Bolje da se deca igraju filmom nego film decom

275

Dr um. Snežana Trstenjak, saradnica Pedagoškog društva Srbije, zabeležila je tokom 2020. godine zapažene rezultate u svom radu. Nakon dugogodišnjeg rada na značajnim projektima, Snežana je predstavila rezultate svog stvaralačkog rada. Reč je o izložbi ,,Eho kratkih slika“ i o radu u okviru 49. revije filmskog stvaralaštva dece i omladine Srbije.

Dr um. Snežana Trstenjak, reditelj animiranih filmova, scenarista, producent, predavač,  osnivač i pokretač nastave putem novih tehnologija,  bavi se digitalnim medijima, animacijom, filmom i veliki je entuzijasta kako u pogledu filmskog opismenjavanja dece, tako i u pogledu primene savremenih tehnologija u nastavi.

Kako je Snežana naglasila, iza ovogodišnje revije stoji tim koji je uložio veliki trud i koji prati godinama rad mladih, prati kako se deca razvijaju i gde bi ih mogli kasnije uputiti.

Film je univerzalan jezik koji spaja ljude. Kako opismeniti decu u pogledu filma? Kako naučiti mlade da ,,čitaju filmski jezik”? Kako približiti film deci? Ovo su samo neka od pitanja koja su pokrenuta tokom ovogodišnje Revije filmskog stvaralaštva dece i omladine Srbije.

,,Bolje da se deca igraju filmom nego film decom” je slogan 49. revije filmskog stvaralaštva dece i omladine Srbije koja je održana od 24. do 28. juna. Ovu manifestaciju tradicionalno podržava Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Jugoslovenska kinoteka i Filmski centar Srbije. Pokrovitelj ovogodišnje Revije bila je Fondacija za mir i rešavanje kriza i Asocijacija nevladinih organizacija Srbije i Jugoistočne Evrope ,,Civis”. Organizator je Centar amaterskog filma Srbije.

Revija je tradicionalna godišnja smotra radova mladih filmskih autora od sedam do devetnaest godina, sa ciljem popularisanja, afirmisanja i unapređivanja filmskog stvaralaštva najmlađih filmskih stvaralaca.

Na konferenciji za štampu govorili su članovi stručnog žirija. Najavljujući ovu manifestaciju, istakli su značaj i vrednost filmskog opismenjavanja dece i veliki entuzijazam ljudi koji su angažovani u ovoj oblasti.

Ove godine je zbog epidemije održana onlajn projekcija putem sajta filmskarevija.com.

Prema rečima Nade Savić, producenta, bilo je veoma ozbiljnih radova mladih ljudi koji planiraju da upišu Fakultet dramskih umetnosti i da se profesionalno bave filmom. Očekuje se još veći broj filmova i sve veća zainteresovanost mladih za ovaj festival.

Dr um. Snežana Trstenjak je jedan od pokretača ideje da se film vrati u osnovnu školu. Reviju doživljava kao vrstu zahvalnosti svim školama koje uporno rade u pravcu filmskog opismenjavanja. Škole filma za decu i omladinu su osnova iz koje se razvijaju budući studenti i profesionalci. Naglasila je da mentori ulažu mnogo energije i entuzijazma da bi pomogli mladim ljudima koji žele da svoje emocije, strepnje i nade izražavaju putem zaista složene forme – filma, poput drugih mladih stvaralaca koji se izražavaju kroz poeziju, muziku, ilustraciju ili crtež. Teme i tehnike nisu bitne, već da mladi rastu i prevazilaze sve nedaće koje nosi ovo vreme, uz svoje mentore koji su ujedno zaslužni i za zavidan nivo stvaralaštva u svim oblastima filma. Prema njenim rečima, škole filma za decu su trenutno jedine u kojima se uči azbuka filma, ali je obaveza društva da napreduje i ide dalje u pružanju podrške novim naraštajima.

Dr um. Snežana Trstenjak smatra da je velika prednost i značaj Revije i u tome što mladi autori mogu da vide kvalitet, svežinu i originalnost svojih radova u odnosu na druge, uoče i prihvate eventualne greške i osete reakciju vršnjaka – publike na svoj rad.

Zato članovi žirija satima diskutuju o nagradama, vodeći računa o kvalitetu priloženih filmova, ali i o ličnom i kolektivnom -timskom napretku. To je važan doprinos ovoj oblasti, ali i pedagoškom radu, zaključuje dr um. Snežana Trstenjak.

Kako je istaknuto, u planu je da se proširi program i za mlade iz dijaspore, kao i predstavljanje stvaralaštva gostujućih zemalja. Bilo je reči o značaju međunarodne saradnje u ovoj oblasti jer film upravo jeste univerzalni jezik koji spaja ljude širom sveta.

Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, bio je gost ove konferencije. Prema njegovim rečima, neophodno je da postoji sistem, a ne samo entuzijazam pojedinaca, kako bi deca imala mogućnost da se upoznaju sa stvaranjem filma. Istakao je zadovoljstvo što se ova revija odnosi na decu i omladinu, jer je to ono najbolje što imamo.

