Nacionalni naučno-stručni skup pod nazivom „Kuda se kreće vaspitanje i obrazovanje: vrednosti kao putokaz” u organizaciji Odeljenja za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Pedagoškog društva Srbije održan je 27. maja 2024. godine. Ovogodišnji skup u okviru Susreta pedagoga, jedanaesti po redu, održan je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Skup su svojim prisustvom obogatili učesnici iz predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, domova učenika, kao i visokoškolskih ustanova. Uspešnoj organizaciji skupa su doprineli volonteri Pedagoškog društva Srbije u saradnji sa sekretarom Marijom Milinković i volonteri ispred Odeljenja za pedagogiju i andragogiju.
Skup je vodila Andrea Gašić, istraživač-pripravnik sa Odeljenja za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Na samom početku učesnicima se obratio pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje, dr Milan Pašić, nakon čega su održali pozdravnu reč prof. dr Radovan Antonijević, upravnik Odeljenja za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dr Maja Vračar, predsednica Pedagoškog društva Srbije. Svako, iz svoje perspektive, ukazao je na važnost negovanja vrednosti na kojima treba da počiva vaspitanje i obrazovanje i bavljenje ovom temom ističući da je cilj skupa da se razmotre savremena saznanja o odlikama ostvarivanja i pretpostavkama razvijanja vrednosti u vaspitanju i obrazovanju, čemu treba da težimo, kao i da se sagledaju izazovi i teškoće sa kojima se susrećemo u praksi.
Učesnici su imali priliku da čuju tri plenarna izlaganja:
- Prof. dr Jana Jutinen sa Fakulteta za obrazovanje i psihologiju na Univerzitetu u Oulu u Finskoj, govorila je na temu „What is valued in education? Perspectives to children’s belonging and values in early education”.
- Prof. dr Vlatka Domović sa Učiteljskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, održala je predavanje na temu „Stručni suradnici kao podrška razvoju nastavničke profesije i profesionalnog identiteta nastavnika”.
- Prof. dr Živka Krnjaja, redovna profesorka na Katedri za predškolsku pedagogiju na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, predstavila je temu „Zajedničke vrednosti na različitim nivoima obrazovanja”.
Sva tri izlaganja postavila su osnov za dalji rad na skupu koji se odvijao u tri paralelne sesije, a to su:
- Sesija broj 1: Vrednosna utemeljenost vaspitnoobrazovne politike i prakse (1), kojom su moderirali Luka Nikolić, ispred Odeljenja za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Olga Drobnjak, ispred Pedagoškog društva Srbije. Tokom ove sesije razmatrala su se različita pitanja značajna za vaspitanje i obrazovanje, od obrazovanja za život u multikulturalnom društvu na determinističkim utemeljenjima, opravdanosti sticanja obaveznog obrazovanja putem školovanja kod kuće, preko građanskog aktivizma i angažovanja u obrazovanju i konflikta vrednosti u vaspitanju i obrazovanju do evaluacije rada nastavnika. Razmatrano je o vrednostima koja su utemeljena u programima i društvu, obrazovanju i vaspitanju i koje nastavnici neguju u sopstvenom radu. Moderatori su izveštavali o uticaju neoliberalizma na obrazovanje i vrednosti.
- Sesija broj 2: Vrednosna utemeljenost vaspitnoobrazovne politike i prakse (2), kojom su moderirale doc. dr Nevena Mitranić Marinković, ispred Odeljenja za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Emilija Marković, ispred Pedagoškog društva Srbije. Učesnici su bili veoma motivisani za aktivno učešće i diskusiju. Predstavljeno je pet radova gde su se autorke, u okviru svojih izlaganja i radova, bavile vrednostima straha i načinu na koji on oblikuje vaspitno-obrazovne vrednosti na afektivnom planu, vrednostima kulture obrazovne ustanove, stereotipnosti prostora za igru na javnim prostorima i u vrtiću, zatim igre u prirodi sa rizicima u vrtićima u Srbiji iz ugla praktičara i vrednostima uzajamnog dejstva planiranih situacija učenja i igre u realnom programu vrtića. Sva izlaganja pokazuju da su vrednosti često osujećene zbog disbalansa između onoga što želimo i što nam se čini mogućim. Kroz diskusiju se pokazalo da osećaj nemoći nije uvek realan već je oblikovan dominantnom kulturom straha, a zaključci su da igra dominira kao vrednost jer održava slobodu, stvaralaštvo i zajedništvo. Moderatorke su izveštavale o pitanjima šta može da se učini i ponudile su dva pravca delanja: (1) vlastito profesionalno delovanje na otvaranju prostora deci da iskuse nešto drugačije od dominantne kulture i javno istupanje pedagoga sa ciljem umrežavanja sa drugim ljudima, institucijama i profesijama i (2) upućivanje apela nadležnim institucijama da u praksi donošenja odluka uključe mišljenje pedagoga kao stručnih saradnika.
- Sesija broj 3: Učenje vrednostima u vaspitnoobrazovnom i širem kontekstu (1), kojom je moderirala doc. dr Ivana Jeremić, ispred Odeljenja za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i dr Maja Vračar ispred Pedagoškog društva Srbije. Tokom ove sesije preliminarno su predstavljeni rezultati istraživanja o dispozicijama za kritičko mišljenje i medijsku pismenost kao prediktora poverenja u javne institucije u Srbiji tokom pandemije kovid 19, funkciji vaspitanja i obrazovanja u razvoju pozitivnih vrednosti kod učenika, ulozi roditelja u oblikovanju moralnih vrednosti dece i mladih u digitalnom dobu, vrednostima koje se promovišu kroz medije za decu i uticaju ekološkog vaspitanja i obrazovanja na razvoj autonomije.
