|
Osnovni pokazatelji stanja u školskim bibliotekama u
Republici Srbiji
Marina Mitrić, Bojana Vukotić
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
Stručni članak
Tekst objavljen u časopisu "Nastava i vaspitanje" br. 3, 2007. god.
Apstrakt
Analizom su obuhvaćeni prostorni i kadrovski uslovi, knjižni fondovi, korišćenje bibliotečkih fondova i usluga, računarska oprema i automatizacija poslovanja u školskim bibliotekama u Republici Srbiji. Rezultati analize pokazuju da knjižni fondovi u školskim bibliotekama u Srbiji ne odgovaraju potrebama savremeno koncipirane nastave. Retke su školske biblioteke u Srbiji koje raspolažu prostornim uslovima i opremom koji su propisani navedenim pravilnicima i standardom. Česte promene osoblja u školskim bibliotekama jedan su od najozbiljnijih problema ovih biblioteka. Ovakvo stanje negativno se odražava na rad i razvoj biblioteke jer se poslovi svode na izdavanje i vraćanje knjiga. Informacioni instrumenti su izrazito nerazvijeni – u većini školskih biblioteka nije formiran nijedan katalog. Korišćenje bibliotečkih fondova u najvećem broju školskih biblioteka u Srbiji nije u skladu s bibliotečkim pravilima, a veliki broj biblioteka uopšte ne vodi statistiku o korišćenju fonda. Pristup internetu, povezivanje školskih biblioteka u sistem centralnih kataloga i mogućnost korišćenja digitalnih resursa drugih biblioteka pretpostavke su pružanja kvalitetnih usluga korisnicima biblioteke.
Ključne reči: školske biblioteke, obrazovanje, bibliotečki fondovi, informacioni sistemi, savremena nastava
BASIC INDICATORS OF THE CONDITIONS IN SCHOOL LIBRARIES IN SERBIA
Abstract
The analysis comprised space and staff conditions, book funds, the usage of book funds and services, computer equipment and automation of work in libraries in the Republic of Serbia. The results show that the book funds in school libraries in Serbia are inadequate for a modern concept of teaching. Rare are school libraries with ample space and equipment required by the cited standards and regulations. One of the most serious problems is the frequent change of staff. This reflects negatively on the work and development of libraries, since all activities are usually reduced to lending and retrieving books. Informational instruments are alarmingly underdeveloped – in the majority of libraries there are no catalogues. The usage of book funds is most commonly not in accordance with library regulations, and many of the libraries keep no statistics on the usage of their funds. However, access to the Internet, networking school libraries with central catalogues, and the use of digital resources of other libraries are the prerequisites for providing high quality services to library users.
Keywords: school libraries, education, library funds, informational systems, modern teaching.
Zakonska regulativa
Školske biblioteke su sastavni deo dva sistema - školskog i bibliotečkog. Samim tim, njihov rad uređuje se dvojako: propisima iz oblasti obrazovanja i propisima iz oblasti bibliotekarstva. Ti zakonski propisi su komplementarni i predstavljaju jedinstvenu celinu koja pruža pravnu osnovu za rad školskih biblioteka.
Zakonskim propisima kojima se reguliše delatnost obrazovanja reguli san je i rad školskih biblioteka kao sastavnog dela škola, dok je zakonskim propisima kojima se reguliše oblast bibliotečko-informa-cione delatnosti regulisan rad školskih biblioteka kao dela jedinstvenog bibliotečko-informacionog sistema Srbije. Propisi iz oblasti obrazo-vanja primenjuju se na prostor i opremu školskih biblioteka, stepen i vrstu školske spreme bibliotekara, polaganje ispita za licencu i program rada stručnog saradnika, odnosno bibliotekara budući da prema ovim propisima bibliotekar ima status stručnog saradnika u nastavi). Propisi iz oblasti obrazovanja primenjuju se na strukturu knjižnih fondova u školskim bibliotekama, cene usluga u obrazovanju i program stručnog usavršavanja školskog bibliotekara. U ovim segmentima rada školskih biblioteka zakonski propisi iz oblasti obrazovanja imaju prioritet u primeni u odnosu na zakonske propise u oblasti bibliotečke delatnosti.