Dragana Vera Savić, koproducent revije, govorila je u ime Fondacije za mir i rešavanje kriza i Asocijacije ,,Civis”. Cilj je podsticanje povezivanja zemalja Balkana, a jezik filma je univerzalan i treba ga podstaći.

Od  strane svih učesnika u diskusiji na ovoj konferenciji, prepoznata je potreba da se filmsko obrazovanje uvede kao nastavni predmet u školama.  Na taj način će film biti dostupan svakom detetu bez obzira da li živi u selu ili u gradu.

Dr um. Snežana Trstenjak je naglasila da je Revija pokrenula pitanje kako da se iskoriste postojeći resursi, kako da svako da svoj doprinos i da u oblasti umetnosti, ali i obrazovanja idemo u korak sa svetom. Kako je istakla, nastavnici su lepo prihvatili primenu animacije u nastavi kada je to bilo u začetku i Pedagoško društvo Srbije je to podržalo. Pokazalo se da su nastavnici uvideli da je animacija sredstvo koje olakšava rad u nastavi, jer deca to prihvataju. Izrazila je nadu da će i onlajn nastava biti uspešna.

Dr um. Snežana Trstenjak je, pored ostalog, i osnivač ,,Art and Visual Production” i projekta ,,Eho kratkih slika” u kome je akcenat takođe na promociji umetnosti, edukaciji i to preko interneta. Povodom deset godina rada na projektu priredila je izložbu u galeriji ,,Singidunum“ u Beogradu. Projekat ,,Eho kratkih slika“ podrazumeva skup video radova koje je radila publika, prezentovanih na internetu. Po strukturi predstavlja interaktivnu digitalnu animaciju u novom medijskom delovanju, a u estetsko-poetskom smislu je inspirisan haiku poezijom. –Da li su to samo ograničenja ili prošireni spektar mogućnosti, naročito u fazi povratne informacije od strane publike koja je zamišljena kao deo finalnog rada, pokazao je ovaj umetnički projekat – naglašava Snežana Trstenjak. Ono što je posebno važno, kako je istakla Snežana, u okviru projekta nije postojala nagrada u bilo kom obliku, već poziv da se publika uključi svojim kreacijama i da se izabrani najbolji radovi publike objave na stranici sajta.

Kako ističe, najznačajnije iskustvo, koje ona ima kao umetnik, leži u samom procesu stvaranja i komunikaciji sa publikom koja prelazi put od posmatrača i kritičara do autora kratkih formi.

Pristiglo je oko šezdeset radova. Autori su dorađivali radove, sarađivali, pratili sugestije, pokazali veliko interesovanje i motivaciju. Od pristiglih radova su izabrana 43 rada koja su ispunila zadate kriterijume. Uspešno su prezentovane ideje koje se mogu pogledati na stranici sajta ,,Eho kratkih slika – UMETNOST NA INTERNETU”. Objavljeni radovi se mogu videti i na Facebook stranici: echoofshortimages.

Izložba je koncipirana kao predstavljanje samog projekta, ali i umetnika koji su nesebično pomogli u komponovanju, prevođenju ili čitanju stihova i time zajedno sa Snežanom stvarali bazu materijala dostupnu publici za dalji rad. Gosti u programu su se predstavili, kako učešćem u samom projektu ,,Eho kratkih slika“ tokom poslednjih deset godina, tako i svojim „mini opusom“. Gosti na projektu i programu u galeriji ,,Singidunum” u Beogradu bili su: autor stihova koji su inspiracija i poetsko srce projekta Gordana Petković /Srbija/, zatim Vesna Tatalović Stanković /Srbija/,Ivona Stanković /Srbija/,Alberto Raul Dias/Gvineja, Bisao/, Marina Lapteva /Rusija/, Afsane Barzegap /Iran/, SuMIE Aung /Mjanmar/ Tamara Lujak /Srbija/, Nataša Trajkovvić Stanić /Srbija/, Slavoljub Dimitrijević /Srbija/, Milena Rojaji /Srbija/ i Nenad Vučković/Srbija/.

Što se izložbe tiče, u prvom delu galerije istaknuti su sajtovi, dizajn, prikaz kako se tokom vremena menjala tehnologija izrade sajtova, menjali forum, promene i olakšice komunikacije sa publikom kroz vreme. U drugom delu je prikaz finalnog ostvarenja -kadrovi iz publikovanih radova.

Projekat obuhvata jedan prikaz razvoja umetnosti od reči do sfere digitalne umetnosti, odnosno kroz reč – sliku – pokretne slike. Istovremeno, to je popularizacija signalizma, haiku poezije, ilustracije kroz film i kratke video forme. Artikulacijom više različitih medija rađa se multimedijalno delo. Publika je imala priliku da vidi kako su u raznim fazama govor, muzika, zvučni efekti, poezija, tekst, video animacije i fotografije prožimale projekat.

„Radovi publike koji su se priključili projektu su me inspirisali da i sama tragam za sopstvenim sećanjima i emocijama. Umetnička interakcija sa publikom, broj pristiglih radova, uspešna edukacija mladih u oblasti filma i animacije, ali i primeni novih tehnologija, podsticaj je za nove umetničke projekte“, najavila je dr um. Snežana Trstenjak.


Sanja Jugović, pedagog