Боље да се деца играју филмом него филм децом

275

Др ум. Снежана Трстењак, сарадница Педагошког друштва Србиjе, забележила је током 2020. године запажене резултате у свом раду. Након дугогодишњег рада на значаjним проjектимa, Снежана је представила резултате свог стваралачког рада. Реч је о изложби ,,Ехо кратких слика“ и о раду у оквиру 49. ревије филмског стваралаштва деце и омладине Србије.

Др ум. Снежана Трстењак, редитељ анимираних филмова, сценариста, продуцент, предавач,  оснивач и покретач наставе путем нових технологија,  бави се дигиталним медијима, анимацијом, филмом и велики је ентузијаста како у погледу филмског описмењавања деце, тако и у погледу примене савремених технологија у настави.

Како је Снежана нагласила, иза овогодишње ревије стоји тим који је уложио велики труд и који прати годинама рад младих, прати како се деца развијају и где би их могли касније упутити.

Филм је универзалан језик који спаја људе. Како описменити децу у погледу филма? Kaко научити младе да ,,читају филмски језик”? Како приближити филм деци? Ово су само нека од питања која су покренута током овогодишње Ревије филмског стваралаштва деце и омладине Србије.

,,Боље да се деца играју филмом него филм децом” је слоган 49. ревије филмског стваралаштва деце и омладине Србије која је одржана од 24. до 28. јуна. Ову манифестацију традиционално подржава Министарство културе и информисања Републике Србије, Југословенска кинотека и Филмски центар Србије. Покровитељ овогодишње Ревије била је Фондација за мир и решавање криза и Асоцијација невладиних организација Србије и Југоисточне Европе ,,Цивис”. Организатор је Центар аматерског филма Србије.

Ревија је традиционална годишња смотра радова младих филмских аутора од седам до деветнаест година, са циљем популарисања, афирмисања и унапређивања филмског стваралаштва најмлађих филмских стваралаца.

На конференцији за штампу говорили су чланови стручног жирија. Најављујући ову манифестацију, истакли су значај и вредност филмског описмењавања деце и велики ентузијазам људи који су ангажовани у овој области.

Ове године је због епидемије одржана онлајн пројекција путем сајта filmskarevija.com.

Према речима Наде Савић, продуцента, било је веома озбиљних радова младих људи који планирају да упишу Факултет драмских уметности и да се професионално баве филмом. Очекује се још вeћи број филмова и све већа заинтересованост младих за овај фестивал.

Др ум. Снежана Трстењак је један од покретача идеје да се филм врати у основну школу. Ревију доживљава као врсту захвалности свим школама које упорно раде у правцу филмског описмењавања. Школе филма за децу и омладину су основа из које се развијају будући студенти и професионалци. Нагласила је да ментори улажу много енергије и ентузијазма да би помогли младим људима који желе да своје емоције, стрепње и наде изражавају путем заиста сложене форме – филма, попут других младих стваралаца који се изражавају кроз поезију, музику, илустрацију или цртеж. Теме и технике нису битне, већ да млади расту и превазилазе све недаће које носи ово време, уз своје менторе који су уједно заслужни и за завидан ниво стваралаштва у свим областима филма. Према њеним речима, школе филма за децу су тренутно једине у којима се учи азбука филма, али је обавеза друштва да напредује и иде даље у пружању подршке новим нараштајима.

Др ум. Снежана Трстењак сматра да је велика предност и значај Ревије и у томе што млади аутори могу да виде квалитет, свежину и оригиналност својих радова у односу на друге, уоче и прихвате евентуалне грешке и осете реакцију вршњака – публике на свој рад.

Зато чланови жирија сатима дискутују о наградама, водећи рачуна о квалитету приложених филмова, aли и о личном и колективном -тимском напретку. То је важан допринос овој области, али и педагошком раду, закључује др ум. Снежана Трстењак.

Како је истакнуто, у плану је да се прошири програм и за младе из дијаспоре, као и представљање стваралаштва гостујућих земаља. Било је речи о значају међународне сарадње у овој области јер филм управо јесте универзални језик који спаја људе широм света.

Гордан Матић, директор Филмског центра Србије, био је гост ове конференције. Према његовим речима, неопходно је да постоји систем, а не само ентузијазам појединаца, како би деца имала могућност да се упознају са стварањем филма. Истакао је задовољство што се ова ревија односи на децу и омладину, јер је то оно најбоље што имамо.

Драгана Вера Савић, копродуцент ревије, говорила је у име Фондације за мир и решавање криза и Асоцијације ,,Цивис”. Циљ је подстицање повезивања земаља Балкана, а језик филма је универзалан и треба га подстаћи.