S druge strane, školske biblioteke su deo jedinstvenog bibliotečko-informacionog sistema u Srbiji. Zakon o bibliotečkoj delatnosti (Sl. glasnik RS, br. 34/94) utvrđuje matične funkcije kao funkcije kroz koje se ostvaruje jedinstvo bibliotečko-informacione delatnosti za sve tipove biblioteka u Srbiji, pa time i za školske. Matične funkcije utvrđene Zakonom o bibliotečkoj delatnosti jesu: vođenje registra biblioteka, vođenje kataloga bibliotečke građe, staranje o usavršavanju kadra u bibliotečkoj delatnosti, nadzor nad stručnim radom biblioteka, praćenje i proučavanje stanja, potreba i uslova rada u bibliotečkoj delatnosti i predlaganje mera za unapređivanje bibliotečke delatnosti i njihovo sprovođenje. Osim matičnih funkcija (kao funkcija od opšteg interesa u oblasti bibliotekarstva), propisi iz oblasti bibliotekarstva primenjuju se u školskim bibliotekama kada su u pitanju vrste stručnih poslova u biblioteci, evidencija bibliotečke građe, uslovi za čuvanje bibliotečke građe, revizija i otpis fondova, sticanje stručnih zvanja. Dakle, propisi iz oblasti bibliotekarstva primenjuju se u onim segmentima rada školskih biblioteka koji nisu regulisani propisima iz oblasti obrazovanja.
Upis školskih biblioteka u Centralni registar biblioteka Srbije – broj školskih biblioteka
Vođenje registra biblioteka je matična funkcija u bibliotekarstvu propisana članom 26. Zakona o bibliotečkoj delatnosti (Sl. glasnik RS, br. 34/94). Centralni registar biblioteka, u skladu sa zakonskim propisima, vodi Narodna biblioteka Srbije. Mrežu školskih biblioteka u Republici Srbiji čini ukupno 1.525 školskih biblioteka (1114 u osnovnim školama i 411 u srednjim školama) upisanih u Centralni registar, što iznosi 83% od ukupnog broja predviđenog za registraciju. Preostalih 17% odnosi se na škole koje još uvek nemaju biblioteku ili ona nije ispunila uslove za registraciju.
Pokazatelji sadašnjeg stanja u školskim bibliotekama
Na osnovu podataka koje oko 1.350 školskih biblioteka svake godine dostavlja za bazu podataka Mreža biblioteka Srbije, mogu se uočiti osnovni pokazatelji stanja u školskim bibliotekama. Analizom su obuhva-ćeni prostorni i kadrovski uslovi, knjižni fondovi, korišćenje bibli o-tečkih fondova i usluga, računarska oprema i automatizacija poslovanja u školskim bibliotekama u Republici Srbiji. Analiza je data u odnosu na važeće nacionalne standarde za školske biblioteke, propise i normative iz oblasti obrazovanja, kao i preporuke IFLE i Uneska.
Knjižni fondovi
Veličina i struktura knjižnih fondova važni su pokazatelji uspešnosti školske biblioteke u ispunjavanju osnovnih zadataka i funkcija. Analiza knjižnih fondova u kvantitativnom (veličina) i kvali-tativnom smislu (struktura) treba da pokaže koliko su školske biblio-teke uspele kao podrška ostvarivanju vaspitno-obrazovnog procesa, što je jedan od njihovih osnovnih zadataka, kao i u kojoj meri zadovoljavaju različita interesovanja i potrebe učenika za korišćenjem literature izvan nastavnog procesa.
Polazeći od osnovnog zadatka – da budu podrška ostvarenju vaspitno-obrazovnog procesa u školi i pomažu učenicima u savladavanju nastavnog programa, predviđeno je da školske biblioteke imaju specifičnu strukturu knjižnog fonda koja se određuje prema tipu škole. To je u najvećem procentu literatura za nastavu maternjeg jezika, literatura za ostale predmete, priručna literatura – enciklopedije, leksikoni, atlasi, rečnici i slično i literatura za nastavno osoblje. U bibliotekama osnovnih škola fondovi su podeljeni na učenički i nastavnički i njihova se struktura bitno razlikuje, dok je u bibliotekama srednjih škola fond jedinstven, a njime se služe i nastavnici i učenici.
