Панел 2 модерирале су др Невена Митранић Маринковић и Бранка Орешчанин, а њен назив био је “Програми које доносе образовне установе”. Први излагачи су биле проф. др Живка Крњаја и др Невена Митранић Маринковић на тему Стварати могућности: педагози као креатори образовних програма. Друго предавање одржале су проф. др Бранислава Поповић Ћирић, Лидија Буквић, Марија Трајковић и Драгана Богићевић на тему Вршњачке едукације у средњим школама: педагошки потенцијал и искуства из праксе. Затим су излагали др Никола Коруга и проф. др Тамара Николић на тему Црвена или плава пилула? – импровизовани курикулум као утопијска пракса, др Наталија Гојак, др Зорица Милошевић и др Јана Мишовић на тему Образовна подршка универзитетским наставницима за подучавање студената са инвалидитетом: емпиријски утемељене смернице за креирање програма образовне подршке, проф. др Ана Кажанегра Величковић и проф. др Тамара Матић на тему Улога ваннаставног слушања у развоју језичке компетенције у настави енглеског језика на терцијарном нивоу, Бојана Милосављевић и Тамара Ињац на тему У потрази за другачијим значењима: неговање доживљаја у образовању кроз развијање кратких образовних програма, Драгана Гагић, Ања Божић, Лука Николић, проф. др Лидија Радуловић и Ивана Кокеза на тему Између курикулума као продукта и курикулума у контексту – осврт на програм CRITICAL CHANGE LAB и Ана Гардашевић на тему Укуључени или искључени-мрежа односа у вртићу и школи. За крај панела излагала је Невена Максимовић на тему Између улоге педагога и васпитача: искуства из праксе у предшколској установи.

Панел 3, под називом “Пројекти у функцији подршке развијању образовних програма”, модерирале су Ања Божић и др Марија Маловић. Први излагачи биле су проф. др Зорица Шаљић и проф. др Вера Спасеновић на тему Примена концепта позитивног развоја у превенцији проблема у понашању ученика. Друго предавање одржали су проф. др Ивана Степановић Илић, проф. др Александер Бауцал, проф. др Ксенија Крстић, др Марина Виденовић, др Смиљана Јошић, др Јован Ивановић, проф. др Ана Алтарас, проф. др Зорана Јолић Марјановић, проф. др Драгица Павловић Бабић, Кристина Мојовић Здравковић, др Тијана Никитовић и др Милана Рајић на тему PEERSOLVERS модел у служби развоја међупредметних компетенција: научно заснована интервенција. Затим су излагали проф. др Ивана Степановић Илић, др Марина Виденовић и проф. др Милана Дабић Боричић на тему STEAM у првом циклусу образовања: развој педагошког оквира, улога учитеља и ефекти у пракси, др Милијана Лазаревић на тему (Ре)конструкција односа према материјалима за игру: Ремида као инспирација, др Марија Маловић и др Милијана Лазаревић на тему Пројекат заиграни као подршка развијању реалног програма вртића: материјали, игра и одрживост и Иван Давидовић и Александра Мијовић на тему Ерасмус плус пројекти као платформа за развој и унапређивање школских програма: пример програма о значају воде. За крај панела излагала је Симка Вукојевић на тему Планирање образовних програма: пример Природњачког музеја у Београду.

У сесији 4, под називом “Стручно усавршавање у функцији подршке развијању образовних програма”, коју су модерирале Јована Сухенко и др Наташа Духанај била су седам излагања. Марина Николић и проф. др Лидија Мишкељин имале су рад на тему Приступ(и) у грађењу партнерства породице и вртића у програму стручног усавршавања „У вртићу у школи – буди рука која воли“. Затим су Марија Шаранчић, Ивана Игњатовић и др Мирјана Сенић Ружић говориле о теми Педагошка димензија дигиталне трансформације у програмима професионалног развоја наставника. Др Драгана Раденовић и Никола Драговић излагали су свој рад на тему Планирање и реализација наставног програма у дигиталном окружењу: изазови и могућности. Затим је др Маја Врачар говорила о теми Професионални развој васпитача у контексту образовања за одрживи развој. Др Наташа Духанај и проф. др Милица Васиљевић Благојевић имале су рад на тему Самопроцена професионалних компетенција наставника за партнерство са породицом и локалном заједницом. Вукашин Гроздић, Бранка Радовановић и Свјетлана Тубић имали су рад на тему Приступи мерењу дигиталне писмености старијих одраслих: анализа методолошких дилема. За крај Јована Петровић и Кристина Ловре излагале су свој рад на тему Од ауторског програма до праксе установе: развијање програма увођења у посао приправника васпитача.