У уторак, 1. априла, одржана је панел дискусија „Образовање у актуелној друштвеној ситуацији: педагошки поглед“ са циљем пружања подршке педагозима да се повезују у професионалном и друштвеном промовисању сврхе образовања, као и за нуђење предлога подршке педагозима за професионално деловање спрам актуелне ситуације у образовним установама. Дискусији је присуствовало 105 учесника, те верујемо да ће на наредном окупљању овај број бити значајно виши узимајући у обзир исказану заинтересованост. Панелисти су биле студенткиње педагогије са Филозофског факултета у Београду, доц. др Владета Милин и представнице Педагошког друштва Србије, председнице подружница. Модераторке ове дискусије биле су проф. др Вера Спасеновић и Јела Станојевић, координатор Републичке секције стручних сарадника које су се обезбедиле структурисану, смислено вођену дискусују настојавши да обезбеде довољно времена сваком учеснику који жели да подели искуство и размишљање.
Након уводне речи председнице Педагошког друштва Србије, др Маје Врачар, дискусија је започета са три уводна излагања, односно, три различите перспективе на образовање у актуелној друштвеној ситуацији, а то су перспектива студената педагогије, наставника са Одељења за педагогију и андрагогију и перспектива практичара. Колегинице са мастер студија педагогије су поделиле њихове утиске са студија на факултету истичући га као место сусрета, размене, повезивања, и разумевања. Затим је доц. др Владета Милин, усмеривши своје излагање на стратешки приступ који може бити користан колегама практичарима за примену у овој ситуацији, кроз излагање одговорио на четири питања: шта је стратешки приступ о којем говори; који су потенцијални проблеми са његовом применом; које су вредности тог стратешког приступа; и на послетку, образложио је како се може применити, нудећи неке конкретне приступе и технике за успешну реализацију. Из песрпективе педагога практичара говориле су колегинице Весна Богићевић, председница Подружнице Рашког округа и Тијана Ђокић, председница Подружнице Смедерево. Поред дељења лична искуства и изазове са којима се суочавају на нивоу подружница, колегиница Тијана је известила и о кратком анонином истраживању које се тицало каква су то осећања и расположења која тренутно највише заокупљују колеге, где су најчешћи одговори у домену негативних и непријаних емоција попут: немоћи, беса, збуњености, нелагодности, незадовољства…
Дводелна дискусија била је конципирана тако да је први део, имао за циљ размене учесника о стању и ситуацији у пракси, динамиком рада установа и међуљудским односима, однонсо, да поделимо како смо и шта као стручњаци радимо, где супрактичари указали на многобројне изазове са којима се сусрећу на свакодневном нивоу. Други део дискусије био је усмерен на то шта нам је потребно за даље са идејом да се установи који су то будући кораци неопходни за остваривање међусобне подршке, као и да се дају предлози на које начине Одељење за педагогију и андрагогију и ПДС може у томе допринети.
Након истицања значаја прилике за овакав сусрет, наставници са Одељења за педагогију и андрагогију су скренули пажњу на изазове кризних ситуација, изневши сугестије о различитим начинима за њихово превазилажење, уз предлоге о могућим смеровима и стратегијама педагошког деловања. Након веома успешне двосатног сусрета током којга смо стекли многобројне увиде упознали се са драгоценим искуствима других педагога, отворен је простор и за следећи панел који би био наставак ове теме узимајући у обзир изјашњавање колега да им ова врста подршке и формата одговара, јер се не осећају усамљено увидевши да већина дели исте или сличне изазове, што даје додатну енергију за наставак даљег рада. Током трајања панел дискусије могао се осетити дух оптимизма и наде што је охрабрило педагоге који су присуствовали и учествовали у разговору и тако допринели да се на једном месту чује глас педагога из различитих крајева широм Србије и има увид у право стање у образовној пракси.
Михајло Ђуричић и Тијана Милешевић, волонтери ПДС-а
