Pedagoško društvo Srbije
Javascript DHTML Drop Down Menu Powered by dhtml-menu-builder.com
 
početna početna strana
nastava i vaspitanje Nastava i vaspitanje
kontakt kontakt
forum forum
enastava E-nastava

 
Pratite nas i na:
 

izdvajamo
o Pedagoškom društvu
podružnice i sekcije Društva
seminari u organizaciji PDS
tekstovi i praksa
časopis- Nastava i vaspitanje
o sajtu www.pedagog.rs
Mala pedagoška biblioteka
Arhiva projekata
Linkovi

MAILING LISTA
  Pretplatite se na besplatan Newsletter
Upišite vaš e-mail:
saznajte više o ovom servisu...

 

 
 

:: Samovrednovanje i razvojno planiranje u školama ::

U cilju unapređenja kvaliteta obrazovanja u našim školama u toku su procesi samovednovanja i razvojnog planiranja. To su dva međusobno povezana procesa koji slede jedan iz drugog. Sprovođenje procesa samovrednovanja u školama je potrebno da bi se stekao uvid kakva je škola, šta je to što predstavlja njene dobre strane, a koja je to oblast rada koju treba unapređivati.

Samovrednovanje i razvojno planiranje je objektivno teško realizovati ako ne postoji kvalitetan timski rad svih zaposlenih u školi koji delegiraju odgovornost zaposlenima koji čine tim za samovrednovanje i stručni aktiv za razvojno planiranje. Proces i rezultati samovrednovanja i razvojnog planiranja treba da budu proizvod rada svih zaposlenih u školi, učenika, roditelja, predstavnika školskog odbora i lokalne zajednice.

Kako organizovati proces samovrednovanja u školi? Prvi korak je izbor tima za samovrednovanje koji će u saradnji sa nastavnicima izabrati ključnu oblast/i koja će se vrednovati. Veoma je važno da škola izradi sopstvene procedure i plan za samovrednovanje. Osnovni vodič u ovom radu je Priručnik za samovrednovanje i vrednovanje rada škole koji je izdalo Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije. U ovom priručniku pored detaljnog opisa procedure date su i ključne oblasti koje pokrivaju čitav rad škole. Svaka ključna oblast ima svoja područja vrednovanja koja konkretizuju ključne oblasti i pokazatelje koji bliže određuju sadržaje i aktivnosti koje se vrednuju.

Sledeći korak treba da pruži odgovore na pitanja kako doći do dokaza, odnosno koje su tehnike i instrumenti koji će se koristiti; na koji način i od koga će se tražiti mišljenje (nastavnici, učenici, roditelji, predstavnici lokalne zajednice...); čime mogu da se dokumentuju/dokažu tvrdnje date u Priručniku za određeni pokazatelj koji se vrednuje. Nakon toga sledi obrada i analiza dobijenih rezultata do kojih se došlo različitim tehnikama i instrumentima. Važno je u školi obezbediti anonimnost podataka, način čuvanja, a posebno preduprediti zloupotrebu i otvoreno rangiranje pojedinaca. Važno je upoznati učesnike sa dobijenim podacima kroz izveštavanje. Izveštaji bi trebalo da sadrže i predložene mere za unapređenje u onim delatnostima u kojima je to neophodno a pokazalo se kao prioritet. Te mere su polazna tačka akcionog plana kojim se unapređuje rad škole u konkretnoj oblasti. Akcioni plan treba da definiše aktivnosti koje će se preduzeti, imenuje nosioce aktivnosti, odredi vremensku dinamiku realizacije i na koji će se način pratiti njihova realizacija. Akcioni plan može biti sastavni deo školskog razvojnog plana.

Razvojni plan je strateški plan razvoja škole kojim se definišu prioriteti u okviru obrazovno-vaspitnog rada koji se unapređuju i razvijaju. Razvojni plan je dokument koji se donosi za period od 3 - 5 godina i u njegovu izradu i realizaciju treba da budu uključeni svi koji su neposredno ili posredno uključeni u rad škole (nastavnici, zaposleni u školi, učenici, roditelji, predstavnici lokalne zajednice). Da bi se izdvojili prioriteti za unapređenje mora se poći od rezultata samovrednovanja i analize stanja u samoj školi. Rezultati analize daju sliku o funkcionisanju škole, njenim snagam, slabostima i resursima iz različitih uglova (nastavnici, roditelji, učenici, predstavnici lokalne zajednice) u svim oblastima na početku razvojnog perioda i u oblasti nastave i vannastavnih aktivnosti, stručnog usavršavanja nastavnika, organizacije rada, rukovođenja, atmosfere i komunikacije, saradnje sa lokalnom zajednicom... Na osnovu toga se definiše misija škole i vizija kao slika škole sa svim njenim specifičnostima za period razvoja (3 - 5 godina), ono što se želi postići. Imajući u vidu dobijene rezultate, aktiv za razvojno planiranje, nastavničko veće, predstavnici školskog odbora i učenika, definišu oblasti promena i prioritetne potrebe razvoja u okviru tih oblasti na zajedničkom sastanku (razgovori o razvoju škole). Dobijeni prioriteti se definišu kroz razvojne ciljeve koji odgovaraju na to šta se unapređuje. Ciljevi se dalje konkretizuju kroz zadatke koji daju konkretne smernice kako promenu uvodimo, a aktivnosti svaki zadatak konkretnije razrađuje.

Praćenje realizacije olakšavaju definisani kriterijumi evaluacije, kojim se instrumentima vrednuje i ko su njihovi nosioci. Zbog toga je važno da se jasno i konkretno definišu kriterijumi koji će nam ukazati da su cilj i zadaci ostvareni.

Školski razvojni plan razmatra nastavničko veća, a usvaja školski odbor. Školski razvojni plan nije konačan dokument, već u razvojnom procesu otvoren za korekcije, dorade, promene u skladu sa samim tokom razvoja i specifičnostima škole.

Mr Jelena Stamatović
Samostalni savetnik
Školska uprava Užice

 
 
Pedagoško društvo Srbije © 1924.-2012. na Internetu od 2002. sajt osnovala Sonja Žarković / webmaster: e@leksa  
.

Objavljivanje informacija sa sajta u nekomercijalne svrhe moguće je samo uz navođenje web adrese sajta.
Za sve druge vidove distribucije potrebno je imati izričitu dozvolu administratora i/ili autora sadržaja.

  REKLAME