Иницијатива предшколских педагога: измене закона и правилника

413

Секција предшколских педагога Педагошког друштва Србије је покренула иницијативу за допуну и измену закона и правилника у делу који се односе на статус и рад стручних сарадника у предшколским установама. Предлози измена и допуна су произашли као реакција на најављене измене ЗОСОВ-а и његових подзаконских аката.

Иницијатива је послата на следеће адресе:

Министарство просвете, науке и технолошког развоја
Сектор за предшколско и основно образовање и васпитање, помоћници министра Весни Недељковић
Група за послове предшколског васпитања и образовања, руководиоцу Љиљани Маролт
Одељење за координацију рада школских управа, начелници Јасмини Ђелић
Немањина 22-26
11000 Београд

Предмет: Молба за  редефинисањем статуса стручних сарадника предшколских установа у оквиру система (Правилник о програму свих облика рада стручних сарадника и остала законска документа која регулишу статус предшколских стручних сарадника)

Секција предшколских педагога у оквиру Педагошког друштва Србије се бави преиспитивањем и јачањем улоге и професионалног идентитета предшколског педагога, положајем и статусом у образовном систему.

Актуелни прописи пред стручне сараднике у предшколским установама (педагоге и психологе), постављају велика очекивања, како у погледу у односу на ширину области у којима педагог остварује своју делатност, тако и у погледу одговорности. То отвара питања, колико различити трендови у образовној политици утичу на:

  • структуру задатака и обавеза стручног сарадника,
  • на одређивање приоритета у делатности,
  • преиспитивање могућности да ли и како можемо градити праксу у и за 21. век,
  • на који начин можемо да се ангажујемо у превазилажењу свега што угрожава делатност предшколског васпитања и образовања и професију предшколског педагога,
  • које се тешкоће јављају и како их превазићи у грађењу  аутономије  и заштите интереса професије педагога и предшколске делатности у целини.

Улога и допринос  стручног сарадника (педагога) у грађењу квалитета живљења и учења у дечјем вртићу, види се кроз:

  • послове у грађењу сарадње међу свим учесницима у предшколском васпитању и образовању,
  • задатке педагога да негује, развија и промовише узајамно поверење, поштовање и уважавање,                                                                                                      
  • професионалну одговорност педагога да се у процесу васпитања сагледавају различите перспективе, деце, родитеља, васпитача, руководилаца и других учесника у одрастању детета,
  • обавезу педагога да ствара атмосферу заједничког разумевања контекста у коме се гради и развија педагошка пракса,
  • праксу педагога у којој је изражена потреба за сталним сагледавањем и преиспитивањем конкретних животних, педагошких ситуација, различитих дилема, тешкоћа, све већи број деце који захтевају посебну подршку и индивидуализовани приступ у раду…,                                                                                                све већа потреба и одговорност педагога у отварању дијалога какво предшколско васпитање желимо, чему тежимо, како видимо децу и одрасле у васпитно образовном процесу, како и које вредности градимо и негујемо код свих.

Остварујући свакодневне послове и задатке стручног сарадника, педагози  се сусрећу са низом изазова који у већој или мањој  мери  чине препреке у грађењу квалитетне праксе у предшколском васпитању :

  • нејасно дефинисане улоге и одговорности различитих профила стручних сарадника у систему предшколског васпитања кроз  Правилник програму свих облика рада стручних сарадника,
  • непоштовање постојећих прописа и норматива, што улогу педагога, који носи део одговорности у васпитно образовном функционисању у установи доводи у питање,
  • недостатак доследне политике у предшколској делатности доводи до тога да у вртићима имамо превише деце у групи, недовољно ангажованих професионалаца, тешкоће у стручном усавршавању…. и низ других проблема који утичу на квалитет рада,
  • преоптерећеност и широк делокруг подручја рада педагога, сложени и различити захтеви праксе често доводе до маргинализовања положаја педагога и осећања неефикасности,
  • све израженија потреба за уважавањем и прихватањем различитости која је видљива у самој делатности, различитим потребама и могућностима деце, различитим  социјалним  контекстом одрастања деце, уважавање права деце, захтева ангажовање педагога на различитим пољима и афирмацији вредности и у установи и у окружењу.

Имајући у виду специфичности узраста, одрастања детета, начина учења, рад предшколских  установа требало би да прати и специфична законска регулатива, правилници или у оквиру постојећих као посебно издвојени или  кроз посебно донете регулативе. На тај начин се види значај ПВО као и однос окружења према овој делатности.

