Захваљујући иницијативи и ангажовању нашег члана Николине Шепић, која је већ три године заредом проглашавана за најбољу уредницу Википедије на свету, Педагошко друштво Србије је добило своје место у оквиру ове онлајн енциклопдије.
Позивамо вас да прочитате чланак на Википедији који се налази на линку испод.
Facebook објаве
Извештај са националног научно-стручног скупа Сусрети педагога „У потрази за квалитетним образовањем и васпитањем: изазови и могућа решења“
Национални научно-стручни скуп под називом „У потрази за квалитетним образовањем и васпитањем: изазови и могућа решења“ у организацији Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду и Педагошког друштва Србије одржан је 22. 05. 2023. године. Овогодишњи скуп у оквиру Сусрета педагога, једанаести по реду, одржан је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, након што су претходне две године сусрети били реализовани путем Зум платформе. Скупу је присутвовало 120 учесника из предшколских установа, основних и средњих школа, домова ученика, као и високошколских установа.
Скуп је водила Ивана Пантић, истраживач-приправник са Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду. На самом почетку, након минута ћутања посвећеном жртвама у недавним догађајима, учесницима се обратио помоћник министра за предшколско и осново образовање, др Милан Пашић, након чега су одржали поздравну реч проф. др Данијел Синани, декан Филозофског факултета Универзитета у Београду, проф. др Радован Антонијевић, управник Одељења за педагогију и андрагогију Филозофскогфакултета Универзитета у Београду и др Маја Врачар, председница Педагошког друштва Србије. Свако, из своје перспективе, указао је на важност грађења професионалне зајединице и развоја сарадње за бављење овом темом истичући да је циљ скупа да се размотре савремена сазнања о одликама остваривања и претпоставкама развијања квалитетног образовања и васпитања, анализира стање развијености и ефекти фунционисања образовног система и праксе васпитно-образовног рада, критички размотре актуелне и могуће стратегије унапређивања квалитета образовања и васпитања, као и да се сагледају изазови и тешкоће у начину остваривања и одрживости промена усмерених на развој квалитета у овој области.
Учесницима је, такође, изнет и предлог да се организује панел дискусија која би била усмерена на питања статуса и положаја педагога у друштву и у васпитно-образовној установи, као и на његову улогу у унапређивању квалитета васпитања и образовања. Идеја је да се на том панелу формирају и радне групе које би се у наредном периоду бавиле питањима која су значајна за професију педагога.
Учесници су имали прилику да чују три пленарна излагања:
- Проф. др Биљана Лунгулов са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду говорила је на тему „Квалитет у образовању и друштвене промене: ка култури квалитета“.
- Др Наташа Николић са Филозофског факултета Универзитета у Београду одржала је предавање на тему „Концептуални оквири проучавања квалитета у образовању“.
- Невенка Крагуљац и проф. др Вера Спасеновић предтавилле су рад на тему „Како педагози виде своју професионалну улогу?“.
Сва три излагања поставила су основ за даљи рад на скупу који се одвијао у три паралелне сесије, а то су:
- Сесија број 1: Општа питања квалитета образовања и васпитања којом су модерирале Др Зорица Шаљић испред Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду и Мирјана Томић испред Педагошког друштва Србије. Током ове сесије разматрала су се питања квалитета, евалуације и унапређења високог образовања, као и питање квалитета и евалуације рада наставника у Србији. Почев од историјско - социолошке димензије развоја образовања и Веберових схватања образовања као позива, за који се опредељујемо
читавим хабитусом, у којем етика одговорности и етика уверења имају значајно место, преко концепта треће мисије универзитета у којој знање представља стратешки ресурс, а за утврђивање квалитета јесте значајно и квалитетно рангирање универзитета. Овакав приступ приступ указује на нужност неговања партиципације, праведности, уважавања, различитости и контекста уопште. Даље, када је реч о развоју квалитета рада наставника, модератори извештавају да је указано да основна функција треба да буде унапређивање праксе и прилика за
развој, а не контрола и законска обавеза. Говорећи о променама у друштву које су условиле и појаву биоетике која се најједноставније може одредити као етика живота и утицај животног контекста на васпитање и образовање што је условило потребу за оснивањем нове педгошке дисциплине – педагошке биоетике коју одликује нови приступ васпитању и образовању, заснован на етичким питањима васпитања и образовања у реалности каква она јесте данас. Када је реч о постављању педагошких садржаја на педагошкој интернет енциклопедији, то може да се посматра као ново подручје рада педагога, које омогућава да као стручњаци за образовање критички сагледавамо садржаје на интернету и на основу тога предузимамо кораке за трансформацију устаљених одређења на WEB сајтовима.