Prema Pravilniku o normativima školskog prostora, opreme i nastavnih sredstava za osnovnu školu (Prosvetni glasnik, br. 4/1990) u strukturi učeničkog fonda odnos beletristike i ostalog dela fonda treba da iznosi približno 2:1. Na osnovu podataka o strukturi fonda dostavljenih za bazu Mreža biblioteka Srbije, može se uočiti da su u školskim bibliotekama u najvećem procentu zastupljena dela iz maternjeg jezika, koja čine 56,6% ukupnog fonda. Literatura potrebna u nastavi ostalih predmeta zastupljena je sa 8,7% u odnosu na ukupan fond, slikovnice 1,4%, priručna literatura za učenike 1,1%, a literatura izvan programa namenjena učenicima čini 16,6% ukupnog fonda. Može se uočiti velika nesrazmera u zastupljenosti literature za nastavu maternjeg jezika (56,6%) i literature potrebne u nastavi ostalih predmeta (8,7%), što je sasvim pouzdan pokazatelj da nabavna politika nije prilagođena nastavnom programu. Jedan od uzroka svakako su oskudna materijalna sredstva, ali i nedovoljna saradnja bibliotekara s aktivima predmetnih nastavnika.
Literatura za nastavno osoblje iznosi 15,6% u odnosu na ukupan fond školskih biblioteka, a zastupljena je u sledećem odnosu: udžbenici 5,5%, priručna literatura 0,9%, didaktičko-metodička literatura 2%, pedagoško-psihološka literatura 1,6%, dela za obradu u lektiri namenjena nastavnom osoblju 5,3%, zakoni 0,2% i planovi i programi 0,1%.
Opšta je ocena da knjižni fondovi u školskim bibliotekama u Srbiji ne odgovaraju potrebama savremeno koncipirane nastave. Za njihovo poboljšanje u kvalitativnom smislu potrebna su veća materijalna ulaganja i pravilno usmerena nabavna politika, koja mora da se zasniva na nastavnom programu škole i različitim interesovanjima učenika za korišćenje literature van nastavnog procesa.
Kada je reč o kvantitativnim pokazateljima, najvažniji kriterijum za određivanje veličine knjižnog fonda školskih biblioteka jeste broj knjiga u odnosu na broj učenika. Prema Pravilniku o normativima školskog prostora, opreme i nastavnih sredstava za osnovnu školu (Prosvetni glasnik, br. 4/1990) propisano je da školska biblioteka potpune, osmorazredne, osnovne škole od osam do 24 odeljenja treba da ima početni knjižni fond od 2.000 do 4.000 primeraka, odnosno ukupan broj knjiga po učeniku trebalo bi da bude najmanje 10. Pravilnikom o bližim uslovima u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava za gimnaziju (i normativi) (Prosvetni glasnik, br. 5/90) određen je ukupan broj knjiga u školskoj biblioteci koji iznosi 10–15 knjiga po učeniku. Prema Minimumu jugoslovenskih standarda za školske biblioteke (Bibliotekar, br. 5-6, 1973) odnos bibliotečkog fonda prema broju učenika iznosi 8-10 knjiga po učeniku. Školska biblioteka potpune osnovne ili srednje škole sa manje od 500 učenika treba da poseduje minimum 2.500 svezaka. Naime, predviđeno je da škole koje imaju i znatno manji broj učenika, ukoliko imaju potpuni broj razreda, ne mogu imati biblioteku s manjim brojem svezaka, jer je 2.500 minimalan broj primeraka s kojim se mogu izvršavati zadaci školske biblioteke u skladu sa nastavnim programom potpune osnovne ili srednje škole.
Prikupljeni podaci pokazuju da 3,5% školskih biblioteka u Srbiji sa manje od 500 učenika raspolaže knjižnim fondom koji ne zadovoljava minimum standarda od 2.500 primeraka.
Prema IFLA/UNESCO Smernicama za školske biblioteke (Glasnik NBS, 1/2005, str. 387-417) pod umerenom kolekcijom knjižnih izvora podrazumeva se 10 knjiga po učeniku. U fondu školske biblioteke treba da ima najmanje 2.500 važnih i savremenih jedinica namenjenih korisnicima svih uzrasta, sposobnosti i obrazovnog nivoa. Usluge biblioteke obavezno podrazumevaju i pristup elektron-skim izvorima informacija koji prate nastavni program i odraža-vaju interesovanja i kulturu korisnika. Elektronski izvori treba da obuhvate pristup internetu, kao i posebne bibliografske baze, baze punog teksta i obrazovne softverske pakete koji postoje na CD ROM-u i DVD-ju.
