JAVNA RASPRAVA

Ovaj Predlog programa rada školskog pedagoga u osnovnoj i srednjoj školi je usvojen na sednici Upravnog odbora i Skupštini PDS za javnu raspravu, na predlog Lj. Zlatića, pedagoga iz Užica

• Ovo predstavljanje ''Predloga programa rada školskog pedagoga u osnovnoj i srednjoj školi'' je početak jedne vrste javne stručne rasprave
• Ona će trajati dva meseca 
• Kada se završi ta javna rasprava Upravni odbor PDS će formirati komisiju, tim koji će pripremiti konačni tekst, konačn predlog ''Programa rada školskog pedagoga u osnovnoj i srednjoj školi'' koji će biti objavljen i poslat Ministarstvu prosvete Srbije. 

Predloge, sugestije, nove ideje, stavove ... slati na adresu:

pds_bgd@eunet.yu ili
učestvovanjem na našem forumu (klikni na ovaj link - morate biti registrovani korisnik foruma)
ukoliko niste registrovani korisnik, registrujte se ovde (kliknina link)

PREDLOG PROGRAMA RADA ŠKOLSKOG PEDAGOGA U OSNOVNOJ I SREDNjOJ ŠKOLI

Već dugi niz godina (preko 5o godina) u srpskim osnovnim i srednjim školama rade stručni saradnici . Zbog važnosti, stručnosti, obimnosti, složenosti i osetljivosti njihovog posla moglo bi se, mirne duše, govoriti o instituciji stručnih saradnika.
Središnje, centralno mesto u toj instituciji pripada školskom pedagogu. Uz rame mu je i školski psiholog. Mnogi smatraju da ova dva stručnjaka čine službu stručnih saradnika. Neki ovoj službi dodaju i defektologa, socijalnog radnika, bibliotekara, medijatekara... dok ih drugi nazivaju stručnim radnicima i razlikuju od stručnih saradnika.
U praksi, službu stručnih saradnika uglavnom čine pedagog i psiholog, ali su prisutne, istina ređe, i kombinacije pedagoga i defektologa, pedagoga i socijalnog radnika, psihologa i defektologa itd. U nekim školama radi samo jedan stručni saradnik, dok u nekima nema nijednog.
Osnovni cilj uvođenja i rada službe stručnih saradnika je primena savremenih teorijskih, ali i praktičnih znanja iz pedagoške i psihološke nauke u procesu ostvarivanja ciljeva i zadataka osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, kao i stalno unapređivanje obrazovno - vaspitnog rada. Tokom svih ovih godina rada školskih pedagoga kao centralna i najvažnija aktivnost bio je rad na unapređivanju vaspitno - obrazovnog rada. To je i razumljivo, obzirom da je pedagog najstručniji i najkvalifikovaniji stručnjak za ukupan obrazovni i vaspitni rad škole.
Međutim poslednjih godina što zbog pogrešnih zakonskih ili podzakonskih odredaba, što zbog neusklađenosti između onoga što je propisao Zakon  i onoga što je regulisano raznim pravilnicima i odlukama, što zbog nakaradne prakse da ovu oblast regulišu činovnici MPS - a  koji ne poznaju ovu problematiku, umesto da to čine eminentni stručnjaci sa Katedre za pedagogiju zajedno sa armijom pedagoga praktičara, zajedno sa njihovim stručnim  udruženjima i organizacijama - došlo je do ozbiljne degradacije i devalvacije poziva pedagoga škole.
Pečat pomenutoj devalvaciji i degradaciji daju i mnogi direktori koji svojim neznanjem i nekompetentnošću, neprincipijelnošću i nedoslednošću, a često i iz svoje zavisti, proizvoljnim tumačenjem propisa i željom da budu ''mali bogovi'',  a neki i iz osećaja ugroženosti - doprinose daljem urušavanju ove profesije.
Primorani su pedagozi da rade mnoge poslove koji su nespojivi sa propisanim i uobičajenim poslovima pedagoga škole : često su zaduženi za prijem i razvrstavanje pošte koja dolazi u školu; vode raznorazne zapisnike, letopis škole;  dežurna su zamena za odsutne nastavnike; zaduženi su za rad dežurnih učenika; dežuraju pored telefona kada je direktor odsutan;  sami pišu godišnji izveštaj o radu škole ili godišnji program rada škole;  sami prave raspored časova;  dežuraju u popodnevnoj smeni jer tada direktor nije u školi;  pretvaraju ih u realizatore Građanskog vaspitanja ...