Резимирајући сва излагања, као кључни појмови за питања квалитета образовања и васпитања, јављају се партиципација, заједништво, различитост, праведност, уважавање контекста, одговорност.
- Сесија број 2: Претпоставке развоја квалитетног образовања, којом су модерирале Ивана Пантић испред Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду и Биљана Дробњак испред Педагошког друштва Србије. Учесници су били веома мотивисани за активно учешће и дискусију. Представљено је пет радова где су се аутори у оквиру својих излагања и радова бавили квалитетом васпитно-образовних установа и бројним изазовима у предшколским установама, школским, универзитетским и тзв. докторским школама (у Србији и Европи). Модератори су извештава ли да је првенствено говорено о два наратива докумената међународних организација која обликују предшколско васпитање и образовање, а затим о професионалном развоју педагога у функцији остваривања квалитета васпитања и образовања, као и четири модела наставе. У другом делу, саопштења су се тицала образовања научног подмлатка, модел докторских школа и педагога као подршци наставницима у развоју општих и међупредметних компетенција у настави и учењу. Дискусија у сесији број два је покренула бројна питања везана за иницијално образовање и припремљеност педагога за имплементацију нових основа - Године узлета, као и стручно усавршавање и улогу педагога у избору облика стручног усавршавање. Закључци дискусије су да постоји потреба за јаснијим усмерењима и смерницама о обукама за стручне сараднике, а предлог је да програми прате области рада педагога. Као пример добре праксе истакнуто је да су секције, рад у Подружницама и Педагошком друштву Србије, као и Сусрети педагога најзначајнији за размену
искустава практичара уз њихову повезаност са професорима са Одељења за педагогију и андрагогију, како бисмо сви заједно били проактивни и промовисали нашу професионалну улогу. Код иницијалног образовања студената на докторским студијама и корелацију са докторским школама у Европи, у нашој дискусији заједнички закључак је да би студентима у Србији било много значајније да у току студирања имају контакте и сарадњу и са другим студентима, а не само са ментором и професорима. Такође, дискутовано је о томе како да мотивишемо колеге за реализацију огледних и угледних часова и како да поступамо на анализи часова.
- Сесија број 3: Развој квалитета васпитнообразовне праксе: отворена питања и могући одговори којом су модерирале Невена Митранић испред Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду и Весна Богићевић испред Педагошког друштва Србије. Модератори извештавају да је у оквиру ове сесије представљено укупно 9 излагања која су се дотицала различитих нивоа обрзовања: 3 рада директно усмрена на питање праксе рада у предшколским установама, 2 рада која се тичу непосредног рада наставника и 4 рада која су се
бавила темама иницијалног образовања (од иницијалног образовања васпитача, преко иницијалног образовања наставника, па до иницијалног образовања стручних сарадника). Према извештају модератора, без обзира на различите нивое, у свим излагањима могла се извући заједничка нит, а то је да развијање квалитета образовања захтева промену парадигме: напуштање индивидуализма и когнитивистичке концепције, техницистичког и позитивистичког приступа, а усмерење на промену осетљивости и начина учешћа свих актера васпитно-
образовне праксе. Оваква промена захтева да прихватимо васпитно-образовни процес као непредвидив, да се креативно и трансформативно ангажујемо у њему – не само у односу на властиту праксу, већ у односу на шири контекст, институционални и друштвени. Повезујући са оним што је и у пленарном излагању споменуто: „Сви ми знамо како квалитет изгледа када га видимо...“, те би се наши закључци могли учинити здраворазумским и да се са њима сви слажемо, као што ћемо се сви сложити и да су наше праксе од њих далеко. Односно, да ли смо заиста спремни да „осетимо“ праксу другачије и да се ангажујемо у њој на другачији начин? Врло често нисмо, макар из интуитивног отпора. Промена парадигме која се овим захтева суштински је неизвесна, те и несигурна и затева велику изложеност и одговорност од свих нас. Зато су нам неопходни други – сигурност која неће бити репресивна и сарадња која ће бити у својој бити радознала и делатна. Кроз дискусију је разјашњено да се по том питању суочавамо са тешким, комплексним, али суштински педагошким изазовом, а то је култура и како ћемо деловати зависи од нас и наше заједнице и трансформативних акција у циљу развоја квалитета образовања и васпитања.