U odnosu na standarde za školske biblioteke i normative iz oblasti obrazovanja, ukupan broj knjiga na nivou Republike je zadovoljavajući i iznosi 13,7 knjiga po učeniku, ali usled višegodišnje nedovoljne nabavke, fondovi nisu aktuelni. U mnogim školskim bibliotekama knjižni fondovi opterećeni su velikim brojem primeraka zastarele i neaktu-elne literature. Često se i školska lektira koja odavno nije u nastavnom programu nalazi u velikom broju primeraka, kao i prevaziđena literatura iz različitih oblasti koju više niko ne koristi. Poseban problem su pohabane i fizički dotrajale publikacije. Zbog toga je za otpis dotrajale i nepotrebne literature neophodna povremena revizija, pri čemu i tada broj prinovljenih knjiga na godišnjem nivou treba da bude veći od broja otpisanih knjiga. U većini školskih biblioteka u Srbiji nije tako: iz godine u godinu ukupan broj knjiga realno se smanjuje jer je, osim u pojedinačnim slučajevima, teško govoriti o bilo kakvoj redovnoj kupovini knjiga.
Nabavka, nabavna politika
Prema Minimumu jugoslovenskih standarda za školske biblioteke (Bibliotekar, br. 5-6, 1973) potrebno je da školska biblioteka bibliotečki fond popunjava u odnosu 0,5–1 nova knjiga po učeniku u toku svake školske godine. Prosečan broj prinovljenih knjiga u školskim bibliotekama u toku nekoliko poslednjih godina iznosi najčešće 0,2–0,3 knjige po učeniku, što ne zadovoljava ni minimum standarda.
Od dobre nabavne politike i redovne godišnje prinove knjiga zavisi u kojoj će meri bibliotečki fond biti aktuelan i u skladu sa zahtevima školskog programa. Pri tome se ne misli isključivo na povećanje broja naslova, već i na obnavljanje postojećeg fonda, naročito obavezne lektire koja se najviše koristi, a često je nema u dovoljnom broju primeraka. Opšta ocena je da se postojeći fondovi ne obnavljaju, a nabavka novih knjiga predstavlja ozbiljan problem. Malobrojne su školske biblioteke u Srbiji koje se mogu pohvaliti novim i atraktivnim izdanjima koja učenici najviše traže. Usled višegodišnjeg nedostatka novca za kupovinu novih knjiga, poklon je najzastupljeniji vid nabavke u školskim bibliotekama u Srbiji, a poklonjene knjige nisu uvek adekvatne sadržine. Posledica je da školske biblioteke uglavnom raspolažu starim knjigama, a knjižni fondovi su po strukturi neodgovarajući.
Kada je reč o periodici, zajedničko za većinu školskih biblioteka u Srbiji je oskudna i nedovoljna nabavka periodičnih publikacija. Poseban problem predstavlja veliki broj biblioteka koje uopšte nemaju periodiku, nisu u mogućnosti da je nabave, niti imaju uslova za njen smeštaj i korišćenje. Prema podacima dostavljenim za bazu podataka Mreža biblioteka Srbije, takvih biblioteka je 55,4% u Srbiji. S druge strane, školske biblioteke koje redovno nabavljaju periodiku suočavaju se s finansijskim problemima za obnavljanje pretplate pedagoških i dečjih časopisa svake godine, što se odražava na oskudan broj prinovljenih naslova i nekompletirana godišta pojedinih časopisa. Posmatrano pojedinačno, najveći broj biblioteka godišnje nabavlja 1–2 ili najviše pet naslova časopisa, a izuzetno retke su školske biblioteke koje uspevaju da obnove pretplatu za preko 10 naslova časopisa godišnje. Na republičkom nivou, prosečan broj prinovljenih naslova jedne školske biblioteke je 0,8, što znači da jedna prosečna biblioteka u Srbiji nije u mogućnosti da godišnje nabavi nijedan ceo naslov.
Kad je reč o ukupnom broju naslova koji se čuvaju u biblioteci, posma trano pojedinačno, u najvećem broju biblioteka čuva se do 10 naslo-va, izvestan manji broj poseduje ukupno 10–15 naslova, a izuzetno retke su biblioteke sa preko 20 naslova časopisa u svojim fondovima. Na republičkom nivou, prosečan ukupan broj naslova koji se čuva u jednoj školskoj biblioteci je 3,5.