Jedan segment našeg rada -  neposredan rad sa učenicima -  je toliko predimenzioniran, da je to potpuno neshvatljivo. U članu 125, u prvom stavu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja se kaže da u okviru nedeljnog punog radnog vremena stručni saradnik ima 25 sati neposrednog rada sa decom, odnosno učenicima. Ako na ovih 25 sati dodamo 12-13 sati za pripremu (do tih 12-13 sati smo došli tako što smo primenili, analogno, rešenje koje se koristi kod nastavničke norme, gde se za pripremanje priznaje nešto preko polovine od broja časova neposrednog rada sa učenicima), dobijamo 38 sati. Dakle za sve ostale aktivnosti ( za unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada; za rad sa nastavnicima; za rad sa učeničkim roditeljima; za istraživanje obrazovno-vaspitne prakse itd. ) ostaje samo 2-3 sata nedeljno, što je neprihvatljivo malo, i za to vreme se ne može skoro ništa ozbiljno uraditi u ovako važnim i obimnim oblastima.
Iako smatramo da je ovaj argument sasvim dovoljan dokaz za neodrživost pomenutog rešenja, iznosimo i sledeći. Ako ovu normu od 25 sati neposrednog rada sa učenicima podelimo na 5 radnih dana dobijamo da školski pedagozi svakog radnog dana treba da imaju po  5 sati neposrednog rada sa učenicima. Problem je kako ''obezbediti'' učenike za tih 5 sati neposrednog rada. Ne možemo ih izvoditi sa časova (ni redovne nastave, ni vannastavnih aktivnosti), dok je i njihovo dolaženje u školu posle, ili pre nastave, dakle u slobodno vreme (iz mnogih razloga) veoma problematično.
Dakle jasno je da je ovo rešenje o 25 sati neposrednog rada sa učenicima za školske pedagoge potpuno neprihvatljivo i treba ga što pre izmeniti. Za neposredan rad sa učenicima sasvim je dovoljno 8-1o sati sedmično (ali o tome ćemo kasnije).
Takođe je neprihvatljivo i rešenje (tumačenje) po kome školski pedagozi svih 4o sati svoje sedmične norme moraju realizovati u školi. Smatramo da je znatno bolje rešenje koje je važilo svih ovih prethodnih godina, po kome smo tih 1o sati sedmično koliko je bilo određeno za pripremu za rad, provodili pripremajući se kod kuće, u biblioteci, nekoj instituciji... Mnoge aktivnosti školski pedagozi moraju realizovati van škole.
I te kako smo uključeni u proces reforme. Mirne duše bi se moglo reći da smo nosioci reformnih procesa u svojim školama. Čak i Ministarstvo prosvete i sporta Srbije insistira na toj ulozi, a u isto vreme pravi takvu raspodelu radnog vremena kojom nam je to, praktično, onemogućeno.
U sadašnjoj našoj školi posao školskog pedagoga je sve obimniji i složeniji. Mnogo je novih poslova i aktivnosti. Uspešna saradnja sa nastavnicima i roditeljima često samo zavisi od njihove spremnosti. U školama se često polazi od pozicije ličnog a ne profesionalnog. Za sve smo pitani, ali ne i uvažavani. Članovi smo odeljenjskih veća bez prava odlučivanja. Takva situacija je direktna posledica nepostojanja zakonske regulative vezane za uvažavanje naše stručnosti. Za mnoge probleme koji su pedagoške prirode odluke donose drugi. Zbog toga smatramo da je neophodno da se u Zakonu ili podzakonskim aktima odrede oblasti (problemi, poslovi) o kojima prioritetno odlučuje školski pedagog.
Već smo istakli da obavljamo i poslove koji nisu u našoj nadležnosti. Izuzetno smo opterećeni i u vreme kada ostale kolege skoro da i nemaju obaveza (kraj nastavne godine i druga polovina avgusta). Bez obzira na svu složenost, stručnost i obimnost našeg posla plaćeni smo manje nego kolege nastavnici sa fakultetom i odeljenjskim starešinstvom. Zbog toga smatramo da plata,  pedagoga škole treba da bude uvećana barem za 1o - 15 %.

