|
USLOVI RADA ŠKOLSKIH PEDAGOGA U SRBIJI
Dr Nedeljko Trnavac
Filozofski fakulutet, Beograd
Pregledni članak
UDK-371.125
Tekst objavljen u časopisu "Nastava i vaspitanje" br. 3, 2006. god.
REZIME
U ovom prilogu je izložen drugi deo materijala sakupljenog u obimnom istraživanju o školskim pedagozima Srbije. U prvom delu su izloženi podaci o tome ko su školski pedagozi Srbije (polna i starosna struktura, školovanje i uspeh na studijama, socijalno poreklo, radne sposobnosti, motivi opredeljivanja za poziv i sl.). U ovom drugom delu izlažemo osnovne pokazatelje uslova (ambijenta) u kojima rade: radni prostor, opremljenost radnog prostora, školu, kolege i radno vreme. U trećem nastavku će biti izloženi istraživački podaci i komentari o tome šta (sadržaji) i kako (metodički problemi) rade školski pedagozi u Srbiji.
Ključne reči: školski pedagog, uslovi rada, opremljenost škole, radno vreme
WORK CONDITIONS OF SCHOOL PEDAGOGUES IN SERBIA
The paper presents the second part of the material collected during an Abst rac t extensive research on the position of school pedagogues in Serbia. The first
part comprised the data about school pedagogues and who they are (gender and age structure, education and attainments, social background, work abilities, professional motivation, etc.). In the second part we present basic indicators of the conditions (ambience) in which school pedagogues work: work space, equipment, school, colleagues and work hours, while the third sequel will offer research results and comments on what (contents) and how (methodological problems) school pedagogues in Serbia perform.
Keywords: school pedagogue, work conditions, technical equipment, work hours
Zadaci istraživanja su, u ovom segmentu, pokrili tri grupe uslova u kojima rade školski pedagozi: a) radni prostor, b) opremljenost radnog prostora, v) socijalni ambijent u kojem rade (škole, kolege, organizacija).
Radni prostor školskih pedagoga
Osnovni materijalni uslov za rad školskog pedagoga je radna prostorija (kabinet; kancelarija) u koju treba da se udobno smesti, rasporedi svoj pribor za rad i u kojoj će moći nesmetano da razgovara s učenicima, nastavnicima i učeničkim roditeljima. Konstatovali smo da
postoje tri grupe ovog elementarnog standarda:
a) posebnu prostoriju ima 54,4% školskih pedagoga,
b) zajedničku sa drugim stručnim saradnikom (školskim psihologom) njih 39%, a
v) njih 6,6% još uvek sedi i radi u zajedničkoj kancelariji, najčešće sa direktorom ili sekretarom škole.
Onih koji imaju posebnu prostoriju najmanje je u Beogradu (45, 8%), a onih koji su u zajedničkoj kancelariji sa upravom škole najviše je na jugu Srbije - 16%. Najkomfornije uslove imaju kolege iz središnje Srbije - 60% ima posebnu, a 40% prostoriju koju deli sa školskim psihologom. To može biti povezano i sa činjenicom da je na tom prostoru manji natalitet, a veći školski prostor, kao i činjenica da mnoge (male) škole nemaju još uvek po dva stručna saradnika. U Beogradu je najviše onih koji prostor dele sa školskim psihologom (5 0 % ) , pošto većina škola ima oba stručna saradnika.
Uobičajeno je da su stručnim saradnicima namenjene male prostorije, često adaptirane u dnu školskih hodnika ili holova. Samo 26,8% školskih pedagoga radi u prostoriji koja je veća od 20 kvadrata. Skoro isti procenat (24%) radi u krajnje nepovoljnim uslovima, tj. u prostoriji koja je manja od devet kvadrata. Druga polovina (49,1%) ima prostoriju veličine od 10 do 19 kvadratnih metara. U mnogim školama smatraju da je to radni prostor samo za stručne saradnike, a ne i za one s kojima oni rade (timski rad, radioničarski rad, rad sa stručnim aktivima; individualni i grupni savetodavni rad i sl.).
