Internet prezentacija projekta - Nova škola

[Aleksa_Eremija]

Na našem sajtu, na adresi
http://www.pedagog.org.yu/nova_skola.htm
postavljena je redizajnirana i sadržajima obogaćena prezentacija projekta Nova škola Petra Savića.

[Dina]

Uverite se sami .....

http://www.pedagog.org.yu/nspraksa.htm

[Dina]

Šematski prikaz časa višefrontalne nastave

-Učenici su se prijavili za odgovaranje upisivanjem naslova lekcije, datuma i predloga ocene u Indeks vežbi i pitanja.

-Svaki učenik ima svoj primerak nastavnog materijala , odgovarajući udžbenik , zbirke zadataka , izvode iz druge literature, tekstove sa interneta ili na drugi način prikupljenih podataka, koji nisu neophodni , ali su učenici svojim istraživanjima došli do njih i smatraju zanimljivom dopunom odgovoru na neko pitanje.

-Nastavnik razvrstava indekse prema naslovima prijavljenih lekcija i na taj način počinje organizaciju časa. Dva učenika su prijavila najnoviju lekciju, tri učenika su prijavila lekciju koja je još uvek ispred većine učenika, ali je već nekoliko puta mogla da se čuje i tri učenika su prijavila lekciju koja se čula već mnogo puta, odnosno ova grupa učenika napreduje najsporije. Odlučuje da obojicu učenika koji su prijavili najnoviju istovremeno ispita.

- Učenici koji su prijavili najnoviju lekciju (koja je ispred svih ) ispred table počinju da izlažu pripremljeno gradivo. Njihovo izlaganje upućeno je i razredu i nastavniku , koji pažljivo sluša izlaganje . Povremeno nastavnik prekida izlaganje naglašavajući elemente koji su bitni za ovu lekciju , nove pojmove, vezu sa nekim drugim podatkom ili karakteristikom , upućujući ostale učenike da zapišu ili označe u svojim nastavnim materijalima ono što će im pomoći u pripremi za odgovor na to isto pitanje. Takođe, nastavnik može da ukaže i na interakciju elemenata iz ovog pitanja sa prethodnim lekcijama za koje su se prijavili drugi učenici .

Ovakav pristup omogućava učenima koji sledeći odgovaraju da pripreme nove segmente u svom odgovoru.Učenici koji odgovaraju istu lekciju , najčešće se konsultuju , pred čas , ili i u toku samog časa proveravaju postupak rešavanja nekih problema i zadataka.Na osnovu raspoloživog vremena nastavnik će odlučiti na koji način će ispitati ovu grupu učenika . Nekada će i to biti zajedničko izlaganje, nekada će svaki učenik izlagati po jedan deo gradiva tog pitanja, a nekada će podstaći učenike da se međusobno ispituju tragajući za suštinom odgovora na postavljeni zadatak.

- Treća grupa učenika prijavljenih za odgovaranje su učenici koji najsporije napreduju. Nastavnik i njihove odgovore sasluša pažljivo, ali s obzirom da je većina učenika već odgovarala tu lekciju, nastavnik kratkim pitanjima proverava njihovo znjanje, ne insistirajući da ostali učestvuju.

-Učenici koji se nisu prijavili za odgovaranje na ovom času takođe aktivno učestvuju. Prate izlaganja, u svojim nastavnim materijalima zapisuju primedbe, objašnjenja . Ukoliko nešto žele da razjasne mogu da se uključe u diskusiju, jer većina časova predstavlja aktivnu diskusiju učesnika procesa- učenika i nastavnika, a ne jednolična izlaganja naučenog gradiva.Takođe su u prilici da procene svoje znanje pre nego što se prijave i odluče da li je neophodno da pripremljne lekcije dopune još nekim podatkom.

- Napredujući svojim tempom učenici idu ka zajedničkom cilju: osamostaljivanju - jer su u prilici da samostalno odlučuju o vremenu za učenje i odgovaranje, predlogu ocene i odbrani svog predloga znanjem.Posledica ovakvog pristupa nastavi je trajnost stečenog znanja , odgovornost prema sebi, svojim obavezama i postignućima .Primenjujući dosledno principe Nove škole Petra Savića nastavnici sa novih pozicija učestvuju u procesu .Njihov zadatak je da dobrim odabirom materijala, pravim formulacijama pitanja , učenika maksimalno podstaknu i upute u samostalna istraživanja , traganje za znanjem , stvarajući tako školu po meri učenika .
preuzeto
www.pedagog.co.yu

[Marija Marinkovic]

Iznela bih svoj utisak koji je vezan za ovo dragoceno delo, koje može poslužiti kao vodič u unapređivanju obrazovne prakse. Primetila sam tokom školovanja, da se ne pridaje dovoljno pažnje ovom inovativnom modelu. Bile su nam servirane razne kritike i vizije škole: Ivičeva ideja raškolovavanja društva, Škole bez zidova, Samerhil... ali nigde se nije tražilo da se uključi i Savićeva ideja. Ja sam inače radila prikaz ove knjige u okviru jednog od kurseva na pedagogiji, gde su nam tražili da odaberemo jednu od kritika, ali ona čak nije ni bila u ponudi, ja sam to samoinicijativno odabrala.

Interesuje me da li je to samo moj utisak ili se stvarno na pojedinim katedrama Saviću ne pridaje velika pažnja?