На основу резултата евалуације видимо да су учесници високо оценили садржај и теме скупа, да им је скуп био значајан, посебно дискусије и питања која су се отворила. Предавања су препознали као корисна и подстицајна, са предлогом да будуће теме буду још више усмерене на практични рад. До наредних Сусрета педагога и иницијативе да се организују радне групе остаје да промишљамо о утисцима и идејема са овог скупа и да и даље настојимо да и даље радимо на афирмацији своје професионалне улоге у домену развоја квалитета образовања и
васпитања.
Марија Милинковић, дипл. педагог, заменик секретара Педагошког друштва Србије
Национални научно-стручни скуп под називом „У потрази за квалитетним образовањем и васпитањем: изазови и могућа решења“ у организацији Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду и Педагошког друштва Србије одржан је 22. 05. 2023. године. Овогодишњи скуп у оквиру Сусрета педагога, једанаести по реду, одржан је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, након што су претходне две године сусрети били реализовани путем Зум платформе. Скупу је присутвовало 120 учесника из предшколских установа, основних и средњих школа, домова ученика, као и високошколских установа.
Скуп је водила Ивана Пантић, истраживач-приправник са Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду. На самом почетку, након минута ћутања посвећеном жртвама у недавним догађајима, учесницима се обратио помоћник министра за предшколско и осново образовање, др Милан Пашић, након чега су одржали поздравну реч проф. др Данијел Синани, декан Филозофског факултета Универзитета у Београду, проф. др Радован Антонијевић, управник Одељења за педагогију и андрагогију Филозофскогфакултета Универзитета у Београду и др Маја Врачар, председница Педагошког друштва Србије. Свако, из своје перспективе, указао је на важност грађења професионалне зајединице и развоја сарадње за бављење овом темом истичући да је циљ скупа да се размотре савремена сазнања о одликама остваривања и претпоставкама развијања квалитетног образовања и васпитања, анализира стање развијености и ефекти фунционисања образовног система и праксе васпитно-образовног рада, критички размотре актуелне и могуће стратегије унапређивања квалитета образовања и васпитања, као и да се сагледају изазови и тешкоће у начину остваривања и одрживости промена усмерених на развој квалитета у овој области.
Учесницима је, такође, изнет и предлог да се организује панел дискусија која би била усмерена на питања статуса и положаја педагога у друштву и у васпитно-образовној установи, као и на његову улогу у унапређивању квалитета васпитања и образовања. Идеја је да се на том панелу формирају и радне групе које би се у наредном периоду бавиле питањима која су значајна за професију педагога.
Учесници су имали прилику да чују три пленарна излагања:
- Проф. др Биљана Лунгулов са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду говорила је на тему „Квалитет у образовању и друштвене промене: ка култури квалитета“.
- Др Наташа Николић са Филозофског факултета Универзитета у Београду одржала је предавање на тему „Концептуални оквири проучавања квалитета у образовању“.
- Невенка Крагуљац и проф. др Вера Спасеновић предтавилле су рад на тему „Како педагози виде своју професионалну улогу?“.