U Beogradu je, bez obzira na probleme sa školskim prostorom, najmanje onih koji su u radnim prostorijama "do 9 m2" (11,1%), a u Vojvodini je najviše onih sa prostorom "više od 20 m2" (34,2%).
Poseban i samo svoj radni sto imaju skoro svi, mada je još uvek 4% onih koji ga nemaju i koji se i dalje osećaju "kao gosti" na svom radnom mestu.
Za rad s grupama (učenika, nastavnika, roditelja) bitno je da postoji i odgovarajući veći radni sto ("za sastanke"). Tu pogodnost imaju samo oni koji imaju i veći radni prostor, tj. jedna trećina (32%). To smatramo većim nedostatkom radnog prostora preostalih 68% školskih pedagoga, koji veći deo svojih radnih aktivnosti moraju da obavljaju u nastavničkoj kancelariji ili u "slobodnim učionicama" i slično.
Na pitanje da li u radnoj prostoriji postoje povoljni uslovi za prijem stranaka i rad sa grupama učenika, samo 1 1 , 6 % školskih pedagoga od g ov ara jasno sa "ne", dok se 48,2% miri sa stanjem i odgovara "delimično", a čak 40,1% sa "da", što nije u skladu sa prethodnim izveštajima o veličini radnih prostorija i odgovarajućem inventaru. Mislimo da sami školski pedagozi nisu dovoljno razmislili o svojim osnovnim pedagoškim standardima za rad niti su razmišljali o značaju ambijenta u kojem vode stručne razgovore. Na primer, najviše odgovora sa "da" je na jugu Srbije, gde su, objektivno, prostorni uslovi najnepovoljniji.
U isto vreme kada i školski pedagozi u toj prostoriji radi još neko u 16 , 5 % slučajeva, a povremeno još u 23,1% slučajeva. U Beogradu 71,1% radi sam u prostoriji, a na jugu Srbije 48,1%. Razlike su značajne, a verovatno i efekti tog različitog načina rada. Tome treba dodati i činjenicu da je 10 ,1% tih radnih prostorija "prolazno" (u središnjoj Srbiji 14 , 3 % ) , što dodatno ometa školskog pedagoga u svakodnevnom radu.
Radna prostorija, kao ambijent, znatno utiče na obim i kvalitet rada školskog pedagoga i svih onih koji su s njim u kontaktu. Napravili smo malo precizniji snimak stanja. Da im je prostorija u kojoj rade "uredna i okrečena" izjavljuje 71,5% školskih pedagoga, da je delimično uredna - 25,8%, a samo 2,7% da im je prostorija krajnje neuredna. Zimskim grejanjem te prostorije je zadovoljno - 53,8%, delimično 32,5%, a 13,6% smatra da im prostorija nije dovoljno zagrejana da bi u njoj udobno radili. Još je manje onih koji smatraju da im je ta prostorija leti (u vreme vrućina) "pogodno rashlađena" - 42,1%; delimično - 30,5%, a 27,4% smatra da u njoj u vreme toplih dana nije prijatno raditi. Da rade u prostoriji koja je "tiha i bez buke" smatra 34,1% školskih pedagoga, delimično - 40%, a i ovde imamo jednu četvrtinu (25,5%) izrazito nezadovoljnih. Provetravanje radne prostorije negde ne zavisi samo od onoga ko u njoj radi, što se može rešiti kao "životni i radni problem", ali "provetrenošću radne prostorije" zadovoljno je 67,2%, delimično 26,6%, a 6,2% nezadovoljno. Dobro osvetljenje u prostoriji ima 75, 4% , delimično dobro 17, 2 % , ali 7, 4 % nije ovaj problem nisu rešili.
