26. априла 2017. године у просторијама Педагошког друштва Србије одржан је скуп на тему ,,Васпитнa функција установе – од вртића до средње школе“ . Имали смо прилику да разговарамо и разменимо мишљење о овој инспиративној и увек актуелној теми, са уваженим професором Николом Поткоњаком, а разговору с њим су присуствовали како педагози који раде у различитим установама, тако и студенти педагогије.

Иако је рођен  давне 1924. године, Никола Поткоњак је још увек професионално активан. Како истиче, увек су га превасходно интересовали теоријски проблеми васпитања. Сматра да је од пресудног значаја одредити циљ васпитања. Ако немамо јасан циљ васпитања, онда не можемо правилно да васпитавамо. Професор поставља питањa: ,,Да ли ми данас имамо јасан циљ васпитања? Да ли знамо какву личност желимо да формирамо? Да ли знамо шта васпитање јесте суштински?”

… Присећајући се својих студентских дана професор је нагласио: ,, Мало је оних који су били на оснивачкој Скупштини Педагошког друштва. Ја сам тада био студент. На дан када смо основали Друштво, ми смо се касније обавезно састајали сваке године. Није лако бити педагог. Стога смо се у Педагошком друштву тог дана окупљали и договарали смо се како да реагујемо на неке ствари.

… Професор Поткоњак нас подсећа да знање јесте највећа инвестиција и да оно не сме бити занемарено. Међутим, данас се занемарује личност васпитаника, односно васпитање личности деце и младих. У документу Стратегије развоја занемарено је какав треба да постане човек кога васпитавамо, у какву личност ће се развити васпитаник, а то је управо суштина васпитања.

Одговарајући на питања присутних педагога професор је, између осталог, рекао да се данас све више појачава безбедност у школама уместо да се појачава васпитна улога школе. Заправо, школе се превише обраћају полицајцима, психијатрима и центрима за социјални рад, а све то не би било потребно у толикој мери када би се појачала васпитна улога установе.

Како истиче професор Поткоњак, требало би посветити већу пажњу патриотском васпитању, јер на тај начин можемо да променимо поремећен систем вредности у друштву. Неопходно је децу и младе васпитавати у духу љубави и поштовања према својој земљи и народу, према својој породици, према вршњацима. Неопходно је неговати емпатију, дружељубивост, људскост. Криза је у друштву. Породица је у великој кризи, а она је најважнија ћелија друштва. Стога, школа мора да ојача васпитну улогу и да помогне младим људима да израсту у здраве и хумане личности.

Утисак свих нас који смо били у Друштву те вечери јесте виталност, ведар дух и  јасан професионални став професора Поткоњака.

Још једном се захваљујемо Професору на посети и разговору, а пре свега на подршци и подстицају струци и занимању којим се бавимо.