Сва три излагања поставила су основ за даљи рад на скупу који се одвијао у три паралелне сесије, а то су:
- Сесија број 1: Општа питања квалитета образовања и васпитања којом су модерирале Др Зорица Шаљић испред Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду и Мирјана Томић испред Педагошког друштва Србије. Током ове сесије разматрала су се питања квалитета, евалуације и унапређења високог образовања, као и питање квалитета и евалуације рада наставника у Србији. Почев од историјско - социолошке димензије развоја образовања и Веберових схватања образовања као позива, за који се опредељујемо
читавим хабитусом, у којем етика одговорности и етика уверења имају значајно место, преко концепта треће мисије универзитета у којој знање представља стратешки ресурс, а за утврђивање квалитета јесте значајно и квалитетно рангирање универзитета. Овакав приступ приступ указује на нужност неговања партиципације, праведности, уважавања, различитости и контекста уопште. Даље, када је реч о развоју квалитета рада наставника, модератори извештавају да је указано да основна функција треба да буде унапређивање праксе и прилика за
развој, а не контрола и законска обавеза. Говорећи о променама у друштву које су условиле и појаву биоетике која се најједноставније може одредити као етика живота и утицај животног контекста на васпитање и образовање што је условило потребу за оснивањем нове педгошке дисциплине – педагошке биоетике коју одликује нови приступ васпитању и образовању, заснован на етичким питањима васпитања и образовања у реалности каква она јесте данас. Када је реч о постављању педагошких садржаја на педагошкој интернет енциклопедији, то може да се посматра као ново подручје рада педагога, које омогућава да као стручњаци за образовање критички сагледавамо садржаје на интернету и на основу тога предузимамо кораке за трансформацију устаљених одређења на WEB сајтовима.
Резимирајући сва излагања, као кључни појмови за питања квалитета образовања и васпитања, јављају се партиципација, заједништво, различитост, праведност, уважавање контекста, одговорност.
- Сесија број 2: Претпоставке развоја квалитетног образовања, којом су модерирале Ивана Пантић испред Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду и Биљана Дробњак испред Педагошког друштва Србије. Учесници су били веома мотивисани за активно учешће и дискусију. Представљено је пет радова где су се аутори у оквиру својих излагања и радова бавили квалитетом васпитно-образовних установа и бројним изазовима у предшколским установама, школским, универзитетским и тзв. докторским школама (у Србији и Европи). Модератори су извештава ли да је првенствено говорено о два наратива докумената међународних организација која обликују предшколско васпитање и образовање, а затим о професионалном развоју педагога у функцији остваривања квалитета васпитања и образовања, као и четири модела наставе. У другом делу, саопштења су се тицала образовања научног подмлатка, модел докторских школа и педагога као подршци наставницима у развоју општих и међупредметних компетенција у настави и учењу. Дискусија у сесији број два је покренула бројна питања везана за иницијално образовање и припремљеност педагога за имплементацију нових основа - Године узлета, као и стручно усавршавање и улогу педагога у избору облика стручног усавршавање. Закључци дискусије су да постоји потреба за јаснијим усмерењима и смерницама о обукама за стручне сараднике, а предлог је да програми прате области рада педагога. Као пример добре праксе истакнуто је да су секције, рад у Подружницама и Педагошком друштву Србије, као и Сусрети педагога најзначајнији за размену
искустава практичара уз њихову повезаност са професорима са Одељења за педагогију и андрагогију, како бисмо сви заједно били проактивни и промовисали нашу професионалну улогу. Код иницијалног образовања студената на докторским студијама и корелацију са докторским школама у Европи, у нашој дискусији заједнички закључак је да би студентима у Србији било много значајније да у току студирања имају контакте и сарадњу и са другим студентима, а не само са ментором и професорима. Такође, дискутовано је о томе како да мотивишемо колеге за реализацију огледних и угледних часова и како да поступамо на анализи часова.