          Iz navedenog jasno proizilazi da je ovakvo stanje neodrživo i da su promene i te kako neophodne. Zbog toga predlažemo sledeće :

1. Izmeniti zakonsku regulativu koja se odnosi na neposredan rad sa učenicima, tj izmeniti član 125 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja tako što će se reći da školski pedagog (a i ostali stručni saradnici mada ne možemo govoriti u njihovo ime) u okviru svoje sedmične norme ima 3o sati za realizaciju svoga programa, a preostalih 1o sati za pripremanje za realizaciju svoga programa.

2. Odrediti poslove (probleme) koji su u nadležnosti pedagoga i o kojima (na kraju) oni treba da imaju odlučujuću reč. ( Kako drugačije, recimo, sprečiti ne tako sporadične slučajeve da direktori ''prekrajaju'' spiskove sa imenima učenika odeljenja prvog razreda koje su, posle izvršenog testiranja, veoma profesionalno sačinili pedagozi osnovnih škola. Ili neke druge primere ...

3. Zbog obimnosti, važnosti, složenosti i stručnosti poslova koje rade, kao i zbog profesionalnosti u svom radu - platu (odnosno koeficijenat na osnovu koga se ona izračunava) treba povećati za 1o - 15 %.

4. Doneti (usvojiti) novi Program rada školskog pedagoga u osnovnoj i srednjoj školi koga će sačinjavati sledećih 11 oblasti  (koji su poslovi svrstani u svaku od ovih 11 oblasti prikazali smo u  nastavku teksta):

1. PLANIRANjE I PROGRAMIRANjE OBRAZOVNO -VASPITNOG RADA - 2 -  4 sata nedeljno
2. REALIZACIJA  NASTAVNOG  I  OBRAZOVNOG  PROCESA - 1 -  3 sata nedeljno
3. PRAĆENjE  I VREDNOVANjE RADA ŠKOLE - 1 -  3 sata nedeljno
4. UNAPREĐIVANjE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA I SARADNjA SA NASTAVNICIMA - 5 - 7 sati nedeljno
5. RAD  I  SARADNjA SA UČENICIMA - 7 -  9 sati nedeljno
6. SARADNjA  SA  RODITELjIMA - 1 -  3 sata nedeljno
7. ISTRAŽIVANjE OBRAZOVNO - VASPITNE  PRAK SE - 2 -  4 sata nedeljno
8. RAD  U  STRUČNIM  ORGANIMA - 1 -  3 sata nedeljno 9. SARADNjA SA STRUČNIM  INSTITUCIJAMA,  LOKALNOM ZAJEDNICOM I STRUČNO USAVRŠAVANjE - o,5 -  1,5 sati nedeljno
1o. VOĐENjE  DOKUMENTACIJE - o,5 -  1,5 sati nedeljno
11. PRIPREMA  ZA  RAD - 1o sati nedeljno