Opremljenost radnog prostora
Prethodnim podacima smo već dotakli pitanje opremljenosti radne prostorije u kojoj radi naš školski pedagog. To opremanje je često uslovljeno veličinom prostorije, brojem onih koji u njoj rade, kao i drugim odlikama koje smo prethodno pominjali. Većina ih je rešila pitanje smeštaja svoje priručne biblioteke i osnovnih spisa, pošto njih 94,5% ima odgovarajuću vitrinu (stalažu). U Beogradu i Vojvodini - svi. Međutim, "ormar u koji mogu zaključavati poverljive radne materijale (učeničke dosijee, testove i druge instrumente)" ima samo 178 pedagoga (69,5%), što smatramo nedozvoljenim. Najpovoljnije je stanje u Beogradu - 86,3%, a najnepovoljnije u Vojvodini - 60,0% i na jugu Srbije - 67,8%. Moguće je, da na tom prostoru školski pedagozi i ne smatraju to važnim pitanjem ili da uopšte nemaju takve instrumente i radne materijale intimne i poverljive prirode.
Za rad s učenicima i strankama uopšte bitno je da radna prostorija školskog pedagoga ima i elemente učionice, tj. prostorije u kojoj se nešto može raditi, a ne samo pričati. Uređen pano ili neki aplikator postoji u 89,8% radnih prostorija; tablu za pisanje (nažalost) srećemo samo u 8,4% prostorija, a ekran-platno za projekcije u nebitnih 1,8% slučajeva. Povezujući ove elemente sa radnim stolom, stolom za timski rad, dobijamo jedan vrlo nedefinisan radni ambijent. Ova slika će biti nešto potpunija posle analize podataka koje su ispitanici naveli kao odgovor na pitanje Zaokružite tehnička sredstva i pomagala koja imate u svom kabinetu i za svoje svakodnevne aktivnosti:
1) magnetofon/kasetofon: |
31,2% |
2) aparat za fotokopiranje i umnožavanje: |
13,6% |
3) kino ili video kameru: |
0,4% |
4) dijaprojektor: |
4,6% |
5) pisaću mašinu: |
33,9% |
6) grafoskop: |
10,1% |
7) kompjuter - bez štampača: |
19,5% |
kompjuter - sa štampačem: |
28,5% |
8) televizor - sa videom: |
3,1% |
televizor - bez videa: |
4,3% |
Dakle, procenat nigde ne prelazi 33% (pisaća mašina). Međutim, zbunjuje nas činjenica da u situaciji kada većina još uvek ne poseduje kompjuter sa štampačem ne poseduje ni neka klasična i lako dostupna, a korisna sredstva, kao što su dijaprojektor, grafoskop, televizor sa video-uređajem, kasetofon i slične uređaje koji su bitni za rad školskog pedagoga. Mnogi uzgred napominju da su i ova sredstva koja poseduju - "u kvaru". Kao ni od nastavnika, tako ni od pedagoga, koji se oslanja samo na svoju usmenu reč - ne možemo očekivati mnogo.
Škola, kolege i radno vreme (socijalni ambijent)
Škola u celini, kao fizički i socijalni ambijent, može znatno da motiviše ili demotiviše školskog pedagoga za rad, mada u krajnjem slučaju, upravo pedagog utiče i na kreiranje tog ambijenta. Pitali smo ih: "Uopšte uzev, koliko ste zadovoljni školom u kojoj radite?"
| |
potpuno |
delomično |
nezadovoljan |
a) materijalnom opremljenošću |
7,3% |
60,2% |
32,4% |
b) kadrom, nastavnicima |
24,8% |
71,3% |
3,8% |
v) kvalitetom nastave |
13,4% |
71,3% |
6,8% |
g) organizacijom slobodnih. aktivnosti |
11,6% |
52,3% |
36,0% |
d) nastavnicima kao vaspitačima |
17,7% |
71,8% |
10,4% |
đ) odnosom nastavnik-učenici |
15,0% |
78,7% |
6,1% |
e) saradnjom s roditeljima |
21,5% |
68,8% |
9,6% |
ž) znanjima koja učenici stiču |
15,1% |
77,1% |
7,7% |
z) ocenjivanjem učenika |
8,8% |
73,7% |
17,3% |
i) položajem pedagoga u školi |
32,3% |
57,2% |
10,5% |
j) radom nenastavnog osoblja |
26,6% |
62,9% |
10,4% |
"Delimično" zadovoljstvo/nezadovoljstvo je dominantna kategorija, ali zato nešto možemo pročitati iz druge dve rubrike. Optimisti-čno deluje činjenica da su najviši procenti "potpunog zadovoljstva" u slučajevima kada se radi o: položaju pedagoga - 32,3%; radu nenastavnog osoblja - 26,6%; kadru - nastavnicima - 24,8%; saradnji s roditeljima - 21, 5%; nastavnicima kao vaspitačima - 17,7%; pa čak i odnosu nastavnik- učenici - 15% i znanjima koja učenici stiču - 15,1%.