- Сесија број 3: Развој квалитета васпитнообразовне праксе: отворена питања и могући одговори којом су модерирале Невена Митранић испред Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду и Весна Богићевић испред Педагошког друштва Србије. Модератори извештавају да је у оквиру ове сесије представљено укупно 9 излагања која су се дотицала различитих нивоа обрзовања: 3 рада директно усмрена на питање праксе рада у предшколским установама, 2 рада која се тичу непосредног рада наставника и 4 рада која су се
бавила темама иницијалног образовања (од иницијалног образовања васпитача, преко иницијалног образовања наставника, па до иницијалног образовања стручних сарадника). Према извештају модератора, без обзира на различите нивое, у свим излагањима могла се извући заједничка нит, а то је да развијање квалитета образовања захтева промену парадигме: напуштање индивидуализма и когнитивистичке концепције, техницистичког и позитивистичког приступа, а усмерење на промену осетљивости и начина учешћа свих актера васпитно-
образовне праксе. Оваква промена захтева да прихватимо васпитно-образовни процес као непредвидив, да се креативно и трансформативно ангажујемо у њему – не само у односу на властиту праксу, већ у односу на шири контекст, институционални и друштвени. Повезујући са оним што је и у пленарном излагању споменуто: „Сви ми знамо како квалитет изгледа када га видимо...“, те би се наши закључци могли учинити здраворазумским и да се са њима сви слажемо, као што ћемо се сви сложити и да су наше праксе од њих далеко. Односно, да ли смо заиста спремни да „осетимо“ праксу другачије и да се ангажујемо у њој на другачији начин? Врло често нисмо, макар из интуитивног отпора. Промена парадигме која се овим захтева суштински је неизвесна, те и несигурна и затева велику изложеност и одговорност од свих нас. Зато су нам неопходни други – сигурност која неће бити репресивна и сарадња која ће бити у својој бити радознала и делатна. Кроз дискусију је разјашњено да се по том питању суочавамо са тешким, комплексним, али суштински педагошким изазовом, а то је култура и како ћемо деловати зависи од нас и наше заједнице и трансформативних акција у циљу развоја квалитета образовања и васпитања.
На основу резултата евалуације видимо да су учесници високо оценили садржај и теме скупа, да им је скуп био значајан, посебно дискусије и питања која су се отворила. Предавања су препознали као корисна и подстицајна, са предлогом да будуће теме буду још више усмерене на практични рад. До наредних Сусрета педагога и иницијативе да се организују радне групе остаје да промишљамо о утисцима и идејема са овог скупа и да и даље настојимо да и даље радимо на афирмацији своје професионалне улоге у домену развоја квалитета образовања и
васпитања.
Марија Милинковић, дипл. педагог, заменик секретара Педагошког друштва Србије
У име Педагошког друштва Србије, као један од саговорника на К1 телевизији, гостовала је и доцент др Зорица Шаљић са катедре за школску педагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду.
Тема разговора је била поређење система образовања у свету са системом у Србији и да ли постоје модели који су успешнији од других, која је тајна КИВА методе у Финској, можемо ли нешто да преузмемо из тих система, да би побољшали овдашњи систем образовања и васпитања.
Тема разговора је била поређење система образовања у свету са системом у Србији и да ли постоје модели који су успешнији од других, која је тајна КИВА методе у Финској, можемо ли нешто да преузмемо из тих система, да би побољшали овдашњи систем образовања и васпитања.
СУСРЕТИ ПЕДАГОГА ,,У ПОТРАЗИ ЗА КВАЛИТЕТНИМ ОБРАЗОВАЊЕМ И ВАСПИТАЊЕМ: ИЗАЗОВИ И МОГУЋА РЕШЕЊА"
У наставку можете погледати програм националног научно-стручног скупа Сусрети педагога који ће се одржати у понедељак 22. маја.
Регистрација учесника је планирана од 09.00 до 10.00 часова у холу Филозофског факултета Универзитета у Београду (Чика-Љубина 18-20).
Срдачан поздрав у име програмског и организационог одбора скупа!
У наставку можете погледати програм националног научно-стручног скупа Сусрети педагога који ће се одржати у понедељак 22. маја.
Регистрација учесника је планирана од 09.00 до 10.00 часова у холу Филозофског факултета Универзитета у Београду (Чика-Љубина 18-20).
Срдачан поздрав у име програмског и организационог одбора скупа!
ПЕДАГОШКО ДРУШТВО КАО ЧЛАН ВАЖНОГ ЕРАЗМУС ПРОЈЕКТА
Имајући у виду чињеницу да је вода најдрагоценији и незаменљив ресурс за опстанак и развој живота, Педагошко друштво Србије је у октобру 2022. године постало део важног
Еразмус пројекта Aларм звони за све нас: очувајмо воду! (Alarm rings for all of us: SAVE WATER!) који има за циљ подизање свести појединаца, друштава и држава о уштеди воде, важности контролисања потрошње воде и правилног управљања ресурсима на националном и међународном нивоу.
