Sekcija predškolskih pedagoga Pedagoškog društva Srbije je pokrenula inicijativu za dopunu i izmenu zakona i pravilnika u delu koji se odnose na status i rad stručnih saradnika u predškolskim ustanovama. Predlozi izmena i dopuna su proizašli kao reakcija na najavljene izmene ZOSOV-a i njegovih podzakonskih akata.
Inicijativa je poslata na sledeće adrese:
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
Sektor za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje, pomoćnici ministra Vesni Nedeljković
Grupa za poslove predškolskog vaspitanja i obrazovanja, rukovodiocu Ljiljani Marolt
Odeljenje za koordinaciju rada školskih uprava, načelnici Jasmini Đelić
Nemanjina 22-26
11000 Beograd
Predmet: Molba za redefinisanjem statusa stručnih saradnika predškolskih ustanova u okviru sistema (Pravilnik o programu svih oblika rada stručnih saradnika i ostala zakonska dokumenta koja regulišu status predškolskih stručnih saradnika)
Sekcija predškolskih pedagoga u okviru Pedagoškog društva Srbije se bavi preispitivanjem i jačanjem uloge i profesionalnog identiteta predškolskog pedagoga, položajem i statusom u obrazovnom sistemu.
Aktuelni propisi pred stručne saradnike u predškolskim ustanovama (pedagoge i psihologe), postavljaju velika očekivanja, kako u pogledu u odnosu na širinu oblasti u kojima pedagog ostvaruje svoju delatnost, tako i u pogledu odgovornosti. To otvara pitanja, koliko različiti trendovi u obrazovnoj politici utiču na:
- strukturu zadataka i obaveza stručnog saradnika,
- na određivanje prioriteta u delatnosti,
- preispitivanje mogućnosti da li i kako možemo graditi praksu u i za 21. vek,
- na koji način možemo da se angažujemo u prevazilaženju svega što ugrožava delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja i profesiju predškolskog pedagoga,
- koje se teškoće javljaju i kako ih prevazići u građenju autonomije i zaštite interesa profesije pedagoga i predškolske delatnosti u celini.
Uloga i doprinos stručnog saradnika (pedagoga) u građenju kvaliteta življenja i učenja u dečjem vrtiću, vidi se kroz:
- poslove u građenju saradnje među svim učesnicima u predškolskom vaspitanju i obrazovanju,
- zadatke pedagoga da neguje, razvija i promoviše uzajamno poverenje, poštovanje i uvažavanje,
- profesionalnu odgovornost pedagoga da se u procesu vaspitanja sagledavaju različite perspektive, dece, roditelja, vaspitača, rukovodilaca i drugih učesnika u odrastanju deteta,
- obavezu pedagoga da stvara atmosferu zajedničkog razumevanja konteksta u kome se gradi i razvija pedagoška praksa,
- praksu pedagoga u kojoj je izražena potreba za stalnim sagledavanjem i preispitivanjem konkretnih životnih, pedagoških situacija, različitih dilema, teškoća, sve veći broj dece koji zahtevaju posebnu podršku i individualizovani pristup u radu…, sve veća potreba i odgovornost pedagoga u otvaranju dijaloga kakvo predškolsko vaspitanje želimo, čemu težimo, kako vidimo decu i odrasle u vaspitno obrazovnom procesu, kako i koje vrednosti gradimo i negujemo kod svih.
Ostvarujući svakodnevne poslove i zadatke stručnog saradnika, pedagozi se susreću sa nizom izazova koji u većoj ili manjoj meri čine prepreke u građenju kvalitetne prakse u predškolskom vaspitanju :
- nejasno definisane uloge i odgovornosti različitih profila stručnih saradnika u sistemu predškolskog vaspitanja kroz Pravilnik programu svih oblika rada stručnih saradnika,
- nepoštovanje postojećih propisa i normativa, što ulogu pedagoga, koji nosi deo odgovornosti u vaspitno obrazovnom funkcionisanju u ustanovi dovodi u pitanje,
- nedostatak dosledne politike u predškolskoj delatnosti dovodi do toga da u vrtićima imamo previše dece u grupi, nedovoljno angažovanih profesionalaca, teškoće u stručnom usavršavanju…. i niz drugih problema koji utiču na kvalitet rada,
- preopterećenost i širok delokrug područja rada pedagoga, složeni i različiti zahtevi prakse često dovode do marginalizovanja položaja pedagoga i osećanja neefikasnosti,
- sve izraženija potreba za uvažavanjem i prihvatanjem različitosti koja je vidljiva u samoj delatnosti, različitim potrebama i mogućnostima dece, različitim socijalnim kontekstom odrastanja dece, uvažavanje prava dece, zahteva angažovanje pedagoga na različitim poljima i afirmaciji vrednosti i u ustanovi i u okruženju.
Imajući u vidu specifičnosti uzrasta, odrastanja deteta, načina učenja, rad predškolskih ustanova trebalo bi da prati i specifična zakonska regulativa, pravilnici ili u okviru postojećih kao posebno izdvojeni ili kroz posebno donete regulative. Na taj način se vidi značaj PVO kao i odnos okruženja prema ovoj delatnosti.