Pedagozi bi bili obavezni da u svoj godišnji program rada uvrste poslove iz svih 11 oblasti. Koliko će vremena planirati za koju  od ovih oblasti zavisi od njih samih, od uslova u kojima rade, sredine u kojoj rade, od učenika, od toga šta će im biti prioritet za tu školsku godinu. Međutim tu nema potpune slobode jer vreme koje će planirati za pojedinu oblast mora biti u granicama vremena koji je za svaku od 11 oblasti naveden. Tako će (recimo) za prvu oblast ''Planiranje i programiranje obrazovno-vaspitnog rada'' pedagog moći u svom Godišnjem programu da odredi najmanje 2, a najviše 4 sata. Za drugu oblast ''Realizacija nastavnog i obrazovnog procesa'' određen je interval od 1 do 3 sata sedmično. I tako redom do poslednje 11- te oblasti ''Priprema za rad'' gde je fiksirano 1o sati nedeljno. Ovakvim rešenjem je obezbeđena potrebna autonomija školskim pedagozima i školama jer radimo u dosta različitim uslovima, a u isto vreme je obezbeđena i potrebna kompleksnost i sveobuhvatnost problematike na kojoj radi školski pedagog.

Sledi  prikaz aktivnosti  za  svaku  od  pomenutih  11  oblasti :

1.  PLANIRANjE I PROGRAMIRANjE OBRAZOVNO- VASPIT NOG RADA (2 do 4 sata nedeljno)
1.1. Učestvovanje u izradi koncepcije Godišnjeg programa rada  škole i izradi pojedinih njegovih delova.
1.2. Koordinacija rada na izradi školskih programa za pojedine razrede
1.3. Učešće u izradi nastavnih planova i programa za pojedine predmete i razrede.
1.4. Koordinacija i/ili učešće u procesu izrade školskog razvoj nog plana.
1.5. Učešće u ispitivanju obrazovnih potreba učenika, učeničkih roditelja, lokalne zajednice, školske zajednice.
1.6. Pokušaji tematskog planiranja nastave.
1.7. Učešće u izboru i koncipiranju raznih vannastavnih i vanškolskih aktivnosti.
1.8. Učešće u pisanju raznovrsnih projekata i konkurisanju (kod donatora) radi obezbeđivanja njihovog finansiranja.
1.9.  Učešće u osmišljavanju i ostvarivanju škole kao prijateljskog ambijenta za dete.
1.1o. Učešće u izradi planova i programa rada stručnih organa škole.
1.11. Učešće u izradi planova i programa stručnog usavršavanja zaposlenih, pomoć u koncipiranju evidencije o stručnom usa vršavanju.
1.12. Učešće u izradi programa korektivnog rada sa učenicima sa posebnim potrebama.
1.13. Učešće u izradi programa rada sa darovitim učenicima.
1.14. Učešće u izradi plana i programa profesionalne orijentacije učenika, kao i njegove realizacije.
1.15. Učešće i izradi plana i programa celodnevne nastave  i produženog boravka.
1.16. Angažovanje na izradi plana i programa saradnje škole sa porodicom.
1.17. Izrada godišnjeg i mesečnih programa i planova rada pedagoga.
1.18. Pomoć nastavnicima u izradi planova dodatne nastave, odeljenjske zajednice, odeljenjskog starešine, sekcija, ekskurzija, izleta, rekreativne nastave.
1.19. Planiranje i realizacija oglednih i uglednih časova, inven tivnih časova, časova aktivne nastave, primera dobre preakse.
1.2o. Vođenje računa o primenjivanju pedagoško-psiholoških principa u izradi rasporeda časova i smena, podeli odeljenjskih starešinstava, organizovanju vannastavnih aktivnosti.
1.21. Iniciranje izrade rasporeda pismenih provera i upoznavanje učenika i roditelja sa tim rasporedom.