Prostor
Prostorne uslove, tehničku opremu i nastavna sredstva u školskim bibliotekama bliže određuje Pravilnik o normativima školskog pro-stora, opreme i nastavnih sredstava za osnovnu školu (Prosvetni glasnik, br. 4/1990), kao i niz pravilnika kojima se određuju bliži uslovi u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava za ostvarivanje delatnosti srednjih stručnih škola za pojedine delatnosti. Predviđeno je da se školska biblioteka sastoji od dve prostorije – knjižnice i čitaonice, a veličina prostora zavisi od razvijenosti škole, pri čemu na jednog učenika dolazi 0,1 m2 prostora za biblioteku. U većim školama predviđena je i medijateka. Ovim pravilnikom propisano je i da u čitaonici školske biblioteke treba obezbediti po jedno mesto na svakih 20 učenika od I do VIII razreda. Prema podacima o poslovanju za 2005. godinu, školske biblioteke u osnovnim školama u Srbiji sada raspolažu tek sa 41% potrebnih mesta u čitaonicama.
Pravilnik o bližim uslovima u pogledu prostora, opreme i nastav-nih sredstava za gimnaziju (Prosvetni glasnik, br. 5/90) propisuje blok prostorija za biblioteku – medijateku, u okviru koga je samo za smeštaj knjiga predviđeno 30-40 m2, a za čitaonicu do 54 m2.
Retke su školske biblioteke u Srbiji koje raspolažu prostornim uslovima koji su propisani navedenim pravilnicima i standardom. Svaka biblioteka u proseku ima oko 52 m2, što svakako nije dovoljno za pravilno funkcionisanje školske biblioteke. Na problem prostora s kojim se suočavaju mnoge školske biblioteke u Srbiji nadovezuje se i nedostatak bibliotečke opreme – polica za smeštaj fondova. Biblioteke koje imaju problem nedovoljnog prostora najčešće imaju i problem s nedovoljnim brojem polica za smeštaj fonda. Jedna školska biblioteka u Srbiji u proseku raspolaže tek sa 37,8% potrebnog prostora za smeštaj knjiga, što jasno pokazuje da su u velikom broju biblioteka knjige neadekvatno smeštene. U pojedinim školskim bibliotekama, usled nedovoljnog broja polica za smeštaj, knjige su ređane i horizontalno položene iznad redova na policama. Kada je reč o periodici, 55,4% školskih biblioteka u Srbiji nema časopise u svojim fondovima jer nema uslova za njihov smeštaj i korišćenje, niti finansijskih mogućnosti za nabavku. Osim toga, 8,8% biblioteka koje imaju periodiku nemaju odgovarajuće police za smeštaj časopisa, te je u tim bibliotekama periodika neadekvatno smeštena.
Prema IFLA/UNESCO Smernicama za školske biblioteke ne postoji opštevažeća mera za veličinu prostora školske biblioteke, ali su date odgovarajuće smernice koje treba uzeti u obzir pri planiranju prostora kako bi biblioteka na najdelotvorniji način zadovoljila potrebe škole. To se, pre svega, odnosi na odgovarajuću veličinu, kako bi se obezbedio prostor za smeštaj svih vrsta bibliotečke građe, prostor za učenje, za čitaonice, kompjutere, izložbeni prostor, radne prostorije zaposlenih i za prijemni pult.
Kadar
Prema odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspi-tanja (Službeni glasnik RS, br. 62/04) za radno mesto školskog bibli o te-kara predviđena je visoka stručna sprema i profili: diplomirani bibli-o tekar-informatičar i za biblioteke osnovnih škola profesor, odnosno diplomirani filolog jezika i književnosti ili profesor razredne nastave, a za biblioteke srednjih škola profili nastavnog kadra koji su zastupljeni u odgovarajućoj školi.
Do donošenja Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja zaposleni u školskim bibliotekama nisu imali obavezu polaganja struč-nog ispita iz bibliotečke delatnosti ukoliko su imali položen stručni ispit u oblasti obrazovanja. Oni koji su polagali stručni ispit iz bibli-o tečke delatnosti to su činili u Narodnoj biblioteci Srbije, odnosno u Biblioteci Matice srpske. Prema novom zakonu, poslove nastavnika i stručnog saradnika može da obavlja lice koje ima dozvolu za rad (licencu). Pravo na dobijanje licence ima stručni saradnik koji ima odgovarajuće obrazovanje, savladan program uvođenja u posao i položen ispit za licencu. Propisima o kontinuiranom obrazovanju školskih bibliotekara bavi se Pravilnik o stalnom stručnom usavršavanju i sticanju zvanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika (Službeni glasnik RS, br. 14/04 i 56/05).
