Nacionalni naučno-stručni skup pod nazivom „U potrazi za kvalitetnim obrazovanjem i vaspitanjem: izazovi i moguća rešenja“ u organizaciji Odeljenja za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Pedagoškog društva Srbije održan je 22. 05. 2023. godine. Ovogodišnji skup u okviru Susreta pedagoga, jedanaesti po redu, održan je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, nakon što su prethodne dve godine susreti bili realizovani putem Zum platforme. Skupu je prisustvovalo 120 učesnika iz predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, domova učenika, kao i visokoškolskih ustanova.
Skup je vodila Ivana Pantić, istraživač-pripravnik sa Odeljenja za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Na samom početku, nakon minuta ćutanja posvećenom žrtvama u nedavnim događajima, učesnicima se obratio pomoćnik ministra za predškolsko i osnovo obrazovanje, dr Milan Pašić, nakon čega su održali pozdravnu reč prof. dr Danijel Sinani, dekan Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prof. dr Radovan Antonijević, upravnik Odeljenja za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dr Maja Vračar, predsednica Pedagoškog društva Srbije. Svako, iz svoje perspektive, ukazao je na važnost građenja profesionalne zajednice i razvoja saradnje za bavljenje ovom temom ističući da je cilj skupa da se razmotre savremena saznanja o odlikama ostvarivanja i pretpostavkama razvijanja kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja, analizira stanje razvijenosti i efekti funkcionisanja obrazovnog sistema i prakse vaspitno-obrazovnog rada, kritički razmotre aktuelne i moguće strategije unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kao i da se sagledaju izazovi i teškoće u načinu ostvarivanja i održivosti promena usmerenih na razvoj kvaliteta u ovoj oblasti.
Učesnicima je, takođe, iznet i predlog da se organizuje panel diskusija koja bi bila usmerena na pitanja statusa i položaja pedagoga u društvu i u vaspitno-obrazovnoj ustanovi, kao i na njegovu ulogu u unapređivanju kvaliteta vaspitanja i obrazovanja. Ideja je da se na tom panelu formiraju i radne grupe koje bi se u narednom periodu bavile pitanjima koja su značajna za profesiju pedagoga.
Učesnici su imali priliku da čuju tri plenarna izlaganja:
– Prof. dr Biljana Lungulov sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu govorila je na temu „Kvalitet u obrazovanju i društvene promene: ka kulturi kvaliteta“.
– Dr Nataša Nikolić sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu održala je predavanje na temu „Konceptualni okviri proučavanja kvaliteta u obrazovanju“.
– Nevenka Kraguljac i prof. dr Vera Spasenović predstavile su rad na temu „Kako pedagozi vide svoju profesionalnu ulogu?“.
Sva tri izlaganja postavila su osnov za dalji rad na skupu koji se odvijao u tri paralelne sesije, a to su:
– Sesija broj 1: Opšta pitanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja kojom su moderirale Dr Zorica Šaljić ispred Odeljenja za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Mirjana Tomić ispred Pedagoškog društva Srbije. Tokom ove sesije razmatrala su se pitanja kvaliteta, evaluacije i unapređenja visokog obrazovanja, kao i pitanje kvaliteta i evaluacije rada nastavnika u Srbiji. Počev od istorijsko – sociološke dimenzije razvoja obrazovanja i Veberovih shvatanja obrazovanja kao poziva, za koji se opredeljujemo čitavim habitusom, u kojem etika odgovornosti i etika uverenja imaju značajno mesto, preko koncepta treće misije univerziteta u kojoj znanje predstavlja strateški resurs, a za utvrđivanje kvaliteta jeste značajno i kvalitetno rangiranje univerziteta. Ovakav pristup pristup ukazuje na nužnost negovanja participacije, pravednosti, uvažavanja, različitosti i konteksta uopšte. Dalje, kada je reč o razvoju kvaliteta rada nastavnika, moderatori izveštavaju da je ukazano da osnovna funkcija treba da bude unapređivanje prakse i prilika za razvoj, a ne kontrola i zakonska obaveza. Govoreći o promenama u društvu koje su uslovile i pojavu bioetike koja se najjednostavnije može odrediti kao etika života i uticaj životnog konteksta na vaspitanje i obrazovanje što je uslovilo potrebu za osnivanjem nove pedagoške discipline – pedagoške bioetike koju odlikuje novi pristup vaspitanju i obrazovanju, zasnovan na etičkim pitanjima vaspitanja i obrazovanja u realnosti kakva ona jeste danas. Kada je reč o postavljanju pedagoških sadržaja na pedagoškoj internet enciklopediji, to može da se posmatra kao novo područje rada pedagoga, koje omogućava da kao stručnjaci za obrazovanje kritički sagledavamo sadržaje na internetu i na osnovu toga preduzimamo korake za transformaciju ustaljenih određenja na WEB sajtovima.
Rezimirajući sva izlaganja, kao ključni pojmovi za pitanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, javljaju se participacija, zajedništvo, različitost, pravednost, uvažavanje konteksta, odgovornost.
