U četvrtak 8. maja održan je vebinar „Specifičnosti i izazovi savetodavnog rada u školskom kontekstu“ kome je prisustvovalo 45 učesnika. Predavač bila je prof. dr Slađana Zuković, redovni profesor na odseku za pedagogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Teme koje su obrađene na vebinaru odnosile su se na opšte karakteristike savetodavnog rada, ciljeve i pretpostavke uspešnog savetovanja, pedagoški diskurs savetovanja, kao i praksu pedagoškog savetovanja u školama.
Vebinar je započet pričom profesorke Slađane Zuković o svom profesionalnom razvoju i teškoćama sa kojima se susrela prilikom savetodavnog rada u školi. Ovom pričom postavljena je čvrsta osnova za dalji tok seminara. Na početku je iznet opšti prikaz o tome šta je savetovanje, sa posebnim naglaskom na pedagoški kontekst savetovanja. Istaknuta je misao o partnerskom karakteru savetovanja, pri čemu je glavna ideja da se kooperativno radi sa korisnikom savetovanja, a ne umesto njega. Takođe je spomenuta motivacija kao ključni faktor za uključivanje u proces savetovanja, kao i otpor koji može nastati usled njenog nedostatka, uz diskusiju o načinima njegovog prevazilaženja.
Razmatrane su kompetencije (stručne, socijalne, komunikacijske) i lična svojstva koja savetnik treba da poseduje kako bi savetodavni rad bio uspešan, a iz toga je izveden zaključak o značaju kontinuiranog profesionalnog razvoja. Takođe, posebna pažnja posvećena je etičkim načelima, preporukama i granicama prilikom pedagoškog savetovanja. Neka od upečatljivijih pitanja za refleksiju i diskusiju su: Koje lične osobine smatrate najvažnijim za ulogu savetnika?, Koji aspekt samorefleksije Vam je do sada najviše pomogao u profesionalnom razvoju? itd.
U nastavku je predstavljeno izlaganje na temu prakse školskog savetovanja, koje je obuhvatilo osvrt na individualni i integrativni pristup. Tema je nastavljena razradom sistemskog pristupa školskom savetovanju, s akcentom na shvatanje savetovanja kao procesa koji prevazilazi individualni problem i obuhvata širi društveni i relacijski kontekst. Postavljeno je pitanje o postojanju kulture sistemskog savetovanja u praksi, a odgovori su uglavnom bili negativni. Govorilo se o specifičnostima savetodavnog rada sa učenicima, kao i o poželjnosti korišćenja različitih intervencija (podržavajućih, katarzičnih, informativnih, katalizatorskih, propisujućih i konfrontirajućih), uz naglasak na postupke koje treba izbegavati. Takođe su razmatrane etape savetodavnog rada sa roditeljima uz primere dobre prakse i naglašavanje važnosti razumevanja.
Vebinar je bio veoma koristan i inspirativan, što je dovelo do brojnih pitanja koja su se otvorila nakon predavanja. Zahvaljujemo kolegama koje su podelile svoja iskustva i time obogatile zajedničko učenje i građenje značenja o ovoj temi. Ovakve razmene nas podsećaju na neophodnost kontinuiranih dijaloga među stručnim saradnicima koji umnogome mogu ohrabriti i povećati motivaciju za dalji rad i zbog toga nam je značajna povrtana informacija učesnika koji ističu značaj daljeg bavljenja ovom temom.
Volonterke PDS-a: Miona Vulović i Mina Jovičić