- Sesija broj 4: Učenje vrednostima u vaspitnoobrazovnom i širem kontekstu (2), kojom je moderirala Ivana Kokeza, ispred Odeljenja za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Branka Oreščanin ispred Pedagoškog društva Srbije. Tokom ove sesije razmatrala se uloga saradnje škole, porodice i učenika u promovisanju prosocijalnog ponašanja, vaspitna uloga nastave, sistem vrednosti kod mladih sa stanovišta učenika, nastavnika i roditelja i vrednosti koje se promovišu kroz književni tekst i udžbenike kao nastavnog sredstva. Zaključak diskusije je da vlada ne usklađenost vrednosti u porodici i školske ustanove i da je neophodno poverenje i participacija roditelja u različitim aktivnostima u školi.
Održana je i panel diskusija: Kad škola radi bim bam bam – podrška socioemocionalnom učenju učenika, kojim su moderirale doc. dr Olja Jovanović i prof. dr Jelena Vranješević. Članice kolektiva pet osnovnih škola u Srbiji koje su kreirale i primenjivale aktivnosti u okviru projekta „Zajednica praktičara za socijalno-emocionalno učenje u funkciji podrške razvoju ličnosti učenika/ica” usmerenog na razvoj socioemocionalnih kompetencija učenika su predstavile kako su u prethodnom periodu podržavale razvoj učeničkih socioemocionalnih kompetencija, ali i kako su kroz projektne aktivnosti nastavnici i škole razvijali sopstvene kapacitete za podršku socioemocionalnom učenju. Pitanja koja su otvorena na panel diskusiji su kako i zašto razvijati socioemocionalne kompetencije, sa ciljem doprinosa aktuelnim i željenim vrednostima u obrazovanju.
Radovi izlagača su dostupni u Zborniku koji može da se preuzme i koristi u daljem profesionalnom razvoju pedagoga.
Sve tri sesije postavile su osnov za dalji rad na skupu koji se odvijao na tri paralelne radionice, koje su nakon četiri godine ponovo održane, a to su:
- Radionica broj 1: Pravednost u obrazovanju: Između onoga što želimo i onoga što (ne) možemo, kojom su moderirali prof. dr Lidija Radulović, Luka Nikolić i Anja Božić. Učesnici su se, kroz izradu postera i diskusije, bavili pitanjima kakvo obrazovanje smatraju pravednim, koliko je takvo obrazovanje zastupljeno u našoj praksi, kao i koje obrazovanje nije pravedno i šta se može preduzeti kako bi postalo takvo. Kroz primere načina rada u školama i vrtićima pokrenuta su promišljanja o pravednosti u obrazovanju.
- Radionica broj 2: Slike detinjstva – raspakivanje vrednosti u dečjem vrtiću, kojim su moderirale prof. dr Lidija Miškeljin, prof. dr Živka Krnjaja, Dragana Purešević, doc. dr Nevena Mitranić Marinković i Bojana Milosavljević. Učesnice su se na početku podsetile vrednosti kojim se teži u vrtiću i „Godinama uzleta”, zatim su, podeljene u tri grupe, dobile po jedan paket sa različitim sadržajem. Kroz diskusiju su raspakivale vrednosti koje kroz različite slike detinjstva u vrtiću uplivaju i kroz pedagoške korake, razmatrajući kako bi se odnosile prema vrednostima koje nisu u skladu sa onima koje neguju, a u vrtiću se unose sa različitih strana koje često ne biramo. Učesnice su bile veoma motivisane za aktivno učešće i diskusiju pa su pokrenuta i nova neplanirana pitanja značajna za vaspitno-obrazovnu praksu.
- Radionica broj 3: Hajde da razgovaramo o vrednostima: diskusija podstaknuta fotografijama, kojim su moderirale doc. dr Olja Jovanović, Barbara Blažanin, Anđela Joksimović, Ana Serafijanović i Marija Nikolić. Učesnicima su, kroz projekat „Zajednica praktičara za socijalno-emocionalno učenje u funkciji podrške razvoju ličnosti učenika/ica”, prikazane fotografije kao načini poktretanja razgovora sa učenicima o vrednostima, njihovom viđenju inkluzivnosti i pravednosti, obezbeđivanja prostora učenicima da izraze svoja viđenja vrednosti i da čuju druge. Kroz razgovor u grupi učesnici su razmenjivali svoja iskustva u praksi, svom odnosu prema vrednostima, svojim pokušajima da ih učine vidljivim i poteškoćama sa kojima se susreću u razgovorima o njima sa drugima.
Na osnovu rezultata evaluacije vidimo da su učesnici visoko ocenili sadržaj i teme skupa, da im je skup bio značajan, posebno diskusije i pitanja koja su se otvorila. Predavanja su prepoznali kao korisna i podsticajna, sa predlogom da radionice duže traju. Do narednih Susreta pedagoga i inicijative da se osnaže radne grupe ostaje da promišljamo o utiscima i idejama sa ovog skupa i da i dalje nastojimo, da i dalje radimo na afirmaciji svoje profesionalne uloge u domenu razvoja zajedničkih vrednosti na različitim nivoima obrazovanja i vaspitanja.