Najizraženije nezadovoljstvo je organizacijom slobodnih aktivnosti (36%) i materijalnom opremljenošću škole (32,4%). Vidno je i indikativno nezadovoljstvo ocenjivanjem učenika - 17,3%. Međutim, ne treba zanemariti ni procente od po 10% nezadovoljnih onim čime su drugi bili zadovoljni: radom nenastavnog osoblja, položajem pedagoga u školi, nastavnicima kao vaspitačima i saradnjom sa roditeljima.
U socijalni ambijent uključujemo i saradnju školskih pedagoga s drugim stručnjacima. U šest škola srećemo po dva pedagoga (središnja Srbija i jug Srbije), što se može tumačiti nedostatkom diplomiranih psihologa. U 106 škola pored pedagoga radi i školski psiholog, u osam škola "pedagog/psiholog", a u 13 škola "psiholog/pedagog", što je ukupno 133 škole, odnosno ukupno 266 stručnih saradnika. Pored njih, u pet škola rade sociolog ili socijalni radnik, u 3 1 školi defektolog; što znači da u 16 9 škola postoje po dva stručna saradnika svih ovih profila. Paralelno, u 143 škole postoje i školski bibliotekari, koji su takođe u statusu stručnih saradnika. Dakle, u ovih 259 škola iz uzorka, ukupno je 259 školskih pedagoga, 133 školska psihologa, 21 školski pedagog/psiholog, pet socijalnih radnika, 31 defektolog i 1 4 3 školska bibliotekara - ukupno
571 stručni saradnik ili 2,2 po jednoj školi (iz našeg uzorka). Naravno, ovih 106 psihologa su raspoređeni tako da ih je najviše u Vojvodini (32), Beogradu (29), manje u središnjoj Srbiji (23) i najmanje na jugu Srbije (22). Defektolozi su skoro svi u Beogradu i središnjoj Srbiji (23). Saradnika sa tzv. međugrupom "pedagog/psiholog" najviše je na jugu Srbije (9).
Kad je reč o ambijentu u kojem radi školski pedagog, svakako je važno primetiti da 90 školskih pedagoga (34,7%) radi bez pomoći drugih stručnih saradnika ili mogućnosti za timski rad. Razlike zavise od veličine škola, ali i od teritorije na kojoj se škole nalaze. Ako, na primer, uporedimo školske psihologe i školske bibliotekare, u Vojvodini i Beogradu ih je skoro isto (32:37; odnosno 29:31), ali u središnjoj Srbiji je 23 psihologa, a 42 bibliotekara ili na jugu Srbije 22 psihologa, a 33 bibliotekara. Još se, dakle, mora poraditi na kompletiranju pedagoško-psihološke službe u našim osnovnim školama.
Ako u školi postoji pomoćnik direktora škole, bitno je kakve su njegove mogućnosti da se uključi u timski rad i rešavanje vaspitnih pitanja. Uk u p no, u ovih 259 škola, ima 10 0 pomoćnika direktora, tj. u skoro 40% škola. To je takođe "kadar bez dnevnika u ruci" i treba da čini školski razvojni tim zajedno sa stručnim saradnicima. Iz oblasti prirodnih nauka ih je 31 , iz oblasti društvenih nauka i jezika 28, a čak 41 iz grupe "ostali", gde srećemo učitelje i razne druge profile prosvetnih radnika. Indikativno je da ovo radno mesto nije jasno definisano i da često služi za zapošljavanje tehnološkog viška ili za tzv. "privremena rešenja". Time se često pokriva i radno mesto na koje bi se mogao zaposliti neki drugi stručni saradnik, psiholog ili defektolog.