  • Горе поменуто намеће потребу за изменама Правилника о програму свих облика рада стручних сарадника. Из саме чињенице да је делатност предшколског васпитања и образовања специфична у односу на друге нивое образовног система, да обухвата најзначајније промене у развоју сваког појединца, мислимо да је важно да се донесе посебан Правилник о програму свих  облика  рада  стручних  сарадника  у  предшколском васпитању и образовању. Самим тим, Правилник би био терминолошки више усклађен узрасту, потребама деце и њиховом развоју, као и  потребама васпитања и образовања на узрасту од рођења до поласка у школу.
  • Уредити норматив послова и услове за рад стручног сарадника педагога и психолога у Правилнику о ближим условима за почетак рада и обављање делатности установа за децу, при чему треба уважити специфичности рада: величину установе, велики број вртића у оквиру једне установе, број група, број деце, родитеља, број васпитача, медицинских сестара васпитача ( ови подаци указују на могућност/немогућност квалитетног рада педагога, познавање суштине проблема, саме деце и родитеља… ефикасног решавања проблема…) Неопходне су измене Правилника о ближим условима за почетак рада и обављање делатности установа за децу, у делу броја извршилаца, када су у питању стручни сарадници, педагог и психолог. У оквиру предвиђених области рада, ангажован је  кроз непосредан рад (са децом, васпитачима, родитељима, лок.заједницом) као и кроз активности у којима се бави праћењем  и  унапређивањем  во рада. У том смислу, предлози су да се један педагог ангажује на 20-25 група. Исто то важи и за психолога, један на 20-25 група а не да се сабирају. Јасније дефинисати непосредан рад за стручне сараднике и непосредан рад за сараднике. Када је реч о коефицијенту за педагоге и психологе, уважити величину установе, број група, да ли их има више  (потребан број) или не.
  • Правилницима би требало да  се ускладе различити профили стручних сарадника, како по питању описа послова, тако и по питању броја група по стручном сараднику различитог профила (послови педагога или психолога не могу се делегирати другим профилима, што се често дешава у пракси и стварају се проблематичне ситуације, вишкови…). Неопходно је прецизирати норматив   у складу са описима послова стручних сарадника различитих профила, сада то делује да сви раде исто, што у пракси није тако.  Правилнику о ближим условима за почетак рада и обављање делатности установа за децу васпитања и образовања у ПУ је документ који на први поглед није у  вези са Правилником о раду стручних сарадника. Међутим, он у великој мери  утиче на  практичну примену   Правилника и организовање послова  стручног сарадника у вртићу. Кроз утврђивање економске цене, подразумевају  сви профили стручних сарадника, што чини основ за прерачунавање њиховог укупног броја, при чему се не виде и не препознају  различитости међу стручним сарадницима, како по опису послова, тако и по самом профилу.
  • Потребно је раздвојити послове стручних сарадника, посебно стручних сарадника педагога и психолога у односу на стручне сараднике других профила. Потребно је дефинисати на колико група се ангажује педагог и психолог, као сарадници који се баве  различитим питањима  општег значаја за дечји развој и напредовање, а да се не „сабирају“ са другим профилима.  Улогу и место педагога, психолога као стручног сарадника, а логопеда и методичара за физичко, музичко, ликовно као сарадника, уредити Законом о систему образовања и васпитања као и посебним Законом о предшколском васпитању и образовању. Неки  стручни  послови  на унапређивању васпитно образовног рада које обављају педагог и психолог, мере које се предузимају од стране стручних сарадника, потребно је да имају форму обавезности, а не све да остаје у домену сугестија директору (педагог и психолог носе део одговорности у  функционисању  во процеса). У пракси се наши извештаји,  мере, сугестије, планови најчешће не уваже, па се поставља питање шта ради стручни сарадник?
  • У већим установама увести као стручни орган и актив стручних сарадника (да има  законски оквир)
  • Документација стручног сарадника у садашњем облику је сувише формална, ограничавајућа, неефикасна, не уважава различитости. Преко 100 стручних сарадника који су били учесници радионица које су одржане на различитим нивоима, је става да се документација мора мењати, да буде отворена уз јасне смернице, да задовољава и законску форму и уважава различите потребе, да се она може водити и у електронској форми без дуплирања података.

Секција предшколских педагога у оквиру Педагошког друштва Србије, као и Удружење стручних сарадника и сарадника ПУ имају довољно капацитета и спремности да заједно са релевантним институцијама ради на доношењу овако важних докумената за делатност предшколског васпитања и образовања.

Председница Педагошког друштва Србије
Наташа Стојановић