Од  стране свих учесника у дискусији на овој конференцији, препозната је потреба да се филмско образовање уведе као наставни предмет у школама.  На тај начин ће филм бити доступан сваком детету без обзира да ли живи у селу или у граду.

Др ум. Снежана Трстењак је нагласила да је Ревија покренула питање како да се искористе постојећи ресурси, како да свако да свој допринос и да у области уметности, али и образовања идемо у корак са светом. Како је истакла, наставници су лепо прихватили примену анимације у настави када је то било у зачетку и Педагошко друштво Србије је то подржало. Показало се да су наставници увидели да је анимација средство које олакшава рад у настави, јер деца то прихватају. Изразила је наду да ће и онлајн настава бити успешна.

Др ум. Снежана Трстењак је, поред осталог, и оснивач ,,Art and Visual Production” и пројекта ,,Ехо кратких слика” у коме је акценат такође на промоцији уметности, едукацији и то преко интернета. Поводом десет година рада на пројекту приредила је изложбу у галерији ,,Сингидунум“ у Београду. Пројекат ,,Ехо кратких слика“ подразумева скуп видео радова које је радила публика, презентованих на интернету. По структури представља интерактивну дигиталну анимацију у новом медијском деловању, а у естетско-поетском смислу је инспирисан хаику поезијом. –Да ли су то само ограничења или проширени спектар могућности, нарочито у фази повратне информације од стране публике која је замишљена као део финалног рада, показао је овај уметнички пројекат – наглашава Снежана Трстењак. Оно што је посебно важно, како је истакла Снежана, у оквиру пројекта није постојала награда у било ком облику, већ позив да се публика укључи својим креацијама и да се изабрани најбољи радови публике објаве на страници сајта.

Како истиче, најзначајније искуство, које она има као уметник, лежи у самом процесу стварања и комуникацији са публиком која прелази пут од посматрача и критичара до аутора кратких форми.

Пристигло је око шездесет радова. Аутори су дорађивали радове, сарађивали, пратили сугестије, показали велико интересовање и мотивацију. Од пристиглих радова су изабрана 43 рада која су испунила задате критеријуме. Успешно су презентоване идеје које се могу погледати на страници сајта ,,Ехо кратких слика – УМЕТНОСТ НА ИНТЕРНЕТУ”. Објављени радови се могу видети и на Facebook страници: echoofshortimages.

Изложба је конципирана као представљање самог пројекта, али и уметника који су несебично помогли у компоновању, превођењу или читању стихова и тиме заједно са Снежаном стварали базу материјала доступну публици за даљи рад. Гости у програму су се представили, како учешћем у самом пројекту ,,Ехо кратких слика“ током последњих десет година, тако и својим „мини опусом“. Гости на пројекту и програму у галерији ,,Сингидунум” у Београду били су: aутор стихова који су инспирација и поетско срце пројекта Гордана Петковић /Србија/, затим Весна Таталовић Станковић /Србија/,Ивона Станковић /Србија/,Алберто Раул Диас/Гвинеја, Бисао/, Марина Лаптева /Русија/, Афсане Барзегап /Иран/, СуМИЕ Аунг /Мјанмар/ Тамара Лујак /Србија/, Наташа Трајковвић Станић /Србија/, Славољуб Димитријевић /Србија/, Милена Ројаји /Србија/ и Ненад Вучковић/Србија/.

Што се изложбе тиче, у првом делу галерије истакнути су сајтови, дизајн, приказ како се током времена мењала технологија израде сајтова, мењали форум, промене и олакшице комуникације са публиком кроз време. У другом делу је приказ финалног остварења -кадрови из публикованих радова.

Пројекат обухвата један приказ развоја уметности од речи до сфере дигиталне уметности, односно кроз реч – слику – покретне слике. Истовремено, то је популаризација сигнализма, хаику поезије, илустрације кроз филм и кратке видео форме. Артикулацијом више различитих медија рађа се мултимедијално дело. Публика је имала прилику да види како су у разним фазама говор, музика, звучни ефекти, поезија, текст, видео анимације и фотографије прожимале пројекат.

„Радови публике који су се прикључили пројекту су ме инспирисали да и сама трагам за сопственим сећањима и емоцијама. Уметничка интеракција са публиком, број пристиглих радова, успешна едукација младих у области филма и анимације, али и примени нових технологија, подстицај је за нове уметничке пројекте“, најавила је др ум. Снежана Трстењак.


Сања Југовић, педагог