Naučna tribina povodom 90-godišnjice rođenja Dr Aleksandre Sande Marjanović

Životna problematika dece u obrazovnoj delatnosti

Aktuelnost ideja Sande Marjanović u koncipiranju i realizaciji otvorenog vaspitanja

Naučna tribina povodom 90-godišnjice rođenja Dr Aleksandre Sande Marjanović

Sreda, 7. decembar 2016. – 14 -17 časova

u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka
Rige od Fere, br. 4, 11000 Beograd

Organizuju:

Isidor Graorac, VŠSSOV u Novom Sadu, Ana Marjanović-Shane, Chestunut Hill College, Philadelphia, Ljubica Beljanski-Ristić, StagEksperiment, Beograd

Podrška:

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka Srbije   Odeljenje za pedagogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu

«Otvoreni vaspitni sistem znači da u središte obrazovne delatnosti bude stavljena životna i razvojna problematika dece»

Sanda Marjanović

Jedno od centralnih pitanja kojima se bavila Sanda Marjanović bilo je pitanje otvaranja i «deinstitucionalizacije» obrazovne prakse za predškolsku decu. Danas ovo pitanje nije izgubilo svoj značaj. Naprotiv, ono postaje goruće pitanje ne samo predškolskog vaspitanja i obrazovanja već obrazovanja uopšte. Na ovoj tribini razmatraće se ovo pitanje kao centralna tema, kao i druge njoj srodne i povezane teme iz radova Sande Marjanović.

Program

1. Panel diskusija poznavalaca dela Sande Marjanović
2. Dijalozi u manjim grupama na odabrane teme iz radova Sande Marjanović
3. Plenarne prezentacije ključnih misli i ideja do kojih se došlo kroz panel diskusiju i dijaloge u manjim grupama

Na panel diskusiji će između ostalih učestvovati (alfabetnim redom):

Svetozar Bogojević, Vesna Čolić, Slobodanka Gašić Pavišić, Radmila Ivanović, Ivan Ivić, Živka Krnjaja, Jana Mančić, Jovana Marojević, Dragana Pavlović Breneselović,

Ružica Rosandić, Svenka Savić…

… i drugi pedagozi, vaspitači, razvojni psiholozi, profesori i studenti pedagogije, umetnici i stvaraoci – svi oni koji su bili i jesu inspirisani radom Sande Marjanović, oni koji su s njom sarađivali i kojima su njeni radovi bili inspiracija i podsticaj na razmišljanje i delovanje.

Inspirativni citati iz rasprava i članaka Sande Marjanović:

• Vaspitanje, …izdvojeno iz životnog konteksta, postalo je sredstvo za obradu dece.
• Nije lako, a možda ni moguće, izmeniti način podizanja dece, a da se radikalno ne izmeni poredak stvari u svetu.
• Da li se razvoj društva može usmeriti prema ljudskoj sreći je stvar od najveće neizvesnosti.
• Nedostatak sreće u savremenom svetu nije, međutim, ništa specifično za decu. To je i stvarnost odraslih.
• Kako razumeti zadatak predškolskog vaspitanja danas (Osnove programa, 1975): „Da pomogne detetu da na svoj način doživi i izrazi vrednost i lepotu ljudi i njihovog rada, patos življenja“.
• Savremena istraživanja vaspitanja…ne mogu a da se ne konstituišu kao kritička teorija društva.
• Institucionalno vaspitanje bi u socijalističkom društvu moralo da bude ukinuto.
• Rešenje može da se nazre u preobražaju predškolskih ustanova u takvu formu društvenog vaspitanja male dece koja se konstituiše kroz neposredno učešće dece, vaspitača, roditelja i drugih odraslih u različitim vidovima zajedničkog življenja.
• Ako hoće da se bavi pravim stvarima na pravi način, predškolska pedagogija mora kritički razmatrati položaj dece u našem društvu.
• Predškolske ustanove su veštačka sredina koja oživotvoruje naučna znanja i zablude, pedagoška načela i dogme, implicitne životne filozofije i predrasude. Šta da se radi?
• U stvari vaspitač ima samo jedno jedino autentično vaspitno sredstvo a to je njegova vlastita ličnost.
• Glavni problem i neodložna potreba naše epohe je da se definiše civilizacija, društvo u kome bi mogao da se razvija život pun smisla…
• Podizanje dece trebalo bi da ima bar toliko značaja i vrednosti koliko i produktivni rad.
• Da li je ukupni život u funkciji produkcije ili je produkcija u funkciji humanizacije života?
• Roditelji treba i mogu da budu partneri vaspitačima u kreiranju i ostvarivanju vaspitnog programa.
• Jer da bi dečiji vrtić doista postao društvena ustanova u kojoj roditelji ostvaruju svoje pravo na roditeljski poziv, to pravo mora u ukupnom načinu življenja da ima drukčije mesto i vreme.
• U vreme opšteg prodora humanističke osećajnosti, deca su u društvu zaštićena, ali nisu uvažavana kao ravnopravni članovi društvene zajednice.
• Promene u proizvodnim i društvenim procesima samo su onaj prvi i osnovni uslov da se odnos između dece i odraslih transformiše u partnerski odnos na opšteljudskim osnovama.
• Vaspitanje više ne može da se shvata kao instrument za puko ponavljanje datoga.
• Ali dete, ma koliko malo i nezrelo, jeste ljudsko biće, obdareno sposobnošću da postavlja pitanja životu i sudbini.