– Sesija broj 2: Pretpostavke razvoja kvalitetnog obrazovanja, kojom su moderirale Ivana Pantić ispred Odeljenja za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Biljana Drobnjak ispred Pedagoškog društva Srbije. Učesnici su bili veoma motivisani za aktivno učešće i diskusiju. Predstavljeno je pet radova gde su se autori u okviru svojih izlaganja i radova bavili kvalitetom vaspitno-obrazovnih ustanova i brojnim izazovima u predškolskim ustanovama, školskim, univerzitetskim i tzv. doktorskim školama (u Srbiji i Evropi). Moderatori su izveštava li da je prvenstveno govoreno o dva narativa dokumenata međunarodnih organizacija koja oblikuju predškolsko vaspitanje i obrazovanje, a zatim o profesionalnom razvoju pedagoga u funkciji ostvarivanja kvaliteta vaspitanja i obrazovanja, kao i četiri modela nastave. U drugom delu, saopštenja su se ticala obrazovanja naučnog podmlatka, model doktorskih škola i pedagoga kao podršci nastavnicima u razvoju opštih i međupredmetnih kompetencija u nastavi i učenju. Diskusija u sesiji broj dva je pokrenula brojna pitanja vezana za inicijalno obrazovanje i pripremljenost pedagoga za implementaciju novih osnova – Godine uzleta, kao i stručno usavršavanje i ulogu pedagoga u izboru oblika stručnog usavršavanje. Zaključci diskusije su da postoji potreba za jasnijim usmerenjima i smernicama o obukama za stručne saradnike, a predlog je da programi prate oblasti rada pedagoga. Kao primer dobre prakse istaknuto je da su sekcije, rad u Podružnicama i Pedagoškom društvu Srbije, kao i Susreti pedagoga najznačajniji za razmenu iskustava praktičara uz njihovu povezanost sa profesorima sa Odeljenja za pedagogiju i andragogiju, kako bismo svi zajedno bili proaktivni i promovisali našu profesionalnu ulogu. Kod inicijalnog obrazovanja studenata na doktorskim studijama i korelaciju sa doktorskim školama u Evropi, u našoj diskusiji zajednički zaključak je da bi studentima u Srbiji bilo mnogo značajnije da u toku studiranja imaju kontakte i saradnju i sa drugim studentima, a ne samo sa mentorom i profesorima. Takođe, diskutovano je o tome kako da motivišemo kolege za realizaciju oglednih i uglednih časova i kako da postupamo na analizi časova.
– Sesija broj 3: Razvoj kvaliteta vaspitnoobrazovne prakse: otvorena pitanja i mogući odgovori kojom su moderirale Nevena Mitranić ispred Odeljenja za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Vesna Bogićević ispred Pedagoškog društva Srbije. Moderatori izveštavaju da je u okviru ove sesije predstavljeno ukupno 9 izlaganja koja su se doticala različitih nivoa obrazovanja: 3 rada direktno usmerena na pitanje prakse rada u predškolskim ustanovama, 2 rada koja se tiču neposrednog rada nastavnika i 4 rada koja su se bavila temama inicijalnog obrazovanja (od inicijalnog obrazovanja vaspitača, preko inicijalnog obrazovanja nastavnika, pa do inicijalnog obrazovanja stručnih saradnika). Prema izveštaju moderatora, bez obzira na različite nivoe, u svim izlaganjima mogla se izvući zajednička nit, a to je da razvijanje kvaliteta obrazovanja zahteva promenu paradigme: napuštanje individualizma i kognitivističke koncepcije, tehnicističkog i pozitivističkog pristupa, a usmerenje na promenu osetljivosti i načina učešća svih aktera vaspitno-obrazovne prakse. Ovakva promena zahteva da prihvatimo vaspitno-obrazovni proces kao nepredvidiv, da se kreativno i transformativno angažujemo u njemu – ne samo u odnosu na vlastitu praksu, već u odnosu na širi kontekst, institucionalni i društveni. Povezujući sa onim što je i u plenarnom izlaganju spomenuto: „Svi mi znamo kako kvalitet izgleda kada ga vidimo…“, te bi se naši zaključci mogli učiniti zdravorazumskim i da se sa njima svi slažemo, kao što ćemo se svi složiti i da su naše prakse od njih daleko. Odnosno, da li smo zaista spremni da „osetimo“ praksu drugačije i da se angažujemo u njoj na drugačiji način? Vrlo često nismo, makar iz intuitivnog otpora. Promena paradigme koja se ovim zahteva suštinski je neizvesna, te i nesigurna i zahteva veliku izloženost i odgovornost od svih nas. Zato su nam neophodni drugi – sigurnost koja neće biti represivna i saradnja koja će biti u svojoj biti radoznala i delatna. Kroz diskusiju je razjašnjeno da se po tom pitanju suočavamo sa teškim, kompleksnim, ali suštinski pedagoškim izazovom, a to je kultura i kako ćemo delovati zavisi od nas i naše zajednice i transformativnih akcija u cilju razvoja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Na osnovu rezultata evaluacije vidimo da su učesnici visoko ocenili sadržaj i teme skupa, da im je skup bio značajan, posebno diskusije i pitanja koja su se otvorila. Predavanja su prepoznali kao korisna i podsticajna, sa predlogom da buduće teme budu još više usmerene na praktični rad. Do narednih Susreta pedagoga i inicijative da se organizuju radne grupe ostaje da promišljamo o utiscima i idejama sa ovog skupa i da i dalje nastojimo da i dalje radimo na afirmaciji svoje profesionalne uloge u domenu razvoja kvaliteta obrazovanja i
vaspitanja.
