26. aprila 2017. godine u prostorijama Pedagoškog društva Srbije održan je skup na temu ,,Vaspitna funkcija ustanove – od vrtića do srednje škole“ . Imali smo priliku da razgovaramo i razmenimo mišljenje o ovoj inspirativnoj i uvek aktuelnoj temi, sa uvaženim profesorom Nikolom Potkonjakom, a razgovoru s njim su prisustvovali kako pedagozi koji rade u različitim ustanovama, tako i studenti pedagogije.

Iako je rođen  davne 1924. godine, Nikola Potkonjak je još uvek profesionalno aktivan. Kako ističe, uvek su ga prevashodno interesovali teorijski problemi vaspitanja. Smatra da je od presudnog značaja odrediti cilj vaspitanja. Ako nemamo jasan cilj vaspitanja, onda ne možemo pravilno da vaspitavamo. Profesor postavlja pitanja: ,,Da li mi danas imamo jasan cilj vaspitanja? Da li znamo kakvu ličnost želimo da formiramo? Da li znamo šta vaspitanje jeste suštinski?”

… Prisećajući se svojih studentskih dana profesor je naglasio: ,, Malo je onih koji su bili na osnivačkoj Skupštini Pedagoškog društva. Ja sam tada bio student. Na dan kada smo osnovali Društvo, mi smo se kasnije obavezno sastajali svake godine. Nije lako biti pedagog. Stoga smo se u Pedagoškom društvu tog dana okupljali i dogovarali smo se kako da reagujemo na neke stvari.

… Profesor Potkonjak nas podseća da znanje jeste najveća investicija i da ono ne sme biti zanemareno. Međutim, danas se zanemaruje ličnost vaspitanika, odnosno vaspitanje ličnosti dece i mladih. U dokumentu Strategije razvoja zanemareno je kakav treba da postane čovek koga vaspitavamo, u kakvu ličnost će se razviti vaspitanik, a to je upravo suština vaspitanja.

Odgovarajući na pitanja prisutnih pedagoga profesor je, između ostalog, rekao da se danas sve više pojačava bezbednost u školama umesto da se pojačava vaspitna uloga škole. Zapravo, škole se previše obraćaju policajcima, psihijatrima i centrima za socijalni rad, a sve to ne bi bilo potrebno u tolikoj meri kada bi se pojačala vaspitna uloga ustanove.

Kako ističe profesor Potkonjak, trebalo bi posvetiti veću pažnju patriotskom vaspitanju, jer na taj način možemo da promenimo poremećen sistem vrednosti u društvu. Neophodno je decu i mlade vaspitavati u duhu ljubavi i poštovanja prema svojoj zemlji i narodu, prema svojoj porodici, prema vršnjacima. Neophodno je negovati empatiju, druželjubivost, ljudskost. Kriza je u društvu. Porodica je u velikoj krizi, a ona je najvažnija ćelija društva. Stoga, škola mora da ojača vaspitnu ulogu i da pomogne mladim ljudima da izrastu u zdrave i humane ličnosti.

Utisak svih nas koji smo bili u Društvu te večeri jeste vitalnost, vedar duh i  jasan profesionalni stav profesora Potkonjaka.

Još jednom se zahvaljujemo Profesoru na poseti i razgovoru, a pre svega na podršci i podsticaju struci i zanimanju kojim se bavimo.