U saradnji sa Katedrom za predškolsku pedagogiju, Odeljenja za pedagogiju i andragogiju, Filozofskog fakulteta u Beogradu, u ponedeljak, 12. decembra 2016. godine, Sekcija predškolskih pedagoga je realizovala skup na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Cilj skupa je bio informisanje o aktuelnim projektima i inicijativama Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, ulozi pedagoga u pomenutim procesima, kao i predstojećim aktivnostima Sekcije predškolskih pedagoga.

O razvojnim projektima i inicijativama u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, govorila je Ljiljana Marolt, rukovodilac Grupe za poslove predškolskog vaspitanja i obrazovanja  MPNTR. Pozivajući se na teme Kongresa stručnih radnika PU Srbije koje su bile osnova za razvijanje projekta ministarstva i Svetske banke, prisutne je upoznala sa njegovim ključnim komponentama: unapređivanje dostupnosti u okviru PVO, u planu je obezbeđivanje 17.000 novih i prenamena postojećih mesta za decu kroz gradnju novih objekata i adaptaciju postojećih, kao i ulaganje u nameštaj i sredstva; unapređivanje kvaliteta PVO kroz implementaciju novih Osnova programa, unapređivanje inicijalnog obrazovanja i profesionalnog razvoja i unapređivanje kvaliteta vrednovanja kvaliteta rada ustanova; podrška deci i porodici iz osetljivih grupa kroz različite oblike i subvencije; upravljanje, praćenje i evaluacija projekta; Ljilja je prisutne upoznala i sa trenutnim aktuelnostima u okviru predškolskog: pilotiranje nacrta novih Osnova programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, Konkust Mreža praktičara PVO, revidiranje Standarda kvaliteta rada ustanova.

Prof. Dr Živka Krnjaja, Katedra za predškolsku pedagogiju, Odeljenje za pedagogiju i andragogiju, Filozofski fakultet, Beograd je govorila o ulozi pedagoga u razvojnim promenama. Istakla je važnost profesionalnog i kritičkog odnosa prema društvenim i obrazovnim inicijativama, profesionalne vidljivosti i preuzimanju različitih inicijativa. Predškolski pedagog ima ulogu da kontinuirano preispituje u kom pravcu ide vrtić i na koji način on daje pedagoški doprinos vrtiću u kome radi. Da bi u tome bio uspešan, potrebno je da se profesionalno izgrađuje kao refleksivni praktičar.

(Preporučena literatura: Živka Krnjaja(2016), Gde stanuje kvalitet 3. Razvijanje prakse dečjeg vrtića.Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju; Fullan, M (2005). Sile promene. Beograd: Dereta;  Hentig, H (2000) Humana škola. Škola mišljenja na nov način. Zagreb: Eduka;  MacNaughton, G., Hughes, P. (2009). Doing action research in early childhood studies: a step by step guide. Maidenhead: Open University Press; Miljak, A. (2009). Življenje  djece u vrtiću. Novi pristupi  u  shvatanju, istraživanju  i organiziranju  odgojno obrazovnog  procesa u  dječjim vrtićima. Zagreb: SM Naklada.  Pavlović Breneselović, D (2010). Od tima do zajednice učenja. Pedagogija, 6 (2): 236-246;  Stoll,L.Fink, D. (2000) Mijenjajmo nase skole. Zagreb:Educa; Vujicic, L. (2011) Istrazivanje kulture odgojno -obrazovne ustanove. Zagreb: Mali profesor; Žiru, A. (2011) O kritičkoj pedagogiji. Beograd:Eduka.)

Maša Avramović, Katedra za predškolsku pedagogiju, Odeljenje za pedagogiju i andragogiju, Filozofski fakultet, Beograd je prisutne upoznala sa Izveštajem sa radionica koje je organizovala Sekcija, a na kojima su se predškolski pedagozi izjašnjavali o svom profesionalnom doprinosu u građenju kvaliteta vrtića, kao i izazovima u radu i očekivanjima od Sekcije. Među prisutnima se povela diskusija o vrednostima u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, o ulozi deteta u programima, o pojedinim inicijativama, kao i isticanju uloge pedagoga kao nosioca promena.

Slavica Ilić, rukovodilac  Sekcije predškolskih pedagoga govorila je o realizovanim aktivnostima Sekcije predškolskih pedagoga i predstavila program rada Sekcije. Delovanje sekcije usmereno je u pravcu otvaranja pitanja koja se odnose na preispitivanje i jačanje profesionalnog identiteta, uloge i položaja predškolskih pedagoga, otvaranje dijaloga između teorije i prakse, jačanje profesionalne kompetentnosti pedagoga, kontinuirano građenje kvaliteta prakse predškolskog vaspitanja i aktivnog odnos prema politici predškolskog vaspitanja, podsticanje istraživanja u predškolskoj praksi, povezivanje i razmenu iskustava, perspektiva i ideja između različitih aktera u predškolskom vaspitanju, razvijanje izdavačke delatnosti, baze resursa (literature, primera dobre prakse…), povezivanje sa relevantnim institucijama, organizacijama i pojedincima. Sekcija predškolskih pedagoga ima za cilj da objedini, osnaži i afirmiše profesiju predškolskog pedagoga i postane značajan akter i podrška unapređivanju položaja predškolskih pedagoga, jačanju naše profesionalne kompetentnosti i građenju kvaliteta predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Takođe, svi prisutni pedagozi su dali predloge tema i aktivnosti kojima bi želeli da se Sekcija bavi u narednom periodu.