2.  REALIZACIJA  NASTAVNOG  I  OBRAZOVNOG  PROCESA (1  do  3 sata nedeljno)
2.1. Pružanje pomoći nastavnicima u didaktičko - metodičkom koncipiranju nastave  (izboru strategije podučavanja, nastav nih metoda, oblika rada).
2.2. Pružanje pomoći nastavnicima u inoviranju nastave (više aktivne nastave, više kooperativnih oblika učenja, individualne i individualizovane nastave, diferencirane nastave, učenja uviđanjem, rešavanja problema).
2.3. Iniciranje i učešće (zajedno sa nastavnicima) u procesu podizanja kvaliteta i nivoa učeničkih znanja i umenja (znatno smanjivanje ''bubanja'';  ne ostajanje samo na nivou razumevanja već
osposobljavanje učenika za rešavanje problema, za praktično primenjivanje znanja u različitim i udaljenim situacijama od onih u kojima su stečena ili vežbana, dostizanje nivoa analize, sinteze i evaluacije - Blum).
2.4. Iniciranje  i pružanje pomoći nastavnicima u kreiranju nasta ve, ne samo kao procesa prenošenja znanja već prvenstveno kao koperativnog procesa učenja.
2.5. Promovisanje zahteva i prakse da se u školi u intelektualnoj sferi ne ostaje, uglavnom, samo na rezvijanju pamćenja, već pre vashodno da se razvija mišljenje.
2.6. Insistiranje na rasterećivanju učenika: ne samo vremensko opterećenje nego i opterećenosti sadržajem koji se uči, obimom i vrstom obaveza i zahteva kojima su izloženi učenici.
2.7. Upoznavanje nastavnika sa savremenim didaktičko-metodičkim inovacijama i pomoć u njihovoj praktičnoj primeni.
2.8. Pomoć odeljenjskim starešinama u kvalitetnom obavljanju ove važne uloge.
2.9. Rad na aktivnijem uključivanju roditelja, drugih pojedinaca, eksperata, institucija i drugih resursa lokalne zajednice u obrazovno - vaspitni rad škole.
2.1o. Realizacija raznih projekata u kojima škola učestvuje.

3.  PRAĆENjE  I  VREDNOVANjE  RADA ŠKOLE:  (1  do 3  sata  nedeljno )
3.1. Sistematsko praćenje i analiziranje nastavnog procesa, kao i rada i razvoja učenika.
3.2. Praćenje organizacije obrazovno - vaspitnog rada škole, posebno praćenje efekata inovativnih poduhvata i projekata, kao i efikasnosti novih organizacionih oblika rada.
3.3. Praćenje realizacije ciljeva i zadataka pojedinih nastavnih predmeta i oblasti.
3.4. Izrada analiza uspeha i discipline učenika na klasifikacionim periodima (tromesečja, polugođe i kraj godine).
3.5. Koordinacija i/ili učešće u procesu samovrednovanja rada škole.
3.6. Praćenje i vrednovanje uspeha učenika u raznim vannastavnim aktivnostima, zvaničnim takmičenjima, kvalifikacionim ispitima za upis u srednje škole.
3.7. Upoznavanje nastavnika sa međunarodnim i našim istraživanjima kojima se utvrđuju efekti naših škola, učeničkim znanjima i drugom relevantnom problematikom.
3.8. Praćenje usklađenosti programskih zahteva sa uzrasnim karakteristikama učenika.
3.9. Praćenje opterećenosti učenika.
3.1o. Praćenje postupaka ocenjivanja učenika.
3.11. Praćenje korelacije sadržaja programa u okviru jednog i više nastavnih predmeta.
3.12. Pružanje pomoći i podrške nastavnicima u procesu unapređivanja ocenjivanja učenika.
3.13. Promovisanje značaja samovrednovanja i pomoć nastavnicima u primeni različitih tehnika i postupaka samoevaluacije.
3.14. Stalno i sistematsko vrednovanje svoga rada.

