U saradnji Gete instituta u Zagrebu, Beogradu i Sarajevu, organizovana je radionica „Različitost u knjigama za decu: kontroverze, refleksija i potencijali“. Učesnici su bili predstavnici Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Albanije i Srbije. Tema je okupila učesnike iz oblasti bibliotekarstva, obrazovanja i izdavaštva.
Predavači, dr.sc. Viola B.Georgi i dr.sc. Markus Hajde, vodili su učesnike kroz različite dimenzije, koncepcije i perspektive različitosti, sagledavajući istorijski razvoj različitosti u književnosti, u društvenom i ličnom okruženju. U fokusu su bila pitanja o načinima prikazivanja različitosti u knjigama za decu. Pitanja: Čije se priče pričaju? Ko govori? Kako su likovi prikazani? Koji se jezici prepoznaju? Kakve su boje i šta izražavaju? Koje su perspektive vidljive, a koje nisu prisutne? Različitost u književnosti za decu i mlade je tema koja nalazi svoj značaj na svim prostorima, pa i našim. Pored pregleda iskustava u radu sa različitim porodicama i iskustvima u različitim sredinama pokrenut je dijalog razumevanja različitosti. Jedno od pitanja drugog dana radionice bilo je: da li je potrebno govoriti o različitosti ili uslovima za prihvatanje iste? Pored perspektive odraslih koji stvaraju za decu, koristili smo kriterijume koji mogu da pruže više informacije u kojoj meri se vide perspektive drugih aktera, na koji način su predstavljene i šta nam govore.
U radu na knjigama našeg detinjstva ili knjigama koje smo mogli da uzmemo iz divne biblioteke Gete instituta promišljali smo i tragali za jezicima, bojama, igrom, likovima, ali i onome što bi mogli menjati. Od ličnih biografija o iskustvima o/u različitosti, preko razumevanja kulture, inkluzivnosti, pitanja koja postavljamo sebi i pokrećemo sa drugima, važnosti intersektorke saradnje do mogućnosti da pri-pro-menimo nešto u zajednicama u kojima živimo i stavarmo. Jedna rečenica (primer iz literature) može pokrenuti dijalog o perspektivama: „Ljudi me zbunjuju“. Da li se ova rečenica odnosi samo na pojedinca ili može biti deo svakoga, ponekada? „Razlika je u razlici.“ Rečenica koja može biti povod za dijalog o razumevanju teme. Važnost i uloga institucija u društvu su vidljive ili skrivene poruke o vrednostima zajednice u kojima smo isti i različiti. U kojoj meri smo spremni da vodimo dijaloge o razlikama u velikoj meri je određeno stepenom prihvatanja prilika za dijalog. Izazovi teme, pojedinca i institucaja, su prilike za građenje bezbednog okruženja različitih učesnika da doprinesu vidljivosti i višeperspektivnosti.