Slična je priča i s direktorima škola. I njihova funkcija je u pedagoškom smislu nedovoljno jasno definisana, ali i veoma nestalna. Oko 18 % školskih pedagoga promenilo je do sada dva direktora, 26% tri direktora, a čak 55,4% je promenilo "četiri i više direktora škole". Pojedini školski pedagozi su promenili u toku svog radnog veka i po 12 direktora. Direktorska "nestalnost" ili "nestabilnost" je naročito evidentna na jugu Srbije, gde je skoro 70% školskih pedagoga promenilo "četiri i više direktora škole". To svakako utiče i na efikasnost rada škole, nastavnika, pa i školskog pedagoga. Međutim, kada se radi o nivou školske spreme direktora škole, možemo biti zadovoljni, pošto većina - 93,9%, ima visoku školsku spremu.
Radno vreme školskih pedagoga uglavnom zavisi od školskih smena i slobodnog prostora u radnoj prostoriji, pre ili posle podne - 63,2%. Taj procenat je izrazito visok u Beogradu - 82,6%. Samo pre podne radi 35,3% školskih pedagoga, a samo posle podne 1,5%. U središnjoj Srbiji je najveći procenat onih koji mogu da rade samo pre podne - 42,8%, što može da bude znak da je na tom području najviše "malih" škola.
Radi potpunije slike o uslovima koji podstiču ili ometaju školske pedagoge u radu, napravili smo i jednu hipotetičku listu činilaca i razloga koji onemogućavaju školskog pedagoga da bude uspešan u svom poslu. Anketirani su mogli da zaokruže "do tri razloga". Dobili smo sledeću zbirnu i rang-listu:
a) zatrpavanje pedagoga tekućim poslovima u školi |
114 |
44,5% |
b) nedostatak kvalitetnih instrumenata za rad |
85 |
33,2% |
v) neadekvatno obrazovanje u toku studija pedagogije |
83 |
32,4% |
g) nedostatak drugih stručnih saradnika u školi (za timski rad) |
82 |
32,0% |
d) slabo organizovano stručno usavršavanje pedagoga |
78 |
30,4% |
đ) neodgovarajući prostorni uslovi i oprema za rad |
69 |
26,9% |
e) nedovoljna materijalna opremljenost |
65 |
25,3% |
ž) nedostatak stručne literature i uputstava za rad |
64 |
25,0% |
z) neprecizna zakonska regulativa i nedefinisan radni status |
58 |
22,6% |
i) slaba organizovanost pedagoga u svojim sekcijama |
40 |
15,6% |
j) slaba prihvaćenost pedagoga od nastavničkog kolektiva |
39 |
15,2% |
k) slaba prihvaćenost pedagoga od direktora škole |
34 |
13,2%
|
Mi bismo skrenuli pažnju posebno na prva tri, pa i prvih pet razloga. Prvi razlog se izdvojio veoma jasno i opominje nas da profesionalni identitet školskog pedagoga još uvek nije jasno izdiferenciran i definisan, a posebno u školama u kojima radi samo školski pedagog. Takođe, i o onome što je jasno definisano, u školama, a posebno u tumačenjima direktora škola, postoje veoma velike razlike. Nedostatak instrumenata tipičnih za poslove i radne zadatke školskog pedagoga hronični je problem još od zasnivanja službe, kao i neadekvatan program studija pedagogije. Pored toga, slabo organizovano stručno usavršavanje, koje bi trebalo da nadomesti prva tri nedostatka. Naravno, sve stavke sa ove liste zaslužuju pažnju posebne rasprave, ali o tome drugom prilikom i u okviru nekog drugog rada. U narednom, trećem prilogu u kojem se govori više o sadržajima i načinima rada školskih pedagoga biće više reči i o ovim problemima.
Ostali tekstovi iz časopisa "Nastava i vaspitanje"
Opširnije o časopisu |