4.  UNAPREĐIVANjE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA I SARADNjA SA NASTAVNICIMA:  (5 do 7 sati nedeljno)
4.1. Konkretizovanje i operacionalizovanje ciljeva i zadataka obrazovno-vaspitnog rada i u skladu sa njima odabiranje odgovarajućih sadržaja, oblika, metoda i sredstava obrazovno-vaspitnog
rada.
4.2. Stalan i sistematski rad na pedagoško-didaktičko-metodičkom obrazovanju nastavnika.
4.3. Ukazivanje na neophodnost veće zastupljenosti aktivne nastave, kooperativnih oblika nastave, individualizovane i diferenci rane nastave.
4.4. Ukazivanje i osposobljavanje nastavnika za unapređivanje nastav ne prakse kroz veću zastupljenost učenja putem uviđanja, veću za stupljenost rešavanja problema, praktičnu primenjivost uče ničkih znanja.
4.5. Promovisanje neophodnosti podizanja kvaliteta znanja naših učenika na nivo analize, sinteze i evaluacije i pomoć nastavnicima u ovom procesu.
4.6. Iniciranje unapređivanja nastavnog rada od procesa prenošenja znanja ka procesu učenja.
4.7. Pružanje pomoći u stručnom usavršavanju nastavnika i njihovo učešće u seminarima, odnosno akreditovanim programima.
4.8. Učešće u radu stručnih timova, veća i aktiva u školi i preduzimanje mera za unapređivanje njihovog rada.
4.9. Analiziranje časova redovne nastave i drugih oblika obrazovno vaspitnog rada kojima je prisustvovao pedagog i sagledavanje njihove didaktičko-metodičke zasnovanosti.
4.1o. Ispitivanje uzroka problema koji se javljaju u obrazovno-vaspitnom radu.
4.11. Osmišljavanje rada sa darovitim učenicima i onima koji imaju poteškoća u obrazovno-vaspitnom radu.
4.12. Upućivanje nastavnika na korišćenje stručne literature radi osavremenjivanja nastavnog procesa.
4.13. Rad sa nastavnicima u ostvarivanju zadataka profesionalne orijentacije i unapređivanje toga rada.
4.14. Pružanje potrebne pomoći odeljenjskim starešinama u kvalitetnom obavljanju ove uloge (formiranje i vođenje učeničkog kolektiva; preduzimanje adekvatnih mera u slučajevima poremećenog ponašanja; ispitivanje interesovanja učenika i njihovo uključivanje u adekvatne vannastavne aktivnosti).
4.15. Pružanje pomoći nastavnicima u realizaciji oglednih časova i primera dobre prakse
4.16. Učestvovanje u vrednovanju rezultata obrazovno-vaspitnog rada i izradi kriterijuma i instrumenata za objektivno ocenjivanje učenika.
4.17. Upoznavanje učitelja prvog razreda sa predznanjem i ostalim relevantnim karakteristikama budućih prvaka.
4.18. Rad sa nastavnicima i učiteljima na ujednačavanju kriterijuma ocenjivanja.
4.19. Pružanje pomoći pripravnicima u procesu uvođenja u posao.

5.  RAD I SARADNjA SA UČENICIMA: (7 do 9 sati nedeljno)
5.1. Utvrđivanje zrelosti učenika za redovni i odloženi polazak u školu.
5.2. Formiranje odeljenja prvog razreda, a po potrebi i drugih razreda.
5.3. Raspoređivanje doseljenih učenika, kao i učenika koji su upućeni da ponove razred.
5.4. Stvaranje uslova za individualni razvoj učenika i pružanje po moći i podrške.
5.5. Pružanje podrške i pomoći učenicima i učeničkim organizacijama u njihovoj težnji za učešćem (participacijom) u školskom životu i radu.
5.6. Identifikovanje i rad na otklanjanju pedagoških uzroka problema u učenju i ponašanju.
5.7. Individualni i grupni rad sa učenicima koji imaju problema u učenju i ponašanju.
5.8. Praćenje i proučavanje interesovanja i postignuća učenika i sagledavanje njihove usklađenosti sa profesionalnim željama i opredeljenjima.
5.9. Upoznavanje učenika sa vrstama srednjih škola, smerovima, područjima rada, kvalifikacionim ispitima, sa brojem poena koji je ranijih godina bio potreban za upis u pojedine srednje škole,
pojedina zanimanja.
5.1o. Analiza i unapređivanje rada vannastavnih aktivnosti.
5.11. Pružanje pomoći i podrške uključivanju učenika u različite projekte i aktivnosti stručnih i nevladinih organizacija, (osnaživanje društvenog angažovanja i javnog delovanja mladih ).
5.12. Preduzimanje mera (u saradnji sa učenicima) u kreiranju škole kao prijateljskog ambijenta za decu.
5.13. Promovisanje i organizovanje aktivnosti i sadržaja gde učenici na kreativan i konstruktivan način realizuju svoje slobodno vreme.
5.14. Pružanje pomoći u radu sa talentovanim učenicima.