Чланови пројектног тима, Иван Давидовић и Александра Мијовић су од 13. 03. 2023. до 17. 03. 2023. били у Португалији као учесници мобилности током које су били водитељи семинара за наставнике из партнерских земаља: Португал, Грчка, Италија, Бугарска и Турска. Семинар је подразумевао израду наставног плана и програма за ученике средње школе на тему Заштита воде (Environment and Water pollution Curriculum).
Поред наставника, у пројекту учествују и ученици Зуботехничке школе под менторством наставника физике, Александре Мијовић и ученици Земунске гимназије под менторством
наставника биологије Јоване Караџић Стојновић.
Током семинара у Португалу учесници су имали прилику да представе рад Педагошког друштва Србије, али и дотадашње ангажовање ученика чије радове о значају воде, правилног
прања руку и зуба можете погледати у наставку:
online.fliphtml5.com/suwuw/yyha/#p=1
online.fliphtml5.com/iidtg/ljlv/
online.fliphtml5.com/yclbh/yrcr/
online.fliphtml5.com/vzffv/glmq/
ОЧУВАЊЕ ВОДЕ
Светски дан вода је обележен 22. марта, ове године у фокус ставља кризу доступности пијаће воде и санитарно-хигијенских услова за популацију широм планете. Најмање 40% светске популације данас пати од несташице воде, а процењује се да ће се несташица воде постепено повећавати у наредним годинама.
Један од циљева одрживог развоја се односи управо на очување воде (СДГ) 6: Вода и канализација за све до 2030. године.
Да лије то довољан разлог да размишљамо о начину на који можемо да допринесемо остварењу заједничког циља?
~ Оно што је ретко, скупо је. Вода као најважнија ствар на свету, напротив, нема цену.
(Платон, 427-347. године п.н.е.) ~
Имајући у виду чињеницу да је вода најдрагоценији и незаменљив ресурс за опстанак и развој живота, Педагошко друштво Србије је у октобру 2022. године постало део важног
Еразмус пројекта Aларм звони за све нас: очувајмо воду! (Alarm rings for all of us: SAVE WATER!) који има за циљ подизање свести појединаца, друштава и држава о уштеди воде, важности контролисања потрошње воде и правилног управљања ресурсима на националном и међународном нивоу.
Чланови пројектног тима, Иван Давидовић и Александра Мијовић су од 13. 03. 2023. до 17. 03. 2023. били у Португалији као учесници мобилности током које су били водитељи семинара за наставнике из партнерских земаља: Португал, Грчка, Италија, Бугарска и Турска. Семинар је подразумевао израду наставног плана и програма за ученике средње школе на тему Заштита воде (Environment and Water pollution Curriculum).
Поред наставника, у пројекту учествују и ученици Зуботехничке школе под менторством наставника физике, Александре Мијовић и ученици Земунске гимназије под менторством
наставника биологије Јоване Караџић Стојновић.
Током семинара у Португалу учесници су имали прилику да представе рад Педагошког друштва Србије, али и дотадашње ангажовање ученика чије радове о значају воде, правилног
прања руку и зуба можете погледати у наставку:
online.fliphtml5.com/suwuw/yyha/#p=1
online.fliphtml5.com/iidtg/ljlv/
online.fliphtml5.com/yclbh/yrcr/
online.fliphtml5.com/vzffv/glmq/
ОЧУВАЊЕ ВОДЕ
Светски дан вода је обележен 22. марта, ове године у фокус ставља кризу доступности пијаће воде и санитарно-хигијенских услова за популацију широм планете. Најмање 40% светске популације данас пати од несташице воде, а процењује се да ће се несташица воде постепено повећавати у наредним годинама.
Један од циљева одрживог развоја се односи управо на очување воде (СДГ) 6: Вода и канализација за све до 2030. године.
Да лије то довољан разлог да размишљамо о начину на који можемо да допринесемо остварењу заједничког циља?
~ Оно што је ретко, скупо је. Вода као најважнија ствар на свету, напротив, нема цену.
(Платон, 427-347. године п.н.е.) ~
