Evaluacija naučnog skupa „Obrazovna politika i praksa: u skladu ili u raskoraku?”

Na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 25. i 26. januara 2019. godine održan je naučni skup pod nazivom „Obrazovna politika i praksa: u skladu ili u raskoraku?”. Skup su organizovali Pedagoško društvo Srbije i Odeljenje za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu u okviru Susreta pedagoga.

Dvodnevni naučni skup organizovan je kroz plenarni rad i rad u sekcijama koje su grupisane oko nekoliko tematskih celina.

U plenarnom delu naučnog skupa učesnicima su se obratili: Jasmina Đelić, predstavnica MPNTR Srbije; prof. dr Miomir Despotović, dekan Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu; prof. dr Aleksandra Pejatović, upravnica Odeljenja za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Nataša Stojanović, predsednica Pedagoškog društva Srbije, ukazujući na važnost ove teme za razvoj obrazovno-vaspitnog sistema.

Posebnu pažnju privukla su plenarna predavanja:

• O obrazovnoj politici iz različitih perspektiva, prof. dr Vesna Kovač, Sveučilište u Rijeci, Republika Hrvatska;
• Obrazovna politika ‒ u makazama paradigmi, prof. dr Katarina Popović, Odeljenje za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu;
• Prosvetna politika u Srbiji: gde je praktičar?, prof. dr Lidija Radulović, Odeljenje za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu;
• Obrazovna politika i profesionalni razvoj – mesto i uloga praktičara, dr Miroslav Pavlović, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Beograd.

Oba dana naučnog skupa realizovana su radom kroz sledeće sekcije:

Prvog dana:

• Obrazovna politika između globalnih trendova u razvoju obrazovanja i specifičnosti lokalnog obrazovnog konteksta
• Povezanost naučnoistraživačkog rada i obrazovne politike
• Uloga praktičara u kreiranju i sprovođenju obrazovne politike
• Reforma obrazovanja u Srbiji: polazišta, način kreiranja, realizacija i efekti aktuelnih promena u obrazovanju

Drugog dana:

• Korišćenje iskustava drugih u obrazovnoj politici i praksi: dometi i ograničenja
• Istraživanja u oblasti obrazovne politike: zašto i kako?
• Kreiranje i sprovođenje obrazovne politike: šta kažu praktičari?
• Obrazovne promene u Srbiji: stanje i perspektive

Skupu  je prisustvovao veliki broj pedagoga iz predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, kao i domova učenika iz cele Srbije. Takođe, veliki broj univerzitetskih profesora je je uzelo učešće na skupu. Predstavnici MPNTR, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, izdavačkih i novinarskih kuća su propratili i podržali skup.

Na skupu su se razmatrala najnovija saznanja o pitanjima, problemima i dilemama u oblasti obrazovne politike i prakse. Razmenjivala su se iskustva o delotvornosti sprovođenja mera obrazovne politike u postojećoj obrazovnoj praksi. Učesnici su sagledavali i kritički analizirali mogućnosti i izazove usklađivanja globalnih tendencija u razvoju obrazovanja sa specifičnostima lokalnog konteksta.

Na osnovu rezultata evaluacije vidimo  da su učesnici visoko ocenili sadržaj i teme skupa, korist od samog skupa, kao i organizaciju i neformalni deo skupa.

Opšti zaključak učesnika je da ih učešće na skupu motiviše  za dalje istraživanje i promene u radu i da doprinoisi njihovom profesionalnom razvoju.

Pokazalo se da je skup jako važno mesto okupljanja, ne samo pedagoga, već i drugih zaposlenih u vaspitno-obrazovnim institucijama i da bi ga trebalo i češće organizovati, a  ne samo jednom godišnje, što je bila dosadašnja praksa.

U evaluaciji susreta učestvovalo je ukupno 42 učesnika.

Evaluacioni list sastojao se iz petostepene skale procene (pri čemu je 1 najniža, a 5 najviša ocena) različitih aspekata skupa i dva pitanja otvorenog tipa. Prvo pitanje otvorenog tipa odnosilo se na komentare i sugestije u vezi skupa, a drugo je pozivalo da se navedu predlozi za teme i organizaciju sledećeg susreta.

U nastavku su prikazani rezultati.

Od ukupnog broja učesnika skupa koji su popunili evaluacioni list 19 nije dalo odgovor na oba pitanja otvorenog tipa, 2 nije dalo odgovor samo na prvo pitanja, 8 nije odgovorilo samo na drugo otvoreno pitanje u anketi.

U nastavku su predstavljeni podaci dobijeni kvalitativnom analizom odgovora na pitanja otvorenog tipa, u okviru kojih su učesnici skupa imali mogućnost da daju svoje mišljenje o različitim aspektima skupa.

1. Komentari i sugestije:

• Dobar izbor tema;
• Učešće na Susretima pedagoga:
  • motiviše za dalje istraživanje i promene u radu
  • doprinosi profesionalnom razvoju učesnika;
• Pohvale za organizaciju skupa, moderatore i volontere.

2. Predlozi:

2.1.1.   Predlozi za organizaciju sledećeg skupa:

• Promeniti termin održavanja Susreta (zbog obaveza u školi i vremenskih uslova);
• Češće organizovati skupove ovakvog tipa, organizovati međunarodni skup;
• Motivisati stručne saradnike da uzmu učešće u sledećem skupu.

2.1.2.   Predlozi tema

• Pedagogija u reformi: ugled, uloga, kompetencije, značaj
• Inkluzivno obrazovanje – politika, razumevanje, iskustva, primeri dobre prakse, teškoće
• Kompetencije pedagoga
• Informaciono – komunikacione tehnologije – izazovi i perspektive
• Osvrt na probleme u praksi škole i vrtića

Organizacioni odbor skupa