6. SARADNjA  SA  RODITELjIMA:  (1 do 3 sata nedeljno)
6.1. Promovisanje i podržavanje uključivanja roditelja u pojedine oblike rada škole ( nastava, sekcije, predavanja, razni projekti...) kao i participacija u svim segmentima školskog života.
6.2. Uključivanje roditelja u rad sa decom sa teškoćama u učenju; problemima u ponašanju, problemima u razvoju.
6.3. Pedagoško - psihološko obrazovanje roditelja.
6.4. Edukacija roditelja za pružanje pomoći deci u podsticanju i usmeravanju njihovog profesionalnog razvoja.
6.5. Upoznavanje roditelja sa Konvencijom o dečijim pravima, sa neophodnošću poštovanja istih i preduzimanje akcija za ostvarivanje dečijih prava.
6.6. Podrška i pomoć roditeljima u osmišljavanju slobodnog vremena dece.
6.7. Instruktivno - savetodavni rad sa roditeljima darovite dece.
6.8. Edukacija roditelja o uzrasnim i razvojnim karakteristikama učenika.
6.9. Pružanje podrške i pomoći u radu Saveta roditelja i školskog odbora, ali ne samo kao formalnih tela, već organa koja su otvorena za odlučivanje i delovanje; za ostvarivanje prava, ali i za preuzimanje odgovornosti.
6.1o. Podrška učešću roditelja u raznim projektima stručnih i nevladinih organizacija koji se realizuju u školi ili se bave proble mima dece.

7.  ISTRAŽIVANjE  OBRAZOVNO - VASPITNE PRAKSE:  (2  do  4  sata nedeljno)
7.1. Istraživanje i sagledavanje opštih uslova za odvijanje obrazovno - vaspitnog rada u školi.
7.2. Istraživanje postojeće obrazovno - vaspitne prakse i specifičnih problema i potreba škole.
7.3. Istraživanje efekata i efikasnosti nove obrazovne tehnologije.
7.4. Ispitivanje nivoa i kvaliteta učeničkih znanja.
7.5. Istraživanje praktične primene znanja i veština stečenih na mnogim seminarima i edukativnim programima, u nastavničkoj praksi.
7.6. Analiziranje uspeha učenika na kvalifikacionim ispitima za upis u srednje škole.
7.7. Praćenje uspeha učenika u srednjoj školi.
7.8. Istraživanje opterećenosti učenika školskim obavezama.
7.9. Učestvovanje u programiranju i izvođenju ogleda.
7.1o. Učestvovanje i/ili koordinacija u procesu samovrednovanja rada škole.
7.11. Učestvovanje u istraživanjima naučnih i prosvetnih institucija, drugih škola, istraživača...

8.  RAD  U  STRUČNIM  ORGANIMA:  (1 do 3  sata nedeljno)
8.1. Rešavanje aktuelnih vaspitno - obrazovnih problema kroz rad stručnih organa.
8.2. Unapređivanje rada stručnih organa škole.
8.3. Izveštavanje o rezultatima obavljenih analiza, pregleda, ispitivanja i predlaganje odgovarajućih mera.
8.4. Unapređivanje obrazovno - vaspitne prakse (predlaganje racionalizacije obrazovno - vaspitnog rada i primene efikasnijih oblika, metoda i sredstava, nastavnih i drugih vidova rada sa
učenicima).
8.5. Rad i/ili koordinacija u školskom razvojnom timu.
8.6. Rad i/ili koordinacija u stručnom aktivu za razvoj školskog programa.
8.7. Rad u stručnim društvima, organima i organizacijama (Pedagoško društvo Srbije, sekcije, aktivi...).