U 2005. godini ukupan broj bibliotečkih radnika u školskim bibliotekama u Republici Srbiji iznosio je 1.369. Od tog broja, u školskim bibliotekama Vojvodine bilo je zaposleno 306 (22%) bibliotečkih radnika, a u školskim bibliotekama u Centralnoj Srbiji 1.063 (78%). Od ukupnog broja, njih 973 (71%) radi u osnovnim, a 396 (29%) u srednjim školama. U školskim bibliotekama najčešće je zaposlena samo jedna osoba koja obavlja sve stručne poslove u biblioteci – od stručnih bibliotečkih poslova (nabavka, obrada, distribucija i čuvanje bibliotečke građe) i planiranja programa rada, uključujući i vaspitno-obrazovni rad, kulturne i javne aktivnosti, učešće u radu stručnih organa škole (nastavničko veće, razredna veća, stručni aktivi) do ispunjavanja obaveza stalnog usavršavanja.
Od ukupno 1.369 bibliotečkih radnika, s punim radnim vremenom u školskim bibliotekama radi 652 bibliotečka radnika (48%), dok je broj radnika koji rade manje od polovine radnog vremena 578 (42%). Za 139 (10%) školskih bibliotekara nemamo podatak o dužini radnog vremena. U bibliotekama s nepotpunim radnim vremenom najčešće se radi samo po nekoliko časova nedeljno.
Statistički podaci o strukturi stručnog kadra u školskim bibliotekama pokazuju da je to stručni kadar sa povoljnom kvali fi ka-ci onom strukturom. Među njima 59% ima visoku stručnu spremu, 36% višu, dok je samo oko 5% sa srednjom stručnom spremom – posebno je dobra kvalifikaciona struktura u bibliotekama srednjih škola, gde čak 92% bibliotekara ima visoku stručnu spremu. S obzirom na odredbe važećeg Zakona o obrazovanju, prema kom bibliotečki radnik u školskoj biblioteci treba da ima isti stepen stručne spreme kao i nastavno osoblje, možemo očekivati da će se ovaj pozitivan trend nastaviti i kada je reč o bibliotečkom kadru u osnovnim školama.
Stručnost radnika koji rade u školskim bibliotekama posmatrana je i na osnovu broja radnika s položenim stručnim ispitom iz bibliotekarstva. Stručni ispit je položilo svega 285 bibliotečkih radnika, ili 21% od ukupnog broja zaposlenih u školskim bibliotekama Republike Srbije. Osposobljenost za stručne poslove u školskim bibliotekama vrlo je slaba, najčešće zbog čestih smena osoblja u školskim bibliotekama.
Česte promene osoblja u školskim bibliotekama jedan su od najozbilj-nijih problema ovih biblioteka. Najčešće poslove u biblioteci obavljaju nastav nici s nedovoljnim brojem časova u nastavi koji su delimično angažo vani u biblioteci. Takvo stanje negativno se odražava na rad i razvoj biblioteke, jer se poslovi svode na izdavanje i vraćanje knjiga. Rad školskog bibliotekara je deo obrazovno-vaspitnog procesa i njihov položaj nikako ne sme biti u drugom planu. Zato je neophodno nastojati da osoblje u školskoj biblioteci bude stalno. Opravdano je očekivati da će osposobljavanje školskih bibliotekara i sticanje licence uticati da se poboljša njihov obrazovni nivo. Očekuje se da će škole, pošto je uvedena praksa osposobljavanja za sticanje licenci, ubuduće trajno opredeljivati određene radnike za rad u školskoj biblioteci. Stalnost osoblja na mestu školskog bibliotekara najbolje bi se mogla postići ako bi se radno mesto školskog bibliotekara popunjavalo konkursom, a ne preraspodelom tehnoloških viškova. Najbolje rešenje bi bilo zapošljavati diplomirane bibliotekare-informatičare ili nastavno osoblje koje je spremno da trajno obavlja ove poslove.
Stručno uređenje biblioteka
Za pravilno funkcionisanje svake biblioteke od posebne je važno-sti njeno stručno uređenje. Dobro organizovani fondovi i sistem smeštaja imaju veliki značaj u radu biblioteka. Sistem smeštaja po UDK najpo-godniji je za školske biblioteke i primenjen je u 32,7% biblioteka. Najčešće je školska lektira sređena po razredima, a ostatak fonda po grupama UDK. Slobodan pristup knjizi o kome pri sređivanju knjižnog fonda u školskoj biblioteci treba prvenstveno voditi računa nije omogućen u svim bibliotekama. Na republičkom nivou, slobodan pristup knjizi primenjen je u 78,5% biblioteka, dok je u 11,5% zastupljen zatvoren pristup.Vođenje knjige inventara je zakonska obaveza svake biblioteke. U Repu-bli ci Srbiji 20,6% školskih biblioteka nema formirane knjige inven-tara, što je nedopustivo, imajući u vidu da je to najvažniji materijalni dokumenat biblioteke na osnovu koga se utvrđuje vrednost bibliotečkog fonda.
