У петак, 28. 11. 2025. године, у онлајн формату, одржан је стручно – научни скуп Сусрети педагога, “Очекивања (од) педагога”. На скупу је присуствовало 107 учесника од којих су 3 била из Северне Македоније и 1 учесник из Словеније. Техничку подршку чинили су Алекса Еремија и Братислав Булајић који су учинили да састанак, иако је био у онлајн формату, протекне на високо професионалном нивоу. Модератори испред Педагошког друштва Србије биле су колегинице др Маја Врачар, Тијана Ђокић и др Марија Павловић Маловић а испред организационог одбора Филозофског факултета Универзитета у Београду, биле су колегинице, Зорана Пешић, Андреа Гашић и Марија Јанковић. Водитељ скупа била је Јована Сухенко.
Скуп је почео у 10 часова, а отворен је упућивањем поздравне речи од стране проф. др Наташе Симић, продеканке за науку, испред Управе Филозофског факултета, професорке др Кристинке Овесни, управнице одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета, Универзитета у Београду и Ивана Давидовића, председника Педагошког друштва Србије. Затим су уследила два пленарна излагања. Прво излагање одржао је проф. др Едвард Протнер на тему Образовни систем у транзицији – пример Словеније. Друго излагање одржала је доц. др Ивана Јеремић на тему Педагог у време друштвене кризе.
Након краће паузе, отпочео је рад по сесијама. Сесију 1 модерирале су Марија Јанковић и др Марија Павловић Маловић, а њен назив био је “Очекивања (од) педагога у савременом друштву: речи и дела”. Први излагач била је проф. др Вера Спасеновић са темом Партиципативно одлучивање о образовним политикама: улога школских актера. Друго предавање одржала је проф. др Биљана Бодрошки Спариосу на тему Политичка очекивања од образовања и педагошка очекивања од политке: из угла Хане Арент. За крај сесије, излагале су доц. др Мирјана Сенић Ружић и Марија Шаранчић на тему Педагог у дигиталном добу: очекивања од иницијалног образовања.
Сесију 2 модерирале су Андреа Гашић и Тијана Ђокић, а њен назив био је “Очекивања од васпитања, образовања и наставе: између традиције и иновација”. Излагач је била Ђурђа Максимовић на тему Orbis sensualium pictus и савремена промишљана о сликовници: критеријуми који опстају. Друго излагање одржала је Маријана Грбић Ристић на тему Омладина школована у иностранству као носилац изградње модерне Српске државе током XIX и почетком XX века.
Сесију 3, под називом “Педагошки однос: ка афирмацији заједништва”, модерирале су др Маја Врачар и Зорана Пешић. Прво предавање одржао је проф. др Радован Антонијевић на тему Развој ставова ученика према мултикултуралности у настави матерњег језика и историје. Друго излагање одржале су проф. др Живка Крњаја и Тамара Ињац на тему Зов непредвидивости: педагошки значај ризичне игре. Треће излагање пред крај првог дела сесија одржале су доц. др Драгана Пурешевић, Драгана Богдановић, Тамара Ињац и доц. др Невена Митранић Маринковић на тему Време је дете: позиционирање детета у дечјем вртићу.
Затим је уследила пауза а након ње је отпочео други круг, односно наставак сесија. У наставку друге сесије, излагали су проф. др Лидија Радуловић и Лука Николић на тему Шта могу педагози на путу ка праведној настави и праведном образовању. Затим је доц. др Владета Милин излагао рад са темом Планирање наставе у динамичном социокултурном контексту. Након њега, излагање је наставио доц. др Бојан Љујић на тему ChatGPT: контроверзна неминовност која подржава равноправност у одговорном образовању. На овај рад се надовезао Александар Миланковић са својим радом Наставна средства између традиције и иновације. За крај, изагање је имала др Смиљка Кесић на тему Педагошке стратегије и мотивација у настави енглеског језика у туризму.
У наставку сесије 3, илагалие су Марија Јанковић, Јована Сухенко и Зорана Пешић на тему Интензивно родитељство у контексту једнородитељских породица. Затим је Маша Ђуричић излагала свој рад Сарадња школског педагога и социјалног радника: изазови и значај. Андреа Гашић, Лука Николић, Бојана Милосављевић, Ивана Kокеза и Зорана Пешић говорили су на тему Шта је (још) учење: методологија шетања као другачији приступ истраживању образовања. За крај сесије Михајло Ђуричић је излагао свој рад Међугенерацијски јаз као простор међугенерацијског учења.
У сесији 4, под називом Очекивања од професионалног развоја, коју су модерирале Марија Јанковић и др Марија Павловић Маловић била су 4 излагања. Прво је говорила проф. др Наташа Николић на тему Стручно усавршавање педагога у школи: анализа понуде семинара стручног усавршавања. Затим су доц. др Зорица Милошевић и проф. др. Јован Миљковић говорили о теми Заједништво у предузетништву – додатна обука наставника за реализацију новоуведеног предмета у ФООО. Драгана Гагић и Ања Божић имале су рад на тему (Не)видљиви аутори и реализатори програма стручног усавршавања. За крај Миона Вуловић излагала је свој рад на тему ChatGPT: критички пријатељ или непријатељ наставника у рефлексији о свом раду.
Потом је уследила пауза а затим сумирање и затварање скупа. Проф. Др Кристинка Овесни и Иван Давидовић дали су завршну реч, захвалили се учесницима на присуству и затворили скуп.
Овим путем обавештавамо вас да је издат Зборник радова који може послужити у даљем раду нашим члановима и сардницима који су били спречени да присуствују скупу.
Линк Зборника: https://www.pedagog.rs/preuzimanje/179/susreti-pedagoga/32422/susreti-pedagoga-ipa-2025-ocekivanja-od-pedagoga.pdf