9.  SARADNjA SA STRUČNIM INSTITUCIJAMA, LOKALNOM ZAJEDNICOM I STRUČNO USAVRŠAVANjE:  ( o,5 do 1,5 sati nedeljno )
9.1. Saradnja sa obrazovnim, zdravstvenim i socijalnim institucijama i drugim  ustanovama koje doprinose ostvarivanju cilja i zadataka obrazovo - vaspitnog rada.
9.2. Izrađivanje koncepcije plana i programa stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika u školi.
9.3. Predlaganje nabavke stručne literature i periodike; pravljenje pregleda aktuelnih stručnih članaka; pravljenje prikaza aktuelnih knjiga i radova.
9.4. Realizovanje programa podagoško - psihološkog i didaktičko - metodičkog usavršavanja.
9.5. Učestvovanje u organizovanim oblicima razmene iskustava i saradnja školskih pedagoga i psihologa ( aktivi, sekcije, sabori, kongresi, Pedagoško društvo Srbije ...).
9.6. Rad na sopstvenom stručnom usavršavanju.
9.7. Koncipiranje, autorstvo programa stručnog usavršavanja i konkurisanje za akreditaciju.
9.8. Obučavanje za voditelje, instruktore različitih projekata, seminara.
9.9. Učešće u mentorskom radu sa pripravnicima i njihovom uvođenju u posao.
9.1o. Uspostavljanje saradnje sa lokalnom zajednicom i realizacija zajedničkih poslova i akcija.

1o.  VOĐENjE  DOKUMENTACIJE:  ( o,5 do 1,5 sati  nedeljno)
1o.1. Vođenje dokumentacije o svom radu: planova i programa rada (godišnji - globalni i mesečni - operativni), dnevnik rada, dosijea o radu sa učenicima koji zahtevaju poseban rad, dokumentacija o izvršenom istraživačkom radu, obavljenim pregledima, izveštajima itd.
1o.2. Učestvovanje u unapređivanju školske pedagoške dokumentacije, posebno one koja se odnosi na planiranje i praćenje realizacije programa rada škole; kao i dokumentacije o stručnom savršavanju zaposlenih u školi.
1o.3. Ažuriranje i vođenje dokumentacije koja se kao dokaz koristi  u procesu samovrednovanja rada škole, kao i dokumentacije procesa školskog razvojnog planiranja.
1o.4.  Vođenje evidencije i dokumentacije o saradnji sa učenicima, nastavnicima i roditeljima.
1o.5. Vođenje evidencije i dokumentacije o projektima koji se realizuju u školi, ili su vezani za školu.

11.  PRIPREMA  ZA  RAD:  (1o sati  edeljno)
11.1. Pripremanje i planiranje za sve oblike rada sa učenicima, nastavnicima i roditeljima.
11.2. Pripremanje i planiranje predavanja za učenike, nastavnike i roditelje.
11.3. Planiranje i pripremanje analiza, prikaza, saopštenja...
11.4. Pripremanje materijala za pojedina istraživanja i izradu instrumenata.
11.5. Planiranje poseta časovima.
11.6. Pripremanje oglednih predavanja, inovativnih časova, primera dobre prakse.
11.7. Pripremanje uvođenja inovacija u obrazovno - vaspitni proces.
11.8. Pripremanje praćenja i proučavanja potrebne dtručne literature.
11.9. Pripremanje procesa samovrednovanja rada škole.
11.1o. Pripremanje procedure izrade školskog razvojnog plana.
11.11. Pripremanje i dogovaranje sa ostalim stručnim saradnicima, timovima i stručnim institucijama o zajedničkim zadacima i aktivnostima u školi i izvan nje.

_______________________________________________
Korišćeni izvori:
Program rada stručnih saradnika , Prosvetni glasnik, januar 1994.god.  
Stojanović, B. Uloga stručnih saradnika u obrazovnom procesu i školskoj instituciji
materijal sa savetovanja u Užicu