Kada je reč o stručnoj obradi publikacija, može se uočiti da su infor-ma cioni instrumenti izrazito nerazvijeni, jer u većini školskih bibli-o teka nije formiran nijedan od kataloga. U 76% školskih biblioteka u Srbiji nije formiran čak ni lisni alfabetski katalog, iako je obavezan za svaku biblioteku. Prema podacima o poslovanju za 2005. godinu, alfabetski katalog ima 24% školskih biblioteka u Srbiji, naslovni katalog 8,6%, stručni katalog po UDK 10,2%, a predmetni samo 2,6%. Ilustrativan je podatak da u 12 okruga u Srbiji predmetni katalog nije formiran ni u jednoj školskoj biblioteci, iako je višestruko značajan kao informacioni instrument u ovom tipu biblioteka. Elektronske kataloge, s obzirom na slabu računarsku opremljenost, poseduje mali broj školskih biblioteka.
Korišćenje bibliotečkih fondova i usluga
Korišćenje bibliotečkog fonda i usluga u školskoj biblioteci posebno je značajno, jer od zainteresovanosti učenika za biblioteku i stepena korišćenja bibliotečkih fondova i usluga zavisi u kojoj meri je školska biblioteka ispunila svoje osnovne zadatke i ciljeve.
Korišćenje bibliotečkih fondova u najvećem broju školskih biblioteka u Srbiji nije u skladu s bibliotečkim pravilima, a veliki broj biblioteka iz godine u godinu uopšte ne beleži statističke podatke o korišćenju fonda, iako je vođenje bibliotečke statistike obaveza svake biblioteke. U 2005. godini 25% školskih biblioteka u Srbiji koje su odgovorile na anketni upitnik o poslovanju izostavilo je podatak o broju korišćenih knjiga ili broju korisnika. To ne može pozitivno da utiče na pravilno funkcionisanje školske biblioteke, a za direktnu posledicu ima rasipanje ionako skromnih fondova.
Poređenje podataka o ukupnom broju učenika i nastavnog osoblja u školama sa pokazateljima o broju korisnika u školskim bibliotekama, za nekoliko prethodnih godina, ukazuje na činjenicu da je oko 80% učenika učlanjeno u školsku biblioteku i da oko 75% nastavnog osoblja koristi školsku biblioteku. S druge strane, obrt knjižnog fonda i prosečan broj knjiga koje je u toku jedne školske godine koristio jedan čitalac nezado vo-lja vajuće su mali.
Kada se uporede dostavljeni podaci o ukupnom broju korisnika i ukupnom broju korišćenih knjiga na republičkom nivou – dobija se rezul-tat da je u proseku jedan čitalac školske biblioteke koristio šest knjiga. Ako bismo samo broj knjiga koje su pročitali učenici poredili s ukupnim brojem učenika korisnika biblioteke – dobija se još slabiji rezultat: četiri pročitane knjige po učeniku u toku jedne školske godine. To je, uglavnom, obavezna školska lektira.
Iznenađujuća činjenica je da broj korišćenih knjiga uopšte ne zavisi od broja korisnika biblioteke. Naime, poređenjem podataka o broju korisnika i korišćenih knjiga u školskim bibliotekama, na nivou okruga u Srbiji, ne može se uočiti nikakva veza između broja nastavnika i učenika učlanjenih u biblioteku i broja knjiga koje su oni koristili. Ima školskih biblioteka u kojima je broj učlanjenih učenika i nastavnog osoblja znatno iznad republičkog proseka, a broj korišćenih knjiga u istim tim bibliotekama je daleko ispod proseka u Republici. S druge strane, uočljiv je veći broj knjiga koje su koristili nastavnici u onim školskim bibliotekama u kojima je nastavnički fond bogatiji i u odnosu na ukupan fond čini veći procenat. Na republičkom nivou nastavnički fond čini 15,6% ukupnog knjižnog fonda, a broj knjiga koje je koristilo nastavno osoblje čini 11% ukupnog broja korišćenih knjiga.