- Gore pomenuto nameće potrebu za izmenama Pravilnika o programu svih oblika rada stručnih saradnika. Iz same činjenice da je delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja specifična u odnosu na druge nivoe obrazovnog sistema, da obuhvata najznačajnije promene u razvoju svakog pojedinca, mislimo da je važno da se donese poseban Pravilnik o programu svih oblika rada stručnih saradnika u predškolskom vaspitanju i obrazovanju. Samim tim, Pravilnik bi bio terminološki više usklađen uzrastu, potrebama dece i njihovom razvoju, kao i potrebama vaspitanja i obrazovanja na uzrastu od rođenja do polaska u školu.
- Urediti normativ poslova i uslove za rad stručnog saradnika pedagoga i psihologa u Pravilniku o bližim uslovima za početak rada i obavljanje delatnosti ustanova za decu, pri čemu treba uvažiti specifičnosti rada: veličinu ustanove, veliki broj vrtića u okviru jedne ustanove, broj grupa, broj dece, roditelja, broj vaspitača, medicinskih sestara vaspitača ( ovi podaci ukazuju na mogućnost/nemogućnost kvalitetnog rada pedagoga, poznavanje suštine problema, same dece i roditelja… efikasnog rešavanja problema…) Neophodne su izmene Pravilnika o bližim uslovima za početak rada i obavljanje delatnosti ustanova za decu, u delu broja izvršilaca, kada su u pitanju stručni saradnici, pedagog i psiholog. U okviru predviđenih oblasti rada, angažovan je kroz neposredan rad (sa decom, vaspitačima, roditeljima, lok.zajednicom) kao i kroz aktivnosti u kojima se bavi praćenjem i unapređivanjem vo rada. U tom smislu, predlozi su da se jedan pedagog angažuje na 20-25 grupa. Isto to važi i za psihologa, jedan na 20-25 grupa a ne da se sabiraju. Jasnije definisati neposredan rad za stručne saradnike i neposredan rad za saradnike. Kada je reč o koeficijentu za pedagoge i psihologe, uvažiti veličinu ustanove, broj grupa, da li ih ima više (potreban broj) ili ne.
- Pravilnicima bi trebalo da se usklade različiti profili stručnih saradnika, kako po pitanju opisa poslova, tako i po pitanju broja grupa po stručnom saradniku različitog profila (poslovi pedagoga ili psihologa ne mogu se delegirati drugim profilima, što se često dešava u praksi i stvaraju se problematične situacije, viškovi…). Neophodno je precizirati normativ u skladu sa opisima poslova stručnih saradnika različitih profila, sada to deluje da svi rade isto, što u praksi nije tako. Pravilniku o bližim uslovima za početak rada i obavljanje delatnosti ustanova za decu vaspitanja i obrazovanja u PU je dokument koji na prvi pogled nije u vezi sa Pravilnikom o radu stručnih saradnika. Međutim, on u velikoj meri utiče na praktičnu primenu Pravilnika i organizovanje poslova stručnog saradnika u vrtiću. Kroz utvrđivanje ekonomske cene, podrazumevaju svi profili stručnih saradnika, što čini osnov za preračunavanje njihovog ukupnog broja, pri čemu se ne vide i ne prepoznaju različitosti među stručnim saradnicima, kako po opisu poslova, tako i po samom profilu.
- Potrebno je razdvojiti poslove stručnih saradnika, posebno stručnih saradnika pedagoga i psihologa u odnosu na stručne saradnike drugih profila. Potrebno je definisati na koliko grupa se angažuje pedagog i psiholog, kao saradnici koji se bave različitim pitanjima opšteg značaja za dečji razvoj i napredovanje, a da se ne „sabiraju“ sa drugim profilima. Ulogu i mesto pedagoga, psihologa kao stručnog saradnika, a logopeda i metodičara za fizičko, muzičko, likovno kao saradnika, urediti Zakonom o sistemu obrazovanja i vaspitanja kao i posebnim Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju. Neki stručni poslovi na unapređivanju vaspitno obrazovnog rada koje obavljaju pedagog i psiholog, mere koje se preduzimaju od strane stručnih saradnika, potrebno je da imaju formu obaveznosti, a ne sve da ostaje u domenu sugestija direktoru (pedagog i psiholog nose deo odgovornosti u funkcionisanju vo procesa). U praksi se naši izveštaji, mere, sugestije, planovi najčešće ne uvaže, pa se postavlja pitanje šta radi stručni saradnik?
- U većim ustanovama uvesti kao stručni organ i aktiv stručnih saradnika (da ima zakonski okvir)
- Dokumentacija stručnog saradnika u sadašnjem obliku je suviše formalna, ograničavajuća, neefikasna, ne uvažava različitosti. Preko 100 stručnih saradnika koji su bili učesnici radionica koje su održane na različitim nivoima, je stava da se dokumentacija mora menjati, da bude otvorena uz jasne smernice, da zadovoljava i zakonsku formu i uvažava različite potrebe, da se ona može voditi i u elektronskoj formi bez dupliranja podataka.
Sekcija predškolskih pedagoga u okviru Pedagoškog društva Srbije, kao i Udruženje stručnih saradnika i saradnika PU imaju dovoljno kapaciteta i spremnosti da zajedno sa relevantnim institucijama radi na donošenju ovako važnih dokumenata za delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
Predsednica Pedagoškog društva Srbije
Nataša Stojanović