Ako se, s druge strane, analizira cirkulacija knjižnog fonda poređe-njem broja pročitanih knjiga u odnosu na ukupan broj knjiga u fondovima školskih biblioteka, dolazi se do konstatacije da je obrt knjižnog fonda svega 0,3 godišnje na republičkom nivou, što jasno pokazuje da kapacitet knjižnog fonda nije dovoljno iskorišćen. Jedan od uzroka svakako treba tražiti u neaktuelnim i zastarelim fondovima u čijem su sastavu knjige koje su davno prevaziđene, a koje bi nakon revizije trebalo rashodovati.
Na osnovu iznetih podataka, može se zaključiti da korišćenje bibliotečkih fondova najviše zavisi od toga kakvi su fondovi i koliko su u stanju da zadovolje potrebe i interesovanja korisnika. Imajući u vidu zastarele i neaktuelne fondove školskih biblioteka, može se zaključiti da su nezadovoljavajući podaci o korišćenju knjižnih fondova posledica nemogućnosti nabavke novih i atraktivnih izdanja u skladu s različitim interesovanjima učenika, kao i potrebama nastavnika za korišćenjem literature neophodne za stručno usavršavanje u savremenom procesu nastave.
Računarska oprema, automatizacija poslovanja
Kada je reč o računarskoj opremi, poređenjem podataka za pet uzastopnih godina (od 2001. do 2005. godine), može se uočiti da se broj računara u školskim bibliotekama, iako nedovoljan, kao i broj biblioteka koje imaju program za automatizaciju poslovanja, postepeno povećava. Broj biblioteka koje poseduju računar povećava se sa 24%, koliko je bilo 2001. godine, na 54% kompjuterski opremljenih biblioteka u 2005. godini, a broj biblioteka koje poseduju program za automatizaciju poslovanja povećava se sa 2,2%, koliko je bilo 2001. godine, na 7,7% biblioteka koje su automatizovale poslovanje 2005. godine. Indikativno je da je mali broj biblioteka tu opremu iskoristio za automatizaciju poslovanja.
Nakon što je 2003. godine uspostavljen sistem uzajamne katalogizacije u Srbiji, na platformi COBISS, za očekivati je da se školske biblioteke u dogledno vreme uključe u sistem, makar kao pasivni korisnici koji će imati samo mogućnost preuzimanja zapisa iz uzajamnog elektronskog kataloga.
U dokumentu Strategija Ministarstva prosvete i sporta za period 2005–2010. godine (http://www.mps.sr.gov.yu) predviđeno je umre-ža vanje obrazovnih ustanova na predškolskom, osnovnoškolskom i srednjoškolskom nivou, te je realno očekivati da Ministarstvo obezbedi priključak za internet u svih 1.750 škola u Srbiji. To će omogu ćiti efikasniju upotrebu postojećih elektronskih izvora i pobolj šanje kvaliteta usluga koje pružaju školske biblioteke.
Pristup internetu, povezivanje školskih biblioteka u sistem centralnih kataloga i mogućnost korišćenja digitalnih resursa drugih biblioteka pretpostavke su pružanja kvalitetnih usluga korisnicima biblioteke. Informacionim tehnologijama treba dati veći značaj u planiranju razvoja školskih biblioteka, uz istovremeno regulisanje pristupa određenim sadržajima na internetu na svim lokacijama koje nemaju veze s obrazovnim procesom.
Veći broj škola u Srbiji, osnovnih i srednjih, pokrenulo je i redovno održava svoj sajt na internetu, nudeći obrazovne i kvalitetne abavne sadržaje iz svih nastavnih oblasti. Često je i školski časopis, koji uređuju sami učenici, dostupan u elektronskom obliku na sajtu škole. Veći broj školskih biblioteka ima Web prezentaciju – stranicu posvećenu biblioteci, koja je dodata već postojećem sajtu škole. Međutim, fondovi i aktivnosti nijedne biblioteke nisu detaljnije predstavljeni, a postavljanje elektronskog kataloga neke školske biblioteke na internet još deluje kao daleka budućnost.
S pojavom novih informacionih i komunikacionih tehnologija i potencijala koje one nude, sve aktivnosti i planiranje razvoja školskih biblioteka trebalo bi usmeriti ka njihovom transformisanju u školske bibliotečko-informacione centre, koji bi omogućili uvođenje savremenih dostignuća nauke u pedagogiju i bili nezamenljiva podrška vaspitno-obrazovnom procesu.
Ostali tekstovi iz časopisa "Nastava i vaspitanje"
Opširnije o